Dva primera koje govore o veličina Srba pre sto godina i današnjem nedostojnom potomstvu
Danas okupiranom Srbijom vladaju ljudi izdajničke ćudi, koji nas ubeđuju da treba da živimo za trenutak i da za taj prokleti trenutak treba da damo sve; i zemlju i obraz i čast, sve što nas čini ljudima. Zato ovu zemlju danas niko ne uvažava već na nju gledaju sa prezirom, a neprijatelji osećaju da smo na kolenima, pa kao lešinari udaraju sa svih strana.
Pre sto godina ime Srbin se od strane prijatelja s ljubavlju izgovaralo, a od strane neprijatelja sa strahopoštovanjem, a srbska zastava se u znak poštovanja podviga i žrtve srbskog naroda 28. jula 1918.g. zavijorila nad Belom kućom i svim državnim institucijama u Vašingtonu, a saopštenje tadašnjeg predsednika SAD-a Vilsona pročitana je u svim crkvama širom zemlje i objavljeno u svim većim časopisima, u kojem je između ostalog rečeno: “… Iako je njihova zemlja bila opustošena i njihovi domovi razoreni, duh srpskog naroda nije bio slomljen. Mada nadjačani nadmoćnijim silama, njihova ljubav prema slobodi ostala je neumanjena. Brutalna sila nije uticala na njihovu snažnu odluku da žrtvuju sve za slobodu i nezavisnost…“
Uporedite mucanje današnjih vlastodržaca koji žive za trenutak koji vodi u propast, sa govorom poručnika Tasića srpskim vojnicima pred bitku na Ceru: “Zatim, kad ispališ svu municiju, a neprijatelj i dalje nastupa – na bajonet, kad ti slome nož – na ruke, kad ti polome obe ruke – na zube, kad ti izbiju i poslednji zub, sve dok možeš da mrdaš, dok te ima – napadaj! Kad te smrtno pogode, gledaj da im padneš na sred puta, da te zaobilaze, preskaču, sklanjaju – da im mrtav smetaš! U ovom ratu branimo otadžbinu – zemlju otaca naših, borimo se za sinovinu – zemlju sinova naših. Između otadžbine i sinovine nas nema!“ Zahvaljujući ovakvim junacima njihovoj svesnoj žrtvi mi danas postojimo, a ovo je još uvek naša zemlja.
Naš veliki pisac Antonije Đurić je rekao: “Ponositi se svojim precima a ne biti ih dostojan – čin je vredan samo prezrenja“. Naši preci, kada je vreme zahtevalo, postajali su ratnici koji su se borili i žrtvovali za veru, porodicu i otadžbinu, a i mi danas tako treba da postupamo ako želimo budućnost u kojoj će biti nade.
Učinimo što stoji do nas, ostalo će Gospod dati!
Uredništvo ”Borba za istinu”
