Evo kako će antihrist varati ljude na zemlji!
Tekst sadrži učenje arhiepiskopa Averkija Džordanvilskog o prodiranju duha antihrista u Pravoslavlje poslednjih vremena.
Da bi prepoznao antihrista i ono što sada priprema njegov dolazak, hrišćanin treba da malo dublje obrati pažnju na ono što se u savremenom svetu smatra za dobro i zlo, pravedno i nepravedno. Hrišćanin treba da razume princip koji je u osnovi pojave koju nazivamo „antihrist„, a taj princip je IMITACIJA Hrista i svega onoga što je Hristovo. Samo njegovo ime znači „umesto-Hristos„ ili onaj ko izgleda kao Hristos (stvara utisak da je Hristos). Antihrist je završno, najsablaznije ovaploćenje drevnih stremljenja satane da imitira hrišćanstvo, s tim da stvori njegovu novu formu, koja pripada ovom svetu.
„Antihrist će se pojaviti, – piše I.M. Koncevič, – ne kao apsolutni ateista. „Naprotiv, – tvrdi sv. Jefrem Sirijski, – on će doći kao lopov, da prevari sve, doći će kao pritvorno pobožan, smiren, krotak, kao onaj ko (kako će reći o sebi) mrzi nepravdu, kao onaj ko uklanja idole, daje prvenstvo pobožnosti, ko je dobar, ljubi sirotinju, u najvišoj meri blagorazuman, veoma postojan, prema svima ljubazan, ko naročito uvažava narod jevrejski (zato što će Jevreji očekivati njegov dolazak). Pored svega toga, sa velikom vlašću činiće znamenja, čudesa i strahote, primeniće lukave mere da svima ugodi, da bi ga uskoro zavoleo običan narod. Neće primati poklone, neće govoriti gnevno, neće pokazivati sumoran izgled, nego će svagda biti ljubazan. I u svemu tome dobro uređenom spoljašnošću počeće da zavodi svet dok se ne zacari„.
Posedujući svetootački pogled na suštinu antihrista, arhiepiskop Averkije je shvatio da uopšte nije obavezno da neko živi u vreme antihristovog zacarenja, da bi bio njegov sledbenik. Čovek može da postigne ono što antihrist vaploti u sebi – krivotvorenje hrišćanstva, zbog toga što u takvom čoveku kao ni kod antihrista…nema Hrista u sebi. Naznačenje svega što je Hristos darovao pripremiće ljude za njegovo nebesko carovanje, dok će, međutim, antihrist na sve moguće načine privezivati ljude za zemaljsko.
Ova očigledna i jednostavna razlika se zaista može pokazati kao veoma složena i, budući da će atihrist kao i mnogi njegovi prethodnici biti veoma „duhovan„, prikivaće ljude za zemaljsko čak i onim sredstvima koja su predodređena da ih vode na nebo. Ovu imitaciju hrišćanstva mogu da otkriju samo oni kod kojih se sačuvalo čulo koje omogućava da razlikuju suštinski svoje zemaljsko i prolazno od nebeskog i večnog. Odstupništvo o kojem govori episkop Averkije je upravo gubljenje ovoga čula i stremljenja ka Nebeskom.
I prepodobni Jefrem Sirijski piše da dolazak antihrista neće prepoznati onaj ko ima um za stvari ovoga života i ko ljubi zemaljsko…jer onaj ko je privezan svagda za stvari ovoga života, ako i čuje, neće verovati i osetiće odbojnost prema onome ko govori. A sveti će jačati, zato što su odbacili svaku brigu o ovom životu. Hrišćanstvo koje je izgubilo snagu ispunjava se svetovnim – onim što sebe izdaje za duhovno. Posvetovnjačenje hrišćanstva čini ga nezaštićenim za iskušenjea antihrista.
Kad proučavamo ono što je arhiepiskop Averkije napisao o odstupništvu, možemo da izdvojimo tri njegova nivoa. Pri tome oni se međusobno razlikuju po tome koliko se njima lakše ili teže može prepoznati odstupništvo:
PRVI NIVO
Prvi nivo odstupištva je u gubljenju snage sveukupnog Hrišćanstva, kao jedne celine. Koren ovoga se ispoljava u raskolu Zapada i Istoka i u postepenom formiranju na Zapadu „novog hrišćanstva„ u kojem pali čovečiji razum postaje merilo istine, a ne Duhom Božjim predato Sveto Predanje. Suština ovoga fenomena je što se duhovno zamenjuje prirodnim, i na kraju krajeva ta je zamena kroz-Renesansu i „prosvetiteljstvo„- dovela do vulgarnog materijalizma naših dana, do materijalizma koji je duhovno oslepeo savremenog čoveka.
„U svemu ovome, – pisao je arhiepiskop Averkije, – vidi se nekakva crna ruka koja planski i sistematski deluje, koja nastoji da što je moguće jače priveže ljude za ovaj privremeni zemaljski život i da ih primora da zaborave na život budući, život večni, koji sve nas neizbežno očekuje„.
Materijalizam, kako ga shvata arhiepiskop Averkije, razlaže veru hrišćana tako da oni to i ne primećuju. Pa i ako se naglašeno suprotstavljaju „svetskome„ ili govore o Nebeskom, oni mogu da se nalaze u vlasti svetovnih predstava, ako izgube pravilno shvatanje „sveta„ koji se suprotstavlja samoj suštini hrišćanstva. Šta više postupci koji su sa stanovišta Pravoslavlja nemoralni, postaju dopustivi u hrišćanstvu zaraženom taštinom..
Arhiepiskop Averkije nastavlja: „O kakvom istinskom jedinstvu svih hrišćana u duhu hrišćanske ljubavi može da se govori sada kada Istinu skoro svi odbacuju, kada laž skoro svuda vlada, kada je izvorni duhovni život među ljudima koji sebe nazivaju hrišćanima – presahnuo i zamenjen je životom telesnim, životom životinjskim koji se uz to podiže na pijedastal i koji se prikriva idejom tobožnje dobrotvornosti i koji svako duhovno nedelo, svaku moralnu razuzdanost licemerno opravdava. Jer otuda i potiču svi ti nebrojeni „balovi„, razne vrste „igara„, „igranki„ i zabava, prema kojima se, bez obzira na antihrišćansku nemoralnu suštinu, danas veoma popustljivo odnose čak i mnogi savremeni sveštenoslužitelji, koji ih i sami ponekad organizuju i u njima učestvuju.
Gubeći oslonac u samom temelju svoje vere, koji je, da to izrazimo ukratko: u pripadanju drugome svetu, hrišćanstvo, zaraženo ispraznošću, lišava svoje verne živog kontakta sa blagodaću Svetoga Duha. Zato su hrišćani prinuđeni da traže zamenu za tu blagodat, izazivajući „duhovne doživljaje„(autosugestijom).
Oni traže zamenu u ovom svetu, budući da im drugi svet više nije dostupan. O ovim „neohrišćanima arhiepiskop Averkije je pisao: „Oni traže blaženstvo u ovome svetu opterećenom mnoštvom grehova i bezakonja i očekuju ovo blaženstvo s nestrpljenjem. Oni smatraju da je jedan od najsigurnijih puteva njegovog dostizanja „ekumenistički pokret`, savez i stupanje svih naroda u jednu novu „crkvu„, koja ujedinjuje ne samo katolike i protestante, nego i Jevreje , muslimane i pagane, s tim da svako očuva svoja ubeđenja i zablude. Ta tobožnja „hrišćanska„ ljubav, u ime budiće zemaljske sreće čovečanstva, nije ništa drugo do – gaženje Istine„.
Arhiepiskop Averkije je nazivao veru u buduću sreću na zemlji „neo-hilijazmom„(hilijazam – drevno jeretičko verovanje u hiljadugodišnje carovanje Hrista kao zemaljskog cara). On je predvideo da će spoljašnje (prirodno) „ekumenističko jedinstvo„(kome teže „neohilijasti„) biti organizacija koju će atihrist priznati i podržavati. Za arhiepiskopa Averkija savremeni „ekumenistički pokret„ je bio svedočanstvo o širenju neverovanja u postojanje apsolutne Istine. Otuda proističe odsustvo želje za zauzimanjem bilo kakvog određenog stava i bezvoljno pomirenje sa zlom ili njegovo opravdanje, i to sve u ime najpovršnijih predstava o „hrišćanskoj ljubavi„ i „miru„.
„U naše vreme , kad se pojavljuju tolike velike sumnje čak i u samo postojanje Istine, kada se svaka „istina„ ceni kao relativna i smatra da je sasvim normalno da se svaki čovek pridržava „svoje istine„, borba za Istinu dobija naročito važan značaj. I onaj ko ne podržava ovu borbu, onaj ko u njoj vidi samo ispoljavanje „farisejstva„ i nudi u zamenu „da se smirimo„ pre lažju, (pošto je otpao od Istine), razume se, mora da se smatra izdajnikom Istine, ma za koga sebe smatrao i ma kako sebe nazivao„.
Oni koji svoju nadu polažu u ovaj svet, svakako su prinuđeni ili da zapadaju u očajanje, ili da ne primećuju rastuće izrođavanje u svim formama društvenog života. Relativizam i neodlučnost takvih samo pomaže oslobađanju satanskih sila u poslednje vreme, kako što je isticao arhiepiskop Averkije.„
Sluge satane ili (što je jedno te isto) sluge dolazećeg antihrista, koriste duhovnu slepoću većine savremenih ljudi i uporno i nedopustivo rade svoj posao sa, zbilja, satanskom energijom, i specijalnim naporima i na sve dostupne načine i uz pomoć sredstava koja su se našla pod njihovom kontrolom, oni privlače k sebi pristalice, koje svesno ili nesvesno, želeći to ili neželeći – sarađuju sa njima, stvarajući u svetu uslove i prilike koje veoma pogoduju skorom dolasku antihrista kao vladara svega sveta i gospodara celokupnog čovečanstva.
Arhiepiskop Averkije nastavlja: „Osnovni zadatak slugu dolazeće antihrista jeste u tome da razruše stari svet sa svim njegovim predstavama i „predrasudama„ i da na njegovom mestu izgrade novi svet, spreman da prihvati svog „novog gospodara„ koji se očigledno približava i koji će zauzeti u očima ljudi mesto Hrista i pružiti im na zemlji ono što im Hrist nije dao…Čovek mora da bude potpuno duhovno slep i da mu istinsko hrišćanstvo bude sasvim tuđe pa da ne bi mogao da razume sve ovo„!!!
Izvor: borbazaveru.info/
