Фјодор за сва времена: Каријера достојна руског витеза
Завршио је каријеру легендарни Фјодор Јемељаненко. „Последњи император“ је на борилачки подијум увек доносио некакав необичан душевни мир пред почетак борбе. Противници су буквално дивљали спремајући се за окршај, шепурили се, урлали, „шкљоцали очњацима“ и севали очима. А Фјодор је увек обореног погледа смирено чекао да одјекне гонг и да борба почне. А онда се ситуација мењала из корена…
Нико није толико допринео развоју и популарности мешовитих борилачких вештина (ММА) у Русији, па и у свету, као мајстор руског самбоа Фјодор Јемељаненко. Читаве генерације су одрастале уз његове спектакуларне борбе. Дуги низ година је побеђивао све редом противнике који су му излазили на мегдан.
Остале су незаборавне сцене када је чувени Мирко Филиповић звани КРО-КОП (бивши хрватски „коп“, тј. припадник антитерористичке јединице) на врхунцу своје каријере буквално бежao по рингу, избегавајући да се ухвати у коштац са „последњим императором“, а још чувенији Бразилац Антонио Ногеира је у најбољој снази допао шака незадрживом Русу и није знао како да се избави од кише удараца која се однекуд одозго изненада сручила на њега. Колико вреди само сцена у којој су ћеркицe Марка Колмана, америчке легенде мешовитих борилачких вештина, неутешно плакале на рингу у наручју свога тате после његовог другог пораза, али чим им приђе добродушни руски витез са благим осмехом на лицу, деца се истог тренутка смирише. Колман је још тада, на рингу, рекао за Фјодора да је најбољи. То исто понављају и многе друге легенде овог спорта, као, рецимо, Кевин Рандлеман, који је у ринг пред меч са Фјодором ускочио као необуздана звер и једва сачекао да почне борба. А кад је борба почела, дохватио је фамозног Руса, подигао га изнад своје главе и млатнуо о земљу као некакав велики џак. И то је било све што је успео да уради. Неколико секунди касније био је принуђен да се преда.
Дугогодишњу серију победа прекинуо је Фабрисио Вердум. Он је успео да намами Фјодора у партер, и да га победи захватом. Касније је Фјодор имао још пораза и једном приликом је рекао да је од њих имао више користи него од победа. И овога пута, за последњи бој, изабрао је активног млађег борца који га је једном већ победио, свестан велике вероватноће да ће у својих 46 година поново бити поражен. Али судећи по изјавама после борбе, ни један ни други нису били нимало оптерећени резултатом. Много је важнији историјски тренутак који је овај меч обележио. Рајан Бејдер је победио Фјодора, и то по други пут (једини који га је победио два пута), али је рекао да му те победе нису важне, важно му је што је два пута делио октагон са таквим човеком.
Легенде ММА, међу којима су били Ренди Кутур, Ројс Грејси, Мет Хјуз, „Ремпејџ“ Џексон, Марк Колман и многи други, дошле су да виде последњу борбу „последњег императора“, јер, као што рече судија на крају меча, његовим изласком из октагона завршава се цела епоха.
Та епоха је почела оног тренутка када су људи пожелели да провере ко би победио када би се у рингу нашли представници различитих борилачких вештина, рецимо боксер и рвач. Тако је настао јапански „Прајд“, у коме су се ковала правила нове дисциплине. Данас је ММА један од најпопуларнијих борилачких спортова у свету, а Фјодор Јемељаненко је тај спорт промовисао на најбољи могући начин. И наставиће да га промовише кроз рад са младим борцима који тренирају у његовом тиму и већ постижу запажене успехе.
На рингу, а касније и у октагону, Јемељаненко је пленио неустрашивошћу и упечатљивим победама, али још више својом скромношћу и доброћудним карактером. Током дуге каријере Фјодор је постепено све више везивао свој живот за православну веру. Једно време су чак и православни свештеници, његови пријатељи, излазили на ринг пре и после борбе. Православна вера га је, између осталог, подстакла да боље упозна и заволи Србију, да у њој стекне много пријатеља и поклоника и да буде њен драги гост. Штавише, у новијим борбама је на ринг поред руске изношена и српска застава, а већ неколико пута је Фјодор изашао у октагон уз српску песму. Најпре је то била „Вера наша, вера славна“, затим „Христе Боже, Распети и Свети“ да би на крају, у своју последњу борбу, ушао уз „Химну за живот Србије“. Заиста је фасцинантно што су се у дворани турнира Bellator, када је Фјодор стигао до ринга, сасвим разговетно чуле речи „Србија те сад зове“.
Поносимо се што смо помно пратили тако сјајну, плодну и инспиративну каријеру практично од самог њеног почетка, и до самог краја. И радујемо се што је скромни и доброћудни руски витез Фјодор Јемељаненко постао узор многим младим људима у Русији, Србији и широм света.
Извор: Russia Beyond
