Црква

Екуменисти нас мрзе и прете, лажни борци за веру вређају и игноришу, а браћа и сестре нас не разумеју и осуђују нас

“Не бој се мало стадо“[1]

“Ако вас мрзи свијет, знајте да је мене омрзнуо прије вас“[2]

 “Али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси“[3]

На Сабору СПЦ у мају 2010. године сви архијереји су својим потписом прихватили разапињање невиног, односно прогон без суда и осуде владике Артемија, само зато што је одбио да се приклони екуменистима и остао послушан Богу. Протеривање владике Артемија из његове Епархије рашко призренске, посебно после догађаја у Дубоком Потоку, када се протерани домаћин вратио у свој законити и Богом дани дом, да би из њега поново био избачен од стране синодско-досовске и шиптарске коалиције, дало је прилику свакоме да покаже своје право лице и намере.

Издадоше и Бога и род србски

Екуменисти из Београдске патријаршије су показали да су вуци у овчијим кожама, који су спремни да почине и највеће злочине. Остали архијереји који, наводно, нису екуменисти, прећутно су подржали њихове злочине и лажи. Поред прихватања увођења новотарија у црквена богослужења, заједничке молитве са јеретицима и разним религиозним организацијама (јудеизам, ислам…), прихватања римокатоличке злочиначке организације као сестринске цркве, а римског архијеретика као светог оца и целивање његове крваве руке… врхунац безакоња представља учествовање и прихватање одлука разбојничког Критског Сабора[4]. Свето јеванђеље нас учи да је отац лажи сатана, па је јасно коме они служе: “Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у одијелу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви. По плодовима њиховим познаћете их“[5]. Свештеници су показали да нису послушни Богу, него надлежном архијереју без обзира како се он понашао и шта радио. Питањe је дана када ће храмови које су узурпирали екуменисти постати обичне пећине пусте, без благодати, јер неће Господ до века да трпи екуменистичко безакоње, хулу на име и реч Своју, или како каже у Псалтиру: “И расрдише Бога дјелима својим, и удари у њих погибао“[6]. Хтели то да прихватимо или не, стварност укратко представљена горе наведеним чињеницама, нас усмерава ка становишту да су у СПЦ данас само наследник владике Артемија, владика Ксенофонт, и његова три хорепископа остали верни Богу и роду и исповедају Православну веру онако како смо је добили од Светих отаца, док остали архијереји или су отворени екуменисти или својим ћутањем одобравају екуменистичко безакоње.

Пример владике Никанора који се представља као онај ко се не слаже са екуменистима, а који је покушао физички да спречи Литургију у катакомби само потврђује претходно изнето

Огроман број оних који су се до прогона владике Артемија отворено борили против екуменистичког безакоња у СПЦ, у време прогона подржао је то безакоње. Уместо да подрже владику Артемија у његовом настојању да се врати у свој дом, одакле је протеран супротно свим законима духовним и световним, они су га осудили и самим тим дали подршку екуменистима да наставе са прогоном верног Христовог стада. Духовници који су грмели против екуменистичког безакоња у СПЦ наводећи речи Светог Апостола Павла“Никаквих компромиса и никаквог општења с њим не може бити јер каква је заједница свјетлости и таме, каква је заједница правде и безакоња“[7], који су нас храбрили и подржавали у нашој борби за веру, говорили су када је почео прогон владике Артемија да смо добили свога владику, да треба да дође до општенародног бунта против екуменизма и да владика Артемије треба да крене у отворену борбу против екумениста… Када је владика Артемије кренуо у одлучну и отворену борбу да, уз Божију помоћ, сачува СПЦ од свејереси екуменизма, односно уније са папом, а народ кренуо у бунт против екумениста, ти духовници одједном су се ућутали, направили поделу у народу и невиђену смутњу, а оно што су некада подржавали сада осуђују, а своју савест умирују речима “иди мудро, не погини лудо“. Због свог положаја и удобности својих манастира, њима више не смета екуменистичко безакоње, али им зато смета Епархија рашко призренска у егзилу која исповеда чисту веру и разобличава екуменистичке лажи и не признаје безаконске и неканонске одлуке. Некада су нам ти духовници давали благослове да не идемо у храмове где служе екуменисти и да их не примамо у куће, наводећи речи Светог Апостола Павла„Заповиједамо вам, браћо, у име Господа нашег Исуса Христа да се клоните од сваког брата који живи неуредно, а не по предању које примише од нас“[8], а сада им сметају храмови Епархије рашко призренске у езилу. За њих нису у расколу екуменисти у СПЦ који су одступили од Бога и рода и који нас воде у сусрет сатанином намеснику на земљи папи, него је у расколу Епархија рашко призренска у егзилу, која је остала послушна Богу и која се држи Православне вере онако како нам је Господ преко Светог Саве предао.

Арх.Јоил од православног ревнитеља до стављање на страну прогониоца верног Христовг стада

Међутим, највећу смутњу унели су и уносе они који се представљају као борци за веру, при чему се њихова борба своди на писање и причање, по резултатима гледано, на празне приче чак и када су заогрнуте у ватрене говоре. Износећи сва могућа екуменистичка безакоња која чине архијереји из Београдске патријаршије и њихови послушници у мантијама, они остају у молитвеном јединству са њима, правдајући свој недостатак храбрости и одлучности да се одвоје од екумениста „недодирљивим“ аргументом да још није време. Нема тога што нису учинили екуменисти из Београдске патријаршије, једино још не помињу ватиканског крвника папу на богослужењима јавно као што чине унијати. Такође, главна обмана коју шире ти наводни борци за веру, јесте да треба Сабор да донесе одлуку ко је екумениста и да га анаметише. Благо речено, очекивати да екуменисти сами себе осуде представља својеврсни апсурд. Тога није никада било, нити ће бити, јер по оној народној “врана врани не вади очи“. Истовремено, они не штеде речи којима оспоравају постојање и рад Епархије рашко призренске у егзилу, или је једноставно игноришу (на пример, поједини сајтови самозваних ревнитеља).

То што екуменисти износе најгоре лажи и што нам прете, што истакнути духовници и даље исповедају веру речима без дела, а лажни борци за веру нас вређају или једноставно игноришу, није нас изненадило јер смо то очекивали и то нас је само утврдило у нашем настојању да сачувамо чисту веру, али нас је погодило и веома заболело што они који су до јуче били истог духа као ми, више нас не разумеју, односно оправдају оно што се не да оправдати, а осуђују оно што се не сме осудити: “Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме ненавидник, од њега бих се сакрио. Него Ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој, С којим ми бјеше радост дијелити тајну, и у дом Божји ходисмо једнодушно.“[9]. Браћа и сестре, за које смо сматрали да су истог духа као и ми, мирно су прихватили екуменистичко безакоње. Кажу, папа је далеко, а има још архијереја који служе како треба и ко смо ми да осуђујемо патријарха, владике, свештенике, прелазећи преко суштине да се ћутањем одобрава лаж и издаје Бог или како је говорио свети старац Пајсије Светогорац: “Ако хришћани не постану исповедници, ако се не супротставе злу, рушитељи ће бити још бестиднији.“ Њима не сметају екуменисти који издадоше Бога лажима и јересима у блуду са папом, који прете и лажу, а сметамо ми и од нас окрећу главу јер кажу да смо ми расколници. Најчудније је што већина њих неће и не жели ни да чује наш глас вапијућег у пустињи. Главни разлог таквог понашања је то што би тај глас могао да пробуди њихову савест, па би  спознали своје лицемерство. Виде екуменистичко безакоње, а праве се да се ништа не догађа и просто се љуте на оне који су, за разлику од њих, храбро исповедили своју веру и одвојили се од екумениста. Заборавили су на речи Господа: “Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста Својих[10].

Сви ви који се не слажете са постојањем Епархије рашко призренске у егзилу, покушајте да одговорите на питање ко су уистину расколници?

Да ли су расколници они који се чврсто и одлучно држе стубова Православне цркве, а то су пре свега Свето Јеванђеље и Васељенски сабори, или су расколници они који кажу да је то застарело, да то треба обесити мачку о реп, да треба веру прилагодити новом добу, добу антихриста?

Владика Ксенофонт држи се учења Светих отаца, а папољубац Порфирије држи се свејереси екуменизма

Да ли су расколници они који се чврсто и одлучно држе учења Светих Апостола и Светих отаца, или су расколници они који одступише од тог учења и који свејерес екуменизам шире?

Да ли су расколници они који врше богослужења онако како су то чинили и наши Свети претци, од Светог Саве преко Светог Василија Острошког и Светог Николаја Жичког и Светог Јустина Ћелијског или су расколници они који богослужења мењају и прилагођавају својим потребама и римокатоличким мисама?

Да ли су расколници они који се клањају Христу, величају хришћанске врлине и Богу се моле говорећи “Приђите, поклонимо се Христу, Цару и Богу нашем“ или су расколници они који се клањају ватиканском злочинцу папи и љубе му руку, величају његову сатанистичку мисију и говоре “Приђите поклонимо се папи, он је свети отац, њега треба у Србију довести“?

Да ли су расколници они који се по катакомбама моле Богу, Пресветој Богородици и свим Светима да им помогну да останемо на путу спасења, путу истине у ова тешка и смутна времена, или су расколници они који се моле са римокатоличким јеретицима по катедралама, са Јеврејима у синагоги, разним секташима…?

Да ли су расколници они који се боре  за целовитост СПЦ где год Срби живе или су расколници они који се одричу Старе Србије, признајући комунистичку творевину такозвану МПЦ насталу на отимању наших светиња и прогона нашег народа, а који се спремају на истом принципу да признају и цркве у Црној Гори, БиХ, Хрватској, Косову и Метохији…

Да ли су расколници они који трпе прогон јер су остали верни Богу и роду, или су расколници они који у име некакве лажне-екуменске љубави врше тај прогон и који хоће да верно Христово стадо принесу као жртву на крвави престо римском архијеретику папи?

Да ли су расколници они који верују да је Бог најбољи лекар, а вера најбољи лек или су расколници они који верују у лажи фармакомафије, затварају храмове, траже да носимо маске и примамо у тело назови-вакцине о чијој здравственој шкодљивости постоји обиље необоривих доказа, уз све то позивајући нас и да се причешћујемо накарадно…?

Екуменисти и глобалисти јединствени у издаји

Да ли су расколници они који се боре против издаје народа и земље, за очување целовитости србске земље и за надахњивање вечним вредностима које нас чине људима, или су расколници они који отворено или прећутно подржавају евроунијатску колонијалну управу која све издаде и продаде, која намеће антихришћанске гадости?

Нама је савест мирна, спокојна и задовољна, јер како смо понашали и веровали пре одвајања од екумениста из Београдска патријаршије, тако се понашамо и верујемо данас, одлучно и непоколебљиво се држимо Светосавског завета: “За Христа све, Христа низашта“! Ако је коме тешко пала подела у СПЦ због екуменистичког безакоња, нама је. Ми смо напустили храмове и манастире у којима смо се молили, исповедали, причешћивали, у којима смо се венчавали, децу крштавали, чији смо изградњу и улепшавање несебично помагали, а све због ширења екуменизма и новотарства надлежног епископа и његових послушника у мантијама. Ако је коме стало до јединства, онда смо то сигурно ми, али не по сваку цену како предлажу они који су и довели до поделе и који шире лажну љубав. Јединство може бити само у чистој вери, очишћеној од наноса екуменистичке свејереси и новотарства, држећи се догми и канона Православне Цркве, онако како су чинили и свети оци. Нама је потребно Свето јединство у апсолутној и спасоносној истини која се налази у Господу Исусу Христу и Православној вери, или нам следи крај.

Црква је тамо где се чува истинска и неискварена вера

Радосно певајући “Блажени сте ако вас узасрамоте и успрогоне и реку против вас свакојаке рђаве речи, лажући мене ради. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на Небесима!“[11], ми опраштамо и онима који нам прете и вређају нас, и онима који нас осуђују и не разумеју, и молимо се Свемилостивом Господу да их уразуми, да се покају за своје заблуде и крену путем одлучног и храброг исповедања вере како су чинили и свети оци. А они који и даље сматрају да Епархија рашко призренска у егзилу не чини што је по вољи Божијој, нека покушају да одговоре на следећа, устима апостола постављена питања која са подразумевајућим одговорима кристалишу Веру Светих: “Какву заједницу има светлост са тамом? А какву сагласност Христос са Велијаром? Или какав удео има верни са неверником?“[12] Какву заједницу има Христово стадо, са онима који се клањају сатанином намеснику на земљи архијеретику папи, који шире свејерес екуменизам или једноставно све то одобравају?

“Да ли смо ми, Срби твоји, попут худих Јевреја, који све своје пророке побише, да ли и ми своје најбоље не требамо, а туђе зло прихватамо са радошћу?“[13]

Протеривањем владике Артемија из његове епархије догодило се велико чудо које нажалост многи нису препознали. Света Небеска Србија на челу са Светим Савом је умолила Господа да обезглављеном Србском народу пошаље вођу који ће сачувати СПЦ од екуменизма и који ће га водити путем спасења. И Господ нам је дао владику Артемија, човека малог раста, али великог срца и огромне вере, љубави и наде. Поред невиђене медијске хајке у којој су се могла чути само екуменистичко-глобалистичка лажи, народ је препознао где је истина, где је светлост, и прихватио је пуног срца Богом даног свога владику Артемија. Тог момента некадашња Епархија рашко призренска, која је обухватала територију Рашке и КиМ, постала је цела Србије и свуда у свету где Срби живе. Захваљујући томе, данас широм Србије, србских земаља и целог света има око 40 катокомби, храмова за последња времена, које је на позив народа и по благослову владике Артемија – а данас његовог достојног наследника владике Ксенофонта – подигла и основала Епархија рашко призренска у егзилу.

Учинимо што до нас стоји, остало ће Господ дати!

Раб Божији Горан Живковић


[1] Лк 12, 32

[2] Јн 15, 18

[3] Јн 16, 2

[4] http://www.eparhija-prizren.org/?p=12056

[5] Мт. 7, 15–16

[6] Пс.105-29

[7] 2. Кор. 6,14

[8] 2. Сол. 3, 6

[9] Пс. 54, 12-14

[10] Откр.3,16

[11] Мт. 5, 3-12

[12] 2. Кор. 6,14-15

[13] Акатист светом краљу Милутину

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!