Дугорочно неуставни поредак – легитимно побуњено друштво
Једна особа, оличена у институцији Председника Републике, институцији која у нашем правном систему није орган власти, нити има икакве извршне и управљачке прерогативе, збрисала је државу Србију са мапе кредибилних држава света. Шта све папир трпи, односно шта је само хиљадити делић онога што је та особа обесмислила, збрисала и поништила:
Територија Републике Србије је јединствена и недељива.
Граница Републике Србије је неповредива.
Потврђени међународни уговори морају бити у складу са Уставом.
Уставни суд је самосталан и независан државни орган који штити уставност и законитост.
Председник Републике не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност.
Република Србија има Аутономну покрајину Војводину и Аутономну покрајину Косово и Метохија.
Итд. итд. итд. итд. итд. итд.
Тринаестогодишње „итд. итс.“ довело нас је до неоспорне чињенице да ми нисмо суверени народ у правној држави, већ обесправљена биомаса у стихијском резервату. Можда да пођем од оних који ме, као правника, највише боле, а то је Уставни суд: Робови. Робови који су својевремено одбили да разматрају уставност Бриселског споразума, изговарајући се скандалозним оправдањем да је посреди политички а не правни акт. Чак се и тзв. Уставни суд тзв. Косова изјаснио и јавно прокламовао неуставност БС са тзв. Уставом тзв. Косова, док су наши мученици на коленима отпузали на Андрићев венац, да добију по фластер преко усана и преко очију.
Народна скупштина Републике Србије: Кловнови. Кловнови који су највише законодавно, представничко тело, мотор државе, претворили у брлог јефтиних курви, полуписмених глупача и глупандера, бебастих слинаваца без животног, радног и политичког стажа, осионих џибера и најнеобразованијег шљама са дна септичке јаме ове земље. Ако су то најбољи међу нама, наши представници пред светом и државом – Боже, баци камен и буди прецизан…
Влада Републике Србије: Марионете. Лутке на повоцу у лоше режираној трагедији. Никоме важни, никоме корисни, вишеструко штеточински оријентисани, са канџама заривеним у новчаник и мозак народа.
Надам се да људи постају свесни колико дубоко смо пропали. Ово је један простор без утврђених граница, по коме уринира једна продана глава, коју народ неће, али га медији балзамују и одржавају живим, док нас не сатре до последњег. Та глава је све до једне институције овог простора претворила у личну својину, у канте са помијама, у труле крпе за рибање његовог тоалета. И не фали му длака с’ главе. Јер је врховни јавни тужилац нестало лице већ годинама. Законски се нестала лица проглашавају мртвим у ванпарничном поступку протеком 5 година од нестанка, али овај „наш“ вампир и даље негде у потаји дише и руинира институцију јавног тужилаштва. Загорка Доловац – мушкобањаста фатаморгана, жена које нема.
У таквом систему, бунт на улицама је потпуно легитиман, јер је директна последица неуставног стања, које је увео и свакодневно га одржава „први међу једнакима“. Ко има право да ме прозива, да ме гони, ма да ме пита за било какво моје чињење или пропуштање дужног чињења?!? Где је тај инспектор, полицајац, комунални милицајац, извршитељ, јавни бележник, КО ГОД, који би смео да ПИСНЕ против било ког чина свакога од нас?!? Сви ви, поменута господо, који једете, пијете и дишете на грбачи овог народа, добровољно сте себе срозали на ниво усране пачавре, те немојте да народу глумите некакав ауторитет! Своје кичме бисте да оштрите на пониженом народу, пошто сте их претходно савили под чизмом свога робовласника, гмизавци! Полицијо и војско – никада на нижим, беднијим и срамотнијим гранама висили нисте. Хилови керови, живи штитови содомита и болесника, нечасни изроди и патриотски отпадници, који „само раде свој посао.“
Некад су деца заплашивана полицијом, у смислу, ако ниси добар, зваћу полицију, да те одведе! Данас, пак, детету ваља говорити да, ако је наказни трансџендер, осведочени педер или нека слична сподоба, биће са полицијом најбољи друг! Али, ако буде певао „великосрпске“ песме усред Србије, свирао фрулу у Кнезу или писао просрпске графите у јавном простору, е онда ће осетити како бије „наша“ полиција! На то сте спали, срамотни изроди. За мене сте само јадни, невидљиви, отужни облик човеколике фауне.
Пинкождери, док је вас, оваца, биће више него довољно вунених чарапа за господара ваших пршљенова.
Но, добро. Све има свој крај. Овакав или онакав. Ближи се данак у лисицама.
„Друмови ће пожељет’ Турака, ал’ Турака ниђе бити неће…“
Аутор: Сашка Љубичић
