Епископа Артемија је Бог послао у наше дане да штити православље од јереси, од екуменизма које је име за све јереси
У име Оца и Сина и Светога Духа.
Нека је благословен овај дан, браћо и сестре. Дан у који прослављамо Светог архистратига Михаила, са архистратизима Гаврилом, Рафаилом, Урилом, Салатилом, Јегудилом, Варахилом и Јеремилом и свим бестелесним силама Божјим.
Ко је овај архистратиг Михаил? Његово име нам открива тајну његове службе. Име његово, Михаил, значи „ко је као Бог“ и да се усуди да заузме место Бога Живога. Када је Луцифер, један од Божјих анђела, пожелео да гради царство изнад Божјега, онда је, погордивши се од превелике моћи коју му је сам Бог дао, зачео неправду, постао непријатељ Бога и све творевине Божје. И искористио страшно оруђе клевете и клеветом трећину анђела повео у погибељ. Али онај ко се њима први супротставио је овај дивни архистратиг Михаил, заштитник православља од сваке јереси.
Први јеретик, Непомјаник, од њега, па до дана данашњега он је тај који људе вара и тера их да творе вољу његову, али нема моћ да их натера и то је страшна вест за оне који пропадају, да заправо свако ко пропада, пропада својим личним избором. Ни ђаво не може да науди ономе ко не науди самом себи, то је реч нашега оца Јована Златоуста. Заштитник православља од свих јереси узима душу оца нашега, старца и епископа Артемија. Њега кога је Бог послао у наше дане да штити православље од јереси, од свих јереси од екуменизма које је име за све јереси.
Пре пет година, прву свету Литургију у овој катакомби одслужисмо на овај празник Светога архистратига Михаила и у томе смо видели један знак милости Божје и заступништво молитвено Пресвете Богородице и овога главног војсковођу Божјега, а поменусмо Светога Јована Златоуста, оца нашега чију Литургију служисмо. Он је скончао на празник Воздвижења Часнога Крста као званично рашчињен од стране тадашње званичне Цркве. Било је само питање времена да се види да је једно суд људски а друго је суд Божји. Људи посрнули, морално посрнулих духова, умова, они су устали на светитеља Божјег Јована Златоуста. Двапут су га свргавали, онај други пут и рашчинили и прогнали. И Јован је у прогонству своју свету душу предао Богу. Када је један од епископа који га је много волео и који је са њим саслуживао на светој Литургији Божјој када је имао виђење од анђела био узведен у Рај и приликом завршетка тог виђења пита га његов анђео: „Како то, сви који долазе са земље овде у Рај, долазе тужни, а одлазе радосни. Код тебе је било обрнуто, ти си радостан дошао, сад се тужан враћаш.“ Он каже: „Ја сам жудео да овде у Рају видим учитеља свога Јована Златоуста.“ Каже му анђео: „Ааа Јована Златоуста не можеш сад да видиш док си још увек у телу, још се ниси упокојио. Јована Златоуста можеш да видиш касније, ако се удостојиш, дакле упокојиш као светитељ, јер он стоји пред Престолом Божјим, толико високо у Небеској јерархији.“ Онај који је био РАШЧИЊЕН од званичне Цркве, од константинопољске Цркве и свих оних који су прихватили то безакоње.
Ви знате из житија Светог Јована Златоуста како се после то полако одвијало, али ми с правом се сада позивамо управо на њега оца нашега међу светима, јер и овај наш старац и епископ и отац ава Артемије он се на њега угледао. Он је прихватио страдање Правде ради, црквеног поретка ради. Није дозволио безакоње у Српској Православној Цркви која је наша мајка. То је НАША мајка. Шта смо ми, браћо и сестре, до Српска Православна Црква, једна њена епархија која је прогоњена и оно што је у њој здраво, оно што у њој НЕ ТРГУЈЕ ВЕРОМ, оно што се НЕ ПОКОРАВА НЕПРАВДИ, него правду тражи и славу од Бога Живога, а НЕ славу од људи. Толико се све брзо догађа на наше очи, а немају сви расуђивање да схвате догађаје, тако да ми претпостављамо да се они још више откривају онима који се спашавају.
Ми смо данас заплакали на вест да се упокојио наш старац и епископ, али, браћо и сестре, те наше сузе, оне ће се окренути на радост, јер ваистину, ваистину је био епископ Љубави Божје. Он је био владика Љубави. Он је био нежан телом, али је био снажан као див – духом својим. И он је био најјачи Србин у времену у којем ми живимо. Његова је реч Када је то човек најјачи? Када брани правду! Е, онда је најјачи! Није човек исто што и животиња, не мери се његова снага у мишицама, него у духу, у вољи, у уму његовом, у срцу његовом, у унутрашњем човеку. Колико људи спољашње телесно јаки, а кукавице у срцима својим. Он је био пример правог епископа православног. Као таквог га Небо памти и запамтиће и покољења јер у тешка и смутна времена он се прихватио барјака Светога Саве, уздигао га је високо до Небеске Србије тада када је наша мајка Српска Православна Црква била поругана од трговаца вером. Ускоро ће се знати и шта је њихова судбина. Ми се Богу молимо за спасење свих. Ми се Богу молимо и за оне који су се скоро преставили, али препуштамо свачију судбину у руке Бога Живога. Он је истовремено и Добар и Праведан. Као Добар, жели да се свако спаси у познању истине која је у Господу нашем Исусу Христу. Као Праведан, Он ће допустити и устројиће спасење оних који заиста творе вољу Његову. Који не лицемере вером у светом православљу.
Беседа протојереја оца Стефана Икономовског на Аранђеловдан у катакомби Успења Пресвете Богородице у Торонту 21. 11. 2020.
