Fjodor za sva vremena: Karijera dostojna ruskog viteza
Završio je karijeru legendarni Fjodor Jemeljanenko. „Poslednji imperator“ je na borilački podijum uvek donosio nekakav neobičan duševni mir pred početak borbe. Protivnici su bukvalno divljali spremajući se za okršaj, šepurili se, urlali, „škljocali očnjacima“ i sevali očima. A Fjodor je uvek oborenog pogleda smireno čekao da odjekne gong i da borba počne. A onda se situacija menjala iz korena…
Niko nije toliko doprineo razvoju i popularnosti mešovitih borilačkih veština (MMA) u Rusiji, pa i u svetu, kao majstor ruskog samboa Fjodor Jemeljanenko. Čitave generacije su odrastale uz njegove spektakularne borbe. Dugi niz godina je pobeđivao sve redom protivnike koji su mu izlazili na megdan.
Ostale su nezaboravne scene kada je čuveni Mirko Filipović zvani KRO-KOP (bivši hrvatski „kop“, tj. pripadnik antiterorističke jedinice) na vrhuncu svoje karijere bukvalno bežao po ringu, izbegavajući da se uhvati u koštac sa „poslednjim imperatorom“, a još čuveniji Brazilac Antonio Nogeira je u najboljoj snazi dopao šaka nezadrživom Rusu i nije znao kako da se izbavi od kiše udaraca koja se odnekud odozgo iznenada sručila na njega. Koliko vredi samo scena u kojoj su ćerkice Marka Kolmana, američke legende mešovitih borilačkih veština, neutešno plakale na ringu u naručju svoga tate posle njegovog drugog poraza, ali čim im priđe dobrodušni ruski vitez sa blagim osmehom na licu, deca se istog trenutka smiriše. Kolman je još tada, na ringu, rekao za Fjodora da je najbolji. To isto ponavljaju i mnoge druge legende ovog sporta, kao, recimo, Kevin Randleman, koji je u ring pred meč sa Fjodorom uskočio kao neobuzdana zver i jedva sačekao da počne borba. A kad je borba počela, dohvatio je famoznog Rusa, podigao ga iznad svoje glave i mlatnuo o zemlju kao nekakav veliki džak. I to je bilo sve što je uspeo da uradi. Nekoliko sekundi kasnije bio je prinuđen da se preda.
Dugogodišnju seriju pobeda prekinuo je Fabrisio Verdum. On je uspeo da namami Fjodora u parter, i da ga pobedi zahvatom. Kasnije je Fjodor imao još poraza i jednom prilikom je rekao da je od njih imao više koristi nego od pobeda. I ovoga puta, za poslednji boj, izabrao je aktivnog mlađeg borca koji ga je jednom već pobedio, svestan velike verovatnoće da će u svojih 46 godina ponovo biti poražen. Ali sudeći po izjavama posle borbe, ni jedan ni drugi nisu bili nimalo opterećeni rezultatom. Mnogo je važniji istorijski trenutak koji je ovaj meč obeležio. Rajan Bejder je pobedio Fjodora, i to po drugi put (jedini koji ga je pobedio dva puta), ali je rekao da mu te pobede nisu važne, važno mu je što je dva puta delio oktagon sa takvim čovekom.
Legende MMA, među kojima su bili Rendi Kutur, Rojs Grejsi, Met Hjuz, „Rempejdž“ Džekson, Mark Kolman i mnogi drugi, došle su da vide poslednju borbu „poslednjeg imperatora“, jer, kao što reče sudija na kraju meča, njegovim izlaskom iz oktagona završava se cela epoha.
Ta epoha je počela onog trenutka kada su ljudi poželeli da provere ko bi pobedio kada bi se u ringu našli predstavnici različitih borilačkih veština, recimo bokser i rvač. Tako je nastao japanski „Prajd“, u kome su se kovala pravila nove discipline. Danas je MMA jedan od najpopularnijih borilačkih sportova u svetu, a Fjodor Jemeljanenko je taj sport promovisao na najbolji mogući način. I nastaviće da ga promoviše kroz rad sa mladim borcima koji treniraju u njegovom timu i već postižu zapažene uspehe.
Na ringu, a kasnije i u oktagonu, Jemeljanenko je plenio neustrašivošću i upečatljivim pobedama, ali još više svojom skromnošću i dobroćudnim karakterom. Tokom duge karijere Fjodor je postepeno sve više vezivao svoj život za pravoslavnu veru. Jedno vreme su čak i pravoslavni sveštenici, njegovi prijatelji, izlazili na ring pre i posle borbe. Pravoslavna vera ga je, između ostalog, podstakla da bolje upozna i zavoli Srbiju, da u njoj stekne mnogo prijatelja i poklonika i da bude njen dragi gost. Štaviše, u novijim borbama je na ring pored ruske iznošena i srpska zastava, a već nekoliko puta je Fjodor izašao u oktagon uz srpsku pesmu. Najpre je to bila „Vera naša, vera slavna“, zatim „Hriste Bože, Raspeti i Sveti“ da bi na kraju, u svoju poslednju borbu, ušao uz „Himnu za život Srbije“. Zaista je fascinantno što su se u dvorani turnira Bellator, kada je Fjodor stigao do ringa, sasvim razgovetno čule reči „Srbija te sad zove“.
Ponosimo se što smo pomno pratili tako sjajnu, plodnu i inspirativnu karijeru praktično od samog njenog početka, i do samog kraja. I radujemo se što je skromni i dobroćudni ruski vitez Fjodor Jemeljanenko postao uzor mnogim mladim ljudima u Rusiji, Srbiji i širom sveta.
Izvor: Russia Beyond
