Европски Гвантанамо – рушење мита о луксузним и добрим европским затворима
У затворским ћелијама муче чак и високорангиране политичаре
Према грчким „Athens News“, адвокат је новинарима рекао прошле недеље, а након заседања Судског савета да одлучи да ли ће Кајли остати у истражном притвору или ће бити привремено пуштена на слободу са електронском наногицом и кућним притвором.
„Госпођа Кајли је држана шест сати у самици, а услови њеног притвора су били ужасни“, рекао је Димитракопулос новинарима. „Одузели су јој јакну, тако да се смрзла, нису јој дали топло ћебе, а светло у ћелији гори даноноћно, па не може да спава“.
„Није јој било дозвољено да се купа, упркос чињеници да није добро и да је изгубила много крви“, пише италијански лист 2La Stampa“, позивајући се на Кајлиног адвоката. Пожалила се и да не може да види своју 22-месечну ћерку. Адвокат Димитракопулос огорчено је говорио о „кршењу људских права” и додао да његовом клијенту није било дозвољено да више сати комуницира са адвокатима, истичући да се „то не дешава ни у диктатурама”.
Ева Каили, бивша потпредседница Европског парламента, осумњичена је за корупцију током организације Мундијала 2022. у Катару, а у притвору је скоро два месеца. Пре неколико недеља тражила је да буде у кућном притвору под условом да носи електронску наногицу. Суђење још није почело, па стога оптужбе против младе жене још нису доказане, а она их сама пориче. Међутим, ако се тако у Европи у затвору третира посланик, особа која је била на високом положају у Европском парламенту, онда се може замислити шта чека обичне грађане у бриселским тамницама, а о имигрантима да и не говоримо.
Обично, судећи према медијским извештајима, европски затвори више личе на хотеле, о чему весело извештавају власти ЕУ, наводећи као пример искључиво норвешки затвор високе безбедности у Халдену.
У њему затвореници могу да се баве спортом, слушају музику у салону или у ћелијама и комуницирају са ненаоружаним чуварима без поштовања ланца командовања. Тамо издржава своју 21-годишњу казну озлоглашени Андерс Брејвик, који је убио 77 људи 2011. године. У његовој ћелији су три собе (спаваћа соба, канцеларија и просторија са спортским реквизитима), ТВ са конзолом за игру, фрижидер и компјутер. Ипак, Брејвик је 2016. године тужио државу „за сувише сурове услове“.
Ипак,то није случај са свим затворима. Поменуто је пре изузетак. Како је у фебруару објавио пољски лист „Dziennik“ у чланку под насловом „Гвантанамо у Барчеву“, у затвору овог града у једној земљи чланици ЕУ „затвореници се извлаче из ћелија, одводе у просторије без видео надзора, где их потом туку, вређају, застрашују, па чак и давили (тзв. waterboardin, водено мучење). У неким случајевима, полицајци стављају црну торбу или мокар пешкир преко главе затвореника.”
Један од затвореника је детаљно описао шта му се догодило у јуну 2022. године, када је служио казну у Барчеву: „…Прво су ме гурнули уза зид, ставили су ме лицем према њему, заврнули ми руке уназад, а затим су ме два официра повукли за ноге због чега сам пао на земљу. Вукли су ме по земљи, увијали ми руке, дизали ме за ноге док сам лежао на стомаку, док ми је један полицајац притискао колено на врат и тукао ме по глави. Полиција је тада сипала воду у црну врећу за ђубре, ставила ми главу у кесу, а затим почела да ме дави, од чега сам се онесвестио“.
Затвор „Санте“ у Француској је посебно озлоглашен. Ово је једини преостали затвор у Паризу и познат је по окрутним условима затвореника. Многи затвореници су извршили самоубиство док су служили казну у „Санти“.
Током 1999. године познато је да су 124 затвореника извршила самоубиство. Насиље у овом затвору је толико раширено да је затвореницима дозвољено да изађу из ћелија само као „здравље“. Дато је по имену оближње улице, али здравим људима није лако изаћи из овог затвора.
Други проблем у европским затворима је пренатрпаност. Како је „Индепендент“ недавно објавио, затвори у Великој Британији тону у кризу због пренатрпаности. Према статистикама које је објавило Министарство правде, у Енглеској и Велсу сада има више од 85.000 затвореника, а у затворима је буквално остало само неколико стотина места. У затворским синдикатима ситуација је упоређена са „буретом барута спремним да експлодира“. У покушају да поправи ситуацију, влада је почела да гради 1.000 „монтажних ћелија“, пише „Индепендент“. Поред тога, као додатне мере, неколико затвореника се смешта у самице истовремено.
Истовремено, у Европи су постојале праве „филијале Гвантанама” – злогласног затвора ЦИА.
Амерички недељник „Newsweek“ објавио је да су „у најмање три земље Европске уније постојале тајне базе ЦИА које су радиле као део глобалног рата против тероризма“. Људи који су завршили у филијалама Гвантанама били су подвргнути мучењу и злостављању у Пољској, Литванији и Румунији.
Међутим, како сведочи публикација, о умешаности ових земаља у тортуру, што је, у складу са међународним правом кривично дело, било је забрањено говорити.
Према „Newsweek-у“, затвореник Мохамед Ал-Нашири је, на пример, „мучен лажним погубљењем, држан му је пиштољ на глави, а иследници су претили да ће му силовати мајку“. У другом тајном затвору ЦИА-е, затвореник ал-Хавсави је силован, а затим пребачен у тајни затвор у Литванији. Тамо су му, као и другим затвореницима, литванске власти ускратиле медицинску помоћ.
Џејмс Мичел, амерички психолог који је помогао у развоју ЦИА-иног програма испитивања, известио је да те „методе” превазилазе оно што је канцеларија саветника Беле куће „дозволила” у својим меморандумима како би оправдала неоправдиво. Међутим, судећи по садистичком понашању службеника тајних затвора детаљно описаном у извештају америчког Сената, само постојање „дозвољених“ метода испитивања „са страшћу“ је често подстицало и охрабривало оне који су водили испитивања и пружало им покриће за тортуру. Као што се и практиковало у тајним затворима ЦИА у Европи.
Први извештаји да би тајни затвори ЦИА могли да раде у Европи процурели су у штампу још 2005. године. „Вашингтон пост“ је објавио да је ЦИА успоставила мрежу тајних затвора у иностранству у којима се затвореници оптужени за тероризам држе и испитују мучењем.
„Из безбедносних разлога“, у новинама нису објављена имена европских држава, али је убрзо шеф вашингтонског огранка организације за људска права „Human Rights Watch“ Том Малиновски објавио да су на територији Пољске и Румуније створени тајни затвори. А пољски лист „Gazeta Wyborcza ” убрзо је објавила је чланак у којем се тврди да је та земља „главни европски тајни затвор ЦИА”.
У фебруару ове године, бивши пољски председник Александар Квасњевски признао је да је његова влада пристала на изградњу тајног затвора ЦИА-е у земљи у коме се практиковало мучење.
„Американци су прешли све границе, а ми смо вероватно погрешили што смо дозволили да ово понашање потпуно измакне нашој контроли“, са закашњењем је признао Квасњевски.
До сада се тачно не зна да ли су ова срамна мучилишта америчког стила у земљама источне Европе затворена након избијања скандала или и даље тајно раде. У сваком случају, како се испоставило, мучење затвореника је уобичајена пракса у обичним затворима у „цивилизованој” Европи.
Сједињене Државе су изградили своје тајне затворе и у Украјини. Конкретно, затвор у Тернопољској области, где постоје и подземни казамати. Они су „насељени” још 2006-2007, а затвореници су пребачени из тајних затвора ЦИА у Гвантанаму, Букурешту и Познању. Затворенике чувају, кажу, искључиво Американци.
Истина је изашла на површину након што су у пролеће 2009. локалне власти захтевале да се затвор уклони. Затвореници су превезени прво у Лавов, а затим у Мукачево. Али тада су поново активирана два подземна спрата затвора у Тернопољу. Истовремено, кијевски режим се показао као достојан ученик џелата из ЦИА – монструозно мучење у тајним тамницама СБУ у Украјини данас је уобичајена пракса.
Аутор: Игор Веремеев
С руског превео Зоран Милошевић – https://www.stoletie.ru/zarubejie/guantanamo_po-jevropejski_505.htm
Извор: Наука и култура
