Dugin: Ima li država Srce?
Neki se pitaju zašto tako emotivno i strastveno reagujemo na događaje u Kurskoj oblasti i na prodor neprijatelja u srednju Rusiju.
A kako drugačije? Mi živimo istoriju, učestvujemo u njoj, propuštamo je kroz svoja srca, stvaramo je. To nije infantilizam, već učešće u smislu vremena. Kad nas nepodnošljivo boli, mi vičemo. Kad smo srećni, smejemo se. Kad izgubimo voljene, plačemo i ne prestajemo da patimo do same smrti. Kad nam neprijatelj provali u rodni kraj i počne da uništava naše ljude, kad gubimo naše heroje, mi smo ogorčeni i besni. I naravno, imamo pitanja: Kako je to moguće? Zašto? Objasnite! Kaznite ih! I što je najvažnije, spasite – hajde da konačno zaista krenemo ka Pobedi.
A onda nam kažu: bez panike, sve je pod kontrolom, ne budite kao deca, smirite se… „Lukavi plan“ nije bio dovoljan… Hvala Bogu, više se na to ne usuđuju.
Opuštati se u takvoj situaciji prosto je zločin. Kad nekoliko ljudi umre, objavljujemo žalost. A sad je neprijatelj upao u našu zemlju, ubija civile levo i desno – trudnice, monahe, novinare, a kod nas je sve kao i obično.
Da li vlast treba da ima savest? Da li država treba da ima srce? Ako je vlast ruska, i država ruska, onda naravno. Savest i srce – to i jeste rusko. Naš predsednik je ruski patriota, u to nema sumnje. Možda on jednostavno ne uspeva da probudi saosećanje, dostojanstvo i um u ovoj teškoj, škripavoj državnoj mašineriji?
Autor: Aleksandar Dugin
Preveo: Želidrag Nikčević
