Crkva

Episkop Danilo Krstić: Pravoslavi pokret otpora i Novi svetski poredak

Ovo što je pred vama na papiru nije zvanični stav Srpske pravoslavne crkve, nego moje, lično, bogoslovsko sozercanje.

Ne očekujte, dakle, od mene, da vam dam svež i pregledan izveštaj o sadašnjoj političkoj situaciji. Nudim vam, skromno, pregršt odabranih izvoda iz Svetoga Predanja i savremene istorije Pravoslavne Crkve. Od vas lično, zavisi da li ćete od njih sačiniti izvodiv projekat za delanje.

Da bismo zaista bili pravoslavni vernici, moramo da odbacimo najveću laž bezbožne propagande, onu laž da je smrt prirodna. Naprotiv, niko ne želi da umre. Bog nas je stvorio po Svom liku i podobiju, stoga mi normalno imamo u sebi poriv ka večnom životu.

Radosna poruka Pravoslavnog Hrišćanstva je u ovome: Bog želi da se svi ljudi spasu… To znači da On svakom čoveku daje priliku da se pokaje. Po rečima Sv. Pavla: Bog je dao veru svima, time što je vaskrsao Svoga Sina Isusa iz mrtvih.

Pravoslavna Katoličanska Crkva je izliv Trojične Ljubavi na celo čovečanstvo. Dokaz ovog očiglednog Božanskog Čovekoljubija je činjenica da Pravoslavna Crkva nikada nije imala inkviziciju.

Onda treba da omijemo dušu i duh svoj pre nego stupimo u Svetinju nad Svetinjama Novozavetnog Otkrivenja.

Ovo duhovno omivanije činimo kada steknemo krotost i strahopoštovanje pristupajući neizrecivom tajinstvu Svete Trojice. Tada tek vidimo koliko su neprimerene čovekove reči i slike u opisivanju Boga. Pa ipak, izgleda da su slike manje neprimerene nego reči, jer su ikone Angela bile već u hramu Solomona.

Jedino stojeći na kamenu svetootačkog Predanja možemo duhovno odoleti i nadvladati burne izazove Novog svetskog poretka. A taj poredak zna samo polovinu stvarnosti: merive kosmičke energije ovoga stvorenog sveta. Njegovi protagonisti uopšte ne znaju o večnim nestvorenim Energijama Božjim koje su nemerive i dostupne jedino Svetima Pravoslavne Crkve.

Objektivno kroz Krštenje, Miropomazanje i Pričešće svi smo sveti. Ali svetost ne dolazi automatski: ona pretpostavlja našu subjektivnu saradnju sa Bogom (sinergizam).

Pravoslavni svet danas je spao na mali broj i nije dobro organizovan.

Pa ipak, mi smo novozavetni Izrail Božji. Kao što je starozavetni Izrail imao Kovčeg Zaveta koji je bio ispunjen Božanskom Energijom (nošen Levitima), u Novom Zavetu imamo svetinju Putir kao znak Božje Svemoći u Crkvi Pravoslavnoj. Ali ta Svemoć javlja se i u nemoći dobropobednih Mučenika.

Slabi smo dok smo udaljeni od Boga. Bićemo jaki kad Mu se vratimo.

Bog je postao Čovek ne samo da bi obitavao među nama, no da bi se uselio u nas. Zbog toga kada kažemo da smo „u Hristu“ mi to razumemo doslovno kao i Sveti Pavle: da smo u nebozemnom Evharistijskom Telu Hrista.

IZAZOVI

Tek sada možemo izložiti glavne izazove Novoga svetskog poretka sa kojima se suočava Pravoslavni Hrišćanski svet danas.

Prvi izazov je ovaj: idolatrijsko obožavanje ovoga sveta, ne samo preko ozakonjenog greha lihvarstva (otpočelo u kalvinističkoj tradiciji Maks Veber) kojim bankari žele da postanu svemoćni vladari u Novom svetskom poretku, nego i preko novokomponovane svetske religije servirane višim Klasama.

Posle nihilističkih režima ovoga stoleća, koji su bili ateistički, sada je na pomolu mnogo lukavija diktatura obožavatelja novca.

Na nivou verskog života ovaj Novi svetski poredak odenuo se u šareni panteistički sinkretizam eda bi se svideo čoveku bez korena, koji je spreman da se pokloni svakoj lažnoj teologiji sa učenjem da je čovek automatski po sebi „Bog“.
Taj savremeni beskorenović, otkačen od prošlosti, protivnik je svakog autoriteta i svakog uzdržanja, jer je on sam sebi svoj bog. Taj novi agnostik jedva je sposoban da shvati najosnovnije ideje, ali je brz da ismeva bilo koga ko mu ukazuje na tajanstvenu dubinu života, smrti i vaskrsenja. Novac je za njega jedini bog pomoću kojeg on smatra da će ostvariti svoj lažni raj i svoju lažnu večnost.

Drugi izazov je ponižavajuća upotreba mas-medija sa ciljem zaglupivanja nižih slojeva čovečanstva.

Treći izazov: cinično nameštanje „malih ratova“ da bi zaradili na oružju industrije smrti.

Četvrti je: napad na dostojanstvo svakog čoveka i svake nacije tražeći da se odrekne svoje suverene slobode pred Bogom i svoga časnog samopoštovanja prema ljudima.

Peti izazov je: manipulisanje organizacijom Ujedinjenih nacija da bi prikrili bankarsku hegemoniju pod parolom: „Za svetski mir i blagostanje“.

Međutim, kakav „mir“ i kakvo „blagostanje“ može čovečanstvo očekivati od Novog svetskog poretka koji je već pun nasilja?

Gospod nas je učio da umemo razlikovati ljude „po plodovima njihovim“. Tako vidimo da Hrišćanin pod uticajem Bogomdane blagodati iz Svetih Tajni stiče divne vrline trpenja, krotosti, poslušnosti, ljubavi, radosti, praštanja…

Nasuprot ovome svesni (ili nesvesni) sledbenik Satane je pun mržnje, gordosti, siledžijstva, bezobzirne upotrebe vlasti… Za takve sebične ljude pravoslavni hrišćanski način života je težak i neprihvatljiv.

ŽIVOT U HRISTU

Tačno rečeno: ko ne živi u Hristu, on je već u paklu. I ni sve riznice ovoga sveta ne mogu ispuniti prazninu njegove duše.

Ne treba da svojom pasivnošću postanemo nehotični ortaci Antihrista koji ima svoje preteče u svakom veku.

Vrebaju nas dve opasnosti: prva je da izgubimo iz vida naš cilj nebeski Jerusalim. A duga opasnost je: da zanemarimo svoju zemnu otadžbinu koju nam je dao Nebeski Otac.

Da bismo odoleli ovim izazovima i opasnostima, neophodno je Jedinstvo.

Hvala Bogu, mi to jedinstvo već imamo kao članovi Pravoslavne crkve, kao čeda Božja oko Trpeze Gospodnje. Naše jedinstvo izvire iz jednog Putira.

Neko je predložio da iznad naših nacionalnih zastava podignemo kao simvol sve-pravoslavnog jedinstva u Hristu plavi somot sa zlatnim putirom u centru, a iz njega izlaze četiri grane Krsta crvene boje.

JEDINSTVO PRAVOSLAVNIH NACIJA

Na žalost, neće biti lako ostvariti jedinstvo pravoslavnih nacija i na političkom planu. To treba da sprovedu u delo naši intelektualci laičkog reda, a ne sveštenstvo.

Inače, imamo pred nama dva moguća puta: prvi je za malodušne oni prepuštaju satanskim silama da ih svedu na gonjenu manjinu u Ujedinjenim državama sveta kojima će na čelu biti Antihrist.

Drugi put je za hrabre: oni će umeti da odneguju nove misionare slične Sv. Kirilu i Metodiju za Kinu, Indiju, Ameriku, Afriku… I može uslediti procvat Pravoslavne katoličanske Crkve na mnoge vekove…

Istina je da plodovi našeg misionarskog poduhvata ne zavise od nas, ali Bog ceni svaki hrabri napor i poštenu nameru, jer On vidi da li su čiste pobude.

Otac Justin Popović je rekao da je sveti mučenik đakon Avakum sažeo smisao istorije u dva stiha: Srb je Hristov / raduje se smrti. Jer posle smrti za Hrista dolazi život večni.

Zemljosna ideologija Novog svetskog poretka još može da bude demitologisana i dolazak Antihrista odložen ako uspemo da obnovimo naše tradicionalne pravoslavne Monarhije.

Dvoglavi orao iz Vizantije bio je simvol podele i saradnje dveju vlasti od Boga datih: carstva i sveštenstva. Taj simvol u životu su ostvarili Nemanjići: prvo dva brata: sveti Sava kao Poglavar Crkve, i sveti Stefan Prvovenčani, kao kralj na čelu Države (obojica su, na svoj način, služili Bogu i narodu svom).

Sveti Serafim Sarovski je prorekao pad i obnovu Ruskog Carstva.

Jedno je pouzdano, bez obzira na razvoj politike, a to je da će strogi pravoslavni vernici ostati nepokolebivi u svojoj vernosti Bogu i da se nikad neće odreći svojih svetih dogmata zarad kratkotrajnog mira ovozemaljskog.

Zaista je bio dalekovidan sveti Grigorije Bogoslov kad je rekao: „I rat je bolji, nego mir koji odvodi od Boga“.

BEZUKUSNA SVETSKA RELIGIJA

Mortimer Adler je skicirao budući razvoj Ekumenskog pokreta (van Pravoslavne Crkve) u vidu sledećeg silogizma:

1. Svetski mir je nemoguć bez jedne Svetske vlade na planeti
2. Svetska vlada je nemoguća bez jedne planetarne zajednice
3. Planetarna svetska Zajednica neostvariva je bez jedinstva u religiji.

Prema tome, srž Novog svetskog poretka biće mlaka, bezukusna svetska religija sklepana vešto iz raznih religija ali bez Hrista Boga.

Mi se čudimo da su liberalni protestanti postali lažni proroci „Novog Doba“ („New Age«). Međutim, tužni smo kada vidimo da i rimokatolički biskupi polako popuštaju pred pritiskom Novog svetskog poretka, pišući ovako: „Kao što je nekad nacionalna država predstavljala korak napred u razvoju vladarstva… Ali naša era zahteva već planetarne sisteme upravljanja.“

Čak je i papa rimski, pohrlivši da pozove na molitvu za „Globalni mir“ sve učesnike sastanka u gradu Asizi, otkrio karte i pokazao da Ekumenski pokret ne stremi ka jedinstvu svih Hrišćana nego ka ujedinjenju svih religija sveta…

Ako još ima nade za obnovu naše pravoslavne Hrišćanske kulture u okviru cvetajućih hrišćanskih monarhija, onda treba da naglasimo i to širom naše planete da naše Ortodoksno Katoličanstvo (nasuprot Rimokatolicizmu) nije istočno ni zapadno, nego CENTRALNO pošto Božanska Istina Crkve ne zavisi od geografije.

Na zemlji, naše kanonsko ustrojstvo je policentrično, sa autokefalnim pomesnim Crkvama, koje opslužuju pojedine pravoslavne narode i kulture, ali na nebu mi svi imamo Jedan Jedini Centar Nebeski Jerusalim Svete Trojice.

Mi ne smemo preuprostiti stvari niti dozvoliti da nam okače nalepnicu Antizapadnih. Naša inteligencija je odavno uronila u zapadnu kulturu, pa prema tome bolje da otvorimo oči i vidimo šta vredi preuzeti od Zapada, a šta odbaciti.
Svi znamo da oko nas u polutami postoje subverzivne tajne organizacije, ali one nisu svemoćne. Samo Gospod Bog naš je Svemogući. Mi, nedostojni, jesmo Njegovi saradnici u Hristu Isusu, Gospodu i Spasitelju našem.

Jedini „Novi Poredak“ koji mi priznajemo jeste Novozavetna Crkva Pravoslavna, kao Nova tvorevina Božja. Ona jedina ne zastareva.

Nama više nije potreban iz 19. veka romantični panslavizam, panhelenizam, panromanizam kao paganska idolatrija rase ili obogotvorenje jednog grada: „Novog Rima“ ili Moskve kao „Trećeg Rima“… Nama je potreban pokret za Svepravoslavno jedinstvo koji bi sa misionarsHvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!kim žarom obasjao sve narode Svetlošću Bogočoveka Hrista.

To znači da je nama zadatak da organizujemo pokret otpora duhovnog ne prvenstveno protiv Novog svetskog poretka, no protiv Satane lično živeći revnosno u Hristu. Zato počnimo da menjamo sami sebe.

Pomozi, Bože.

Episkop Danilo Krstić (1927-2002)

Izvor: Hronograf.net

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!