Фала ти Боже преживесмо
,, Родила сам седморо, четири сина и три ћерке, све у ратно време. Рађала сам их где се затекнем, дал у штали, њиви, ливади. Не могу дете да се сетим дал сам које родила у кући. Најгоре ми је било за храну, гладна деца. Лети смо се сналазили, набереш овога, онога, додаш мало проје, испадне чорба нека, једу бре само пуца. А ја велим..фала ти Боже данас преживесмо.
Зими је било теже. Гозба кад скувам пасуљ и то ставим тек по неко зрно, ето тек толико…ал опет велим…фала ти Боже.
Једна ћерка ми је умрла, а била је као лутка и добра, послушна, имала је 16 година. Она ми однела део срца, било ми ту нешто празно. Једну ћерку сам родила, била инвалид, није могла да хода и у руке није била добро.
Бежанија била једном пред Немцима. Бежимо у брда у шуме. Мени у глави оставићу јадну моју Јованку ту код потока па шта јој Бог да. Бићу бржа, да спашавам ове друге…и оставим је. Јурим, бежим а срце боли у неком оставим ове друге да ме чекају, а ја се вратим те узмем моју јаду…моја је. И ту преживесмо и опет велим…фала ти Боже.
А ово ти не рекох, кад сам била трудна седми пут, размишљам шта и како, још једна гладна уста, а човек мора да иде..рат је. Копам у њиви и ту се замучим па размишљам овако, да се раскрстим и да га удавим да се не пати и оно. Родим, погледам мушко, крупан и како испаде из мене а он се заплака и ко да знаде моје помисли, увати се ручицом за траву и ишчупа. Бори се и оно велим за живот, пољубим га повијем у мараму и однесем кући“.
Заврши бака део приче, а други део није за ово писање. Ишла сам тако понекад да је обиђем. Једном одем, хладно, снег, мраз. Понесем јој млеко, хлеб, остала сама. Затекнем је код шпорета, пала хтела да наложи ватру и није могла устати. Некако је подигнем, сместим у кревет, покријем наложим ватру, угрејем млеко и удробим јој хлеба, она једва прича…смрзла се. Тад сам је питала:,,Лико јеси волела твог деду?“,,Шта знам дете, ко ме питао, ваљда јесам и заћута, па рече…фала драгом Богу“.
После пар дана, упокоји се бака, лика, оде Богу на истину. О томе какав је још терет поднела и како се храбро борила…можда неки други пут. Драго ми је што сам је познавала и што ми је испричала своју причу…често је се сетим.
Ова прича није измишљена, а нека је нама на размишљање. И као што рече, бака, лика….Фала драгом Богу.
Извор: Православна то је вера права
