Две монахиње и искушеница једини су преостали Срби у Ђаковици: Чувари вере, огњишта и светиња

Живе у опасаној богомољи, у Манастиру успења пресвете Богородице, а изван капија и порте не излазе без организоване пратње

НЕ размишљамо о страху. Важно је да наша црква у Ђаковици посвећена Успењу Пресвете Богородице буде отворена. Да звони црквено звоно, да је светиња жива. Жељне смо једино верника. Сад нас посећују углавном расељени Срби, који о већим празницима долазе у Високе Дечане и Пећку патријаршију. Али, верујемо да ће се и верници временом ослободити и да ће почети да нам долазе у већем броју.

Овако, за „Новости“, говори мати Теокиста из манастира Успења Пресвете Богородице. Она, игуманија Јоаникија и искушеница Васиљка Перић, једини су преостали српског рода у Ђаковици, у овој богомољи обновљеној на месту где је у мартовском погрому 2004. године спаљена црква. До 1999. било је у овом граду у Метохији 12.500 наших сународника… Данас светиња чува трагове српства у Ђаковици, а њих три су чувари вере и огињишта.

Манастир готово у самом центру Ђаковице, у некадашњој Српској улици, опасан је високим зидом. Када се по отварању високе металне капије закорачи у порту православног храма, наилази се на импровизовани полицијски пункт. У њему обично дежура по један припадник косовске полиције. Ипак, двема монахињама и искушеници „чувари“ не представљају неко обезбеђење. Јер, изван капија не смеју, а цркву, манастирски конак и порту, окружују вишеспратнице насељене не баш добронамерним комшијама. Живети у таквом окружењу, подвиг су и неизмерна храброст. Али, ове три старице за то не маре, посвећене су молитвама за свој народ.

– Молимо се ми и за непријатеље – прича мати Теокиста. – Да савладају зло у себи. Да схвате да оно никоме никада није донело добро, нити га може донети.

И игуманија Јоаникија опомиње да се и наш народ мора вратити правим вредностима:

– Наша православна вера је најјача, али смо се ми отуђили од ње. Најбитније је да ми никога не нападамо, већ да се бранимо и да бранимо оно што је наше. И блаженопочивши патријарх наш Павле, говорио је да ће нам бити боље када и ми будемо бољи.

Из светиње у Ђаковици, ове три Богу посвећене и одважне жене, излазе једино ако одлазе на литургију у Високе Дечане. И тада монаси долазе по њих. Доносе им и храну, неопходне лекове и остале потрепштине… Прегршт је препрека и изазова пред ове три српске монахиње, али њихова стаменост све превазилази. И вера да ће сигурно доћи бољи дани!

ЗАУЗИМАЈУ И ГРОБЉА

У НЕКАДАШЊОЈ Српској улици у Ђаковици, где је и манастир, било је 2.000 српских домова, од којих су бројни порушени или узурпирани. Ни српска гробља нису поштеђена вандала. На једној од парцела где су били српски споменици саграђена је вишеспратна зграда Општинског суда, док је црква у центру града срушена до темеља

ИЗВОР – Д. ЗЕЧЕВИЋ -НОВОСТИ