Fala ti Bože preživesmo
,, Rodila sam sedmoro, četiri sina i tri ćerke, sve u ratno vreme. Rađala sam ih gde se zateknem, dal u štali, njivi, livadi. Ne mogu dete da se setim dal sam koje rodila u kući. Najgore mi je bilo za hranu, gladna deca. Leti smo se snalazili, nabereš ovoga, onoga, dodaš malo proje, ispadne čorba neka, jedu bre samo puca. A ja velim..fala ti Bože danas preživesmo.
Zimi je bilo teže. Gozba kad skuvam pasulj i to stavim tek po neko zrno, eto tek toliko…al opet velim…fala ti Bože.
Jedna ćerka mi je umrla, a bila je kao lutka i dobra, poslušna, imala je 16 godina. Ona mi odnela deo srca, bilo mi tu nešto prazno. Jednu ćerku sam rodila, bila invalid, nije mogla da hoda i u ruke nije bila dobro.
Bežanija bila jednom pred Nemcima. Bežimo u brda u šume. Meni u glavi ostaviću jadnu moju Jovanku tu kod potoka pa šta joj Bog da. Biću brža, da spašavam ove druge…i ostavim je. Jurim, bežim a srce boli u nekom ostavim ove druge da me čekaju, a ja se vratim te uzmem moju jadu…moja je. I tu preživesmo i opet velim…fala ti Bože.
A ovo ti ne rekoh, kad sam bila trudna sedmi put, razmišljam šta i kako, još jedna gladna usta, a čovek mora da ide..rat je. Kopam u njivi i tu se zamučim pa razmišljam ovako, da se raskrstim i da ga udavim da se ne pati i ono. Rodim, pogledam muško, krupan i kako ispade iz mene a on se zaplaka i ko da znade moje pomisli, uvati se ručicom za travu i iščupa. Bori se i ono velim za život, poljubim ga povijem u maramu i odnesem kući“.
Završi baka deo priče, a drugi deo nije za ovo pisanje. Išla sam tako ponekad da je obiđem. Jednom odem, hladno, sneg, mraz. Ponesem joj mleko, hleb, ostala sama. Zateknem je kod šporeta, pala htela da naloži vatru i nije mogla ustati. Nekako je podignem, smestim u krevet, pokrijem naložim vatru, ugrejem mleko i udrobim joj hleba, ona jedva priča…smrzla se. Tad sam je pitala:,,Liko jesi volela tvog dedu?“,,Šta znam dete, ko me pitao, valjda jesam i zaćuta, pa reče…fala dragom Bogu“.
Posle par dana, upokoji se baka, lika, ode Bogu na istinu. O tome kakav je još teret podnela i kako se hrabro borila…možda neki drugi put. Drago mi je što sam je poznavala i što mi je ispričala svoju priču…često je se setim.
Ova priča nije izmišljena, a neka je nama na razmišljanje. I kao što reče, baka, lika….Fala dragom Bogu.
Izvor: Pravoslavna to je vera prava
