Francuski “mirovnjaci“ ubili srbskog junaka a petoro male dece maltretirali i odveli u pritvor
U klasičnoj sačekuši na putu Višegrad-Foča na Dan Republike Srpske 1999. godine ubijen je Dragan Gagović, trener karate kluba „Sutjeska“ iz Foče. Tog dana Gagović se vraćao iz Srbije, na planinu Taru vodio je decu na sedmodevni karate seminar.
U belom Golfu 2 zajedno s njim bilo je petoro dece, Boško Ivanović, Milica Đoković, Sonja Bijelović, Mihaela Marić, Jelena Pjano svi starosti od 11 do 13 godina. Kada su prešli most na Utiprači, Golf je naišao na čelične „ježeve“ i na njih je tad otvorena paljba u trouglu. Gagović je bio toliko priseban da u poslednjim trenucima auto okreće ka desnoj strani puta kako ne bi završili u kanjonu Drine i svojim telom još živ pokriva Mihaelu Marić.
Iz prevrnutog vozila počeli su da se izvlače izbezumljeni mališani, čudom nepovređeni, u koje su francuski vojnici uperili repetirane puške. Sa podignutim rukama držani su 6 sati na snegu nakon čega su prebačeni u vojnu bazu Filipovići između Foče i Ustikoline. Deca su ispitivana i podvrgnuta maltretiranju do te mere da su francuski vojni psiholozi pokušali da ih ubede kako su sve sanjali. Njihovi vojnici do danas nisu odgovarali za ovaj napad i zbog toga što su u opasnost doveli živote nevine dece.
Drugi karate trener, Vojislav Bodiroga, bio je u automobilu u pratnji. Na mostu ih je zaustavio vojnik SFORA i objasnio im da ne mogu dalje jer se tamo love divlje svinje.
Tek kasnije naišao je na izrešetan beli Golf i delove mozga svog prijatelja. Ko su divlje svinje postalo mu je jasno kada je video dečije stvari okićene kuršumima a na njegovo pitanje gde je naša policija, dobio je odgovor: ‘Njima ovde nije mesto.“
Francuski mirovnjaci vele da su reagovali u krajnjoj nuždi jer je ratni načelnik fočanske policije i komandant posebnih policijskih jedinica MUP-a RS predstavljao veliku pretnju. To je zlatnim slovima napisao Međunarodni sud u Hagu koji ga je optužio za…pa znate već za šta. Za ratne zločine po komandnoj odgovornosti, odvođenje u logore i ubistva tzv. bošnjaka, silovanja tzv. muslimanki itd. Na ovaj kalup ste slušali mnoge priče i gledali mnoge filmove o ratu u BiH i napamet naučili ko su tu loši momci. Tako funkcioniše velika antisrpska medijska mašinerija.
Najmanje 50 dobro naoružanih francuskih pripadnika SFOR sa nekoliko kamiona i jednim helikopterom pratilo je Gagovićevo kretanje tog 9. januara. Kada se automobil nakon pucnjave zaustavio a deca izvučena i odvedena u pritvor, francuski vojnici su Draganu iz blizine pištoljem pucali u potiljak i tako ga ubili. Eh ti nestašni Francuzi, u samoodbrani skinuše još jednu srpsku glavu 2.000 km daleko od kuće.
Njihovi preci su pre samo 80 godina dobili ideju da te Srbe spasu i svojim brodovima prebace na ostrvo Krf. Takvi su ti naši vekovni prijatelji Francuzi… Obilato su u to vreme pomagali Srbe zajmovima i vojnom opremom, jer tako to rade prijatelji… Mada su se tokom povlačenja naše vojske preko Albanije tiho držali stava da se mrtvacu ne može pomoći.
Po izbijanju srpske vojske na more, grčki kralj Konstantin, koji je bio veliki antisrbin, zabranio je ulazak srpske vojske na njenu teritoriju a samim tim i prebacivanje našeg naroda na Krf. Tek kada je ruski car Nikolaj oštro pripretio da će sklopiti separatni mir sa Nemcima, krenulo se sa prebacivanjem ali ne u režiji Francuza već Italijana.
Bila je ovo najveća italijanska humanitarna intervencija u istoriji. Italijanska mornarica je izvela preko 350 plovidbi i iz Albanije evakuisala blizu 300.000 srpskih vojnika, 20.000 austrijskih zarobljenika, 10.000 konja, hranu, materijal, zlato, naoružanje. Italija je istupila iz Trojnog pakta kada je Austrougarska napala Srbiju i priključila se savezu Antanta. Koji je na kraju pobedio zahvaljujući pre svega Srbiji i Italiji. Na veliku scenu tad stupaju Engleska i Francuska kojima ne odgovara da Italija bude glavna na Mediteranu. Novim silama trebalo je da smisle priču o spasavanju srpske vojske. Od tad pa sve do danas Srbi pevaju pesmu: „Kreće se lađa francuska.“ Doduše, bilo je tu i francuskih lađa ali one su uglavnom prebacivale Srbe na Solunski front. Ali kad je trebalo spasavati Srbe, to su radili Italijani i niko drugi. Oni Srbe nisu prebacivali odmah na Krf, već su mnogi prvo prebačeni u Italiju na lečenje pa tek onda na Krf.
Francuzi 1921. godine Beogradu ispostavljaju račun za pruženu pomoć tokom Velikog rata. Srbi ostaju u šoku kada su čuli da Srbija treba Francuskoj platiti 1.163 miliona francuskih franaka i to u zlatu. Tako su Francuzi od Srba duplo naplatili sve i jednu jedinu vojničku pertlu koju su im dali. Spor se vodio do 1929. godine kada je odlučeno da je Srbija dužna Francuskoj uz kamatu 2.400 miliona franaka. Presudu je doneo pogađate ko, Međunarodni sud u Hagu.
„Dok sam ja živ Francuska nikad neće ratovati protiv Srbije“, izjavio je sredinom devedesetih predsednik Fransoa Miteran. I zaista je održao reč, umro je 1996. godine.
Francuski vojnici su se 3 godine kasnije na KiM spremali u svoj novi lov na divlje svinje…
Izvor: Kosovo i Metohija
