Европски педофили: „Долазимо по вашу децу“
Европске вредности педофила
Током првих шест недеља руске специјалне војне операције (СВО) у Украјини, најмање десетак педофила отишло је из Британије у Пољску под изговором да пружају хуманитарну помоћ украјинским избеглицама. Изашли су „у лов“. Предмет њиховог интересовања: међу онима који су стигли из Украјине, велики је број деце која су остала без родитељског старања. У Пољској је било најмање пет хиљада деце бескућника одведене из Украјине.
Са британским злостављачима деце који су имали проблема са законом у својој земљи, разговарали су представници пољских агенција за спровођење закона и имиграциони званичници, након чега су ови грађани протерани из Пољске. У Лондону су рекли да британске власти „раде на томе да се такве посете Пољској не понове“. Али, само у Пољску?
Данас, у западним „упоришту демократије“, педофилски скандали су уобичајени. Сећамо се „Пицагејта“ 2016, када је, три дана пре америчких председничких избора, Викиликс објавио јавности „Досије Подесте“ – мејлове шефа кабинета Била и Хилари Клинтон, бившег саветника Барака Обаме, Џона Подесте.
Писма упућена Подести су између његовог брата и њега који је прослеђивао позив познатог уметника на вечеру и описивања ручкова уз пицу и хот-дог забаве. И брзо је потврђено да је реч о шифрованим порукама и да је и сам Подеста, као и други функционери Демократске странке, умешани у мрежу трговине децом која су распоређивна у вашингтонским пицеријама. „Сви који су повезани са овим послом говоре полускривено, полулукаво или полусаркастично говоре о сексу са децом. Уметници који раде за или са њима производе култна уметничка дела која приказују смрт, крв, обезглављивање, секс и, наравно, пицу“, наводи се у чланку на „Редиту“ који је од после афере уклоњен са сајта. Историју су успелу да прикрију.
Имена Била и Хилари Клинтон раније су спомињана у још једном педофилском скандалу у који је умешан породични пријатељ Џефри Епштајн, који је био затворен под оптужбом за сексуалну експлоатацију деце и трговину људима. Како се истраживане „активности” филантропа милијардера, опасно се повећавало знање о кругу људи који су укључени у сексуалну експлоатацију малолетника. Међу Епштајновим клијентима били су и гувернер једне од америчких држава, и сенатор, и банкари, и научници са престижних универзитета, и холивудске звезде, па чак и принчеви британске круне. После тога више никога није изненадило то да се Епштајн изненада „убио“ – превише утицајних људи са обе стране океана (мрежа педофила је била међународна) није желела да му се развеже језик.
И убрзо су ови психички болесници са криминалним склоностима почели у једној за другом држави да освајају законе који су написали нормални људи који поштују закон. Сада се у Италији сексуални односи са тинејџерима који су навршили четрнаест година сматрају легалним уз условни амандман: ако се „чин изврши добровољно уз обострану сагласност страна“. Италија се тако сврстала у ранг са Филипинима, општепризнатим „рајем за педофиле“, где се влада још увек бори са наслеђем које је америчка војска оставила током Другог светског рата. Филипини тренутно разматрају закон о подизању старосне границе за пристанак на 16 година. Тако је, иначе, у већини земаља.
У међувремену, Европа не само да снижава „старост за пристанак“, већ и легализује хомосексуалне односе са малолетницима. У 20. веку, Немачка је проширила четрнаестогодишњу „доб пристанка“ на истополне везе. Неколико година касније, епидемија је почела да се шири Европом: у Литванији је „доб пристанка“ за истополне везе смањен са 17 на 14 година, у Мађарској са 18 на 14 година, у Чешкој са 18 на 15 година, у Србији од 18 до 14 година. Шпанци су надмашили све: тамо је 1995. године старосна граница за пристанак спуштена на 12 година, али је после протеста огорчене римокатоличке јавности граница за хомосексуалце мало повећана.
Смањен је и узраст учешћа деце у снимању порнографије. Врховни суд Италије је, усвојивши 28. октобра 2021. године амандман да се „све мора дешавати споразумно и искључиво за личну употребу“, легализовао дечју порнографију.
Овакве „иновације“ лобирају високопозиционирани педофили. Ово посебно важи за хомосексуалне односе: на крају крајева, главни наручиоци деце за полне односе су хомосексуалци. Не тако давно, геј хор из Сан Франциска објавио је контроверзни клип Преобратићемо вашу децу (We’ll convert your children). У њему се, између осталог, каже: „Мислите да ћемо покварити вашу децу, ако се наш план неометано настави? Смешно је, али овог пута сте у праву. Преобразићемо вашу децу… Прерадићемо вашу децу. Неко мора да их одучи од мржње. Пратимо их. Долазимо по вашу децу“.
На Западу се све чешће чују позиви за легализацију педофилије. И све је уочљивије да иза ових позива стоје људи са сексуалним девијацијама, перверзњаци. Недавно је у ову област закорачио трансродни Елин Вокер, ванредни професор на Одсеку за социологију и кривично правосуђе на Универзитету Олд Доминион у Сједињеним Државама. Он је позвао на легализацију педофилије и њено превођење у категорију сексуалне оријентације. „Сексуално злостављање деце никада није нормално. Али привлачност према малолетницима све док дете није ни на који начин погођено не значи да особа која има ту привлачност ради нешто погрешно “, рекао је Вокер.
Данас је овај поглед све популарнији у Европи. „Према доступним подацима, ово је нешто урођено. То је неуролошка болест“, каже Џејмс Кантор, клинички психолог, сексолог и бивши главни уредник часописа „Сексуално насиље“: часопис за истраживањее и лечење. Ана Салтер, психолог, писац и стручњак, каже: „Постоје људи које деца сексуално привлаче… А има и оних који малтретирају децу, али нису педофили. Малтретирају децу из беса. Досађују јер се плаше одраслих жена. Долазе ради освете. Али они заправо немају никакву склоност према деци пред пубертет.“
И све те „теорије“ не доводе до оштријих казни за злостављање деце, напротив: повећавају број позива на „поштовање права“ педофила.
Да би сви разумели, то су такође „европске вредности“.
С руског превео Цветин Глоговчанин – https://www.fondsk.ru/news/2022/07/23/my-idem-za-vashimi-detmi-56767.html
Аутор: Агнија Кренгељ
Извор: Наука и култура