Rusija i ruske zemlje

Dugin: Ako Rusija ne pobedi u Ukrajini, biće atomskog rata

Foto: Shutterstock, Printscreen/Telegram

Shvatam da Srbija u ovom trenutku pokušava da se “iskobelja”, kao što to, na primer, čine Mađarska i Turska, koje nastoje da ne ulaze u sukobe i da se ne priključuju nijednom taboru – iz raznih razloga – uključujući one geografske i političke.

Ali ako dođe do opšteg bratoubilaštva, mislim da će ono pogoditi sve, pa i Evropu. Možda će se taj rat, kao građanski, proširiti i na samu Ameriku.

Ovo u ekskluzivnom razgovoru za “Novosti” kaže jedan od najpoznatijih ruskih filozofa i geopolitičkih mislilaca Aleksandar Dugin, ruski patriota i veliki prijatelj naše zemlje.

*Nedavno ste upozorili da jato crnih labudova leti nad čovečanstvom. Svet nezaustavljivo korača ka velikom ratu?

– Zasada se ne zna šta je “veliki rat”. Kada se takvi fundamentalni događaji dešavaju u svetu i kada balansiramo na ivici rata, veoma je teško razumeti: da li je već počeo ili nije? Da li je već u toku i samo će eskalirati, ili se može izbeći? Zasada balansiramo na ovoj ivici i niko ne može pouzdano tvrditi koliko nas dana deli od trećeg svetskog rata.

*U kojoj meri rezultati izbora u SAD mogu odrediti dalju sudbinu sveta?

– Izbori u Americi su, po mom mišljenju, presudni. Postoje različite tačke gledišta o ovim izborima, ali smatram da oni imaju fundamentalno značenje jer imamo posla sa dvojicom političara. Jedna politika je oličena u Bajdenu, a to je politika nepovratnog globalizma, odnosno globalizma po svaku cenu. Reč je o fanatičnoj ideologiji koja ignoriše objektivne prepreke, primedbe i argumente. To je fanatizam uporediv sa marksizmom sa kojim se susrećemo u našoj istoriji: kada nema nikakvih objektivnih činilaca već postoji samo divlja, mahnita, slepa volja za dominacijom, hegemonijom i vladavinom po svaku cenu. Vladavinom sopstvenih vrednosti, pravila, principa i institucija. To je jedan kandidat. I, naravno, kandidat za rat.Ako demokrate pobede na američkim izborima, onda verovatnoća velikog rata raste do kritične tačke. Možda će rat početi i ranije ako uvide da gube. Imamo posla sa eksplozivnim rukovodstvom Bele kuće oličenim u ludom, starom, dementnom dedi iza čijih leđa stoji veoma surova grupa vladara sveta sa fanatičnom, globalističkom, unipolarnom i ultraliberalnom ideologijom. I to je veoma ozbiljno.

*Smatrate da bi Donald Tramp mogao da se odupre zakonu duboke države i spreči dalje srljanje sveta u sukob velikih razmera?

– Drugi kandidat ne da je bolji, nego principijelno drugačiji. On ne oličava fanatika i štićenika grupe svetske vlade, već je, naprotiv, ušao u sukob sa tom vlašću. Da li će uspeti da se nosi sa tim ili ne, drugo je pitanje, ali on sam je realista i pragmatičar i, naravno, ako iskrsne pitanje uništenja čovečanstva, počeće da vaga cenu takvog čina. I, budući da nije fanatik ili naprosto bezumnik, očito će izračunati da je bolje cenkati se, postići nekakav dogovor. Mislim da se u Americi sada umnogome rešava pitanje “mir ili rat”. Upravo tamo se odlučuje.

*Rusija je spremna za rat?

– Mi u Rusiji smo spremni za rat, ali, naravno, više volimo mir u bilo kojim okolnostima. Rusija svakako neće započeti taj rat. A Zapad to može. Ne ceo Zapad, već upravo demokrate, globalisti, ultraliberali. Zato je situacija kritična kao nikada pre. Čak je i kubanska raketna kriza bila mnogo blaža, racionalnija i razumnija i u drugim okolnostima od onoga sa čim sada imamo posla. Balansiramo na ivici velikog rata i nejasno je šta nas od njega deli. Zapravo, on može početi u svakom trenutku. Radi se o tome da Rusija ne može da izgubi u ovom ratu.

*Isključujete mogućnost nuklearnog rata?

– Sada je Rusiji veoma teško da pobedi, ali ona uopšte ne može da izgubi, jer ako ne bude pobede u Ukrajini, neće biti ničega. Neće biti same Rusije. Dakle, ako ne bude Rusije, neće biti ni Srbije. I sveta neće biti. Zato mislim da ćemo u nekom krugu spirale preduzeti najradikalnije mere. Sudbina čovečanstva neposredno zavisi od toga da li ćemo pobediti u Ukrajini ili “još nekako” pobediti (prim. prev. upotrebiti atomsku bombu). Stoga, ako bude “još nekako”, onda niko neće preostati. Ali zato, ako pobedimo u Ukrajini, onda će to, naravno, imati veoma veliki uticaj na svu evropsku politiku.

*Na kojim tačkama bi mogli da se otvore novi frontovi?

– Sasvim je očito da prvi i glavni front rata koji već tinja upravo globalno, a inače se odvija punom snagom – predstavlja Rusija. Ona ratuje sa kolektivnim Zapadom i sa NATO blokom, pa je za nas ovo, sasvim jasno, već Otadžbinski rat. Ali, on preti da svakog trenutka pređe u globalni. Dakle, drugi front je Bliski istok: Gaza, Liban, zatim Izrael koji je, pored Ukrajine, još jedan “proksi” SAD i NATO zemalja, a gde je genocid nad Palestincima u punom jeku. Ipak, otvara se drugi front. Zasad su u njemu aktivni šiiti, ali sunitska većina sazreva za uključivanje u taj proces. Treći front tog velikog rata je, svakako, zacrtan da bude na Tajvanu, gde se prilike takođe zaoštravaju. Tajvan je deo kontinentalne Kine, ali se njegovo rukovodstvo opredelilo za separatizam. Tajvan je za Kinu otprilike ono što je Ukrajina za nas. Ali tu, naravno, ima i drugih frontova. Na primer, front u zapadnoj Africi. Nešto se sprema i u Venecueli i u Latinskoj Americi – sučeljavanje sa Britanskom Gvajanom po uzoru na Esekibu. Ali ako bukne, onda će sve planuti. Frontovi se mogu otvarati jedan za drugim svakodnevno.

*Kako objašnjavate činjenicu da dešavanja u Gazi nisu, ili jesu ali u neznatnoj meri, animirala ljude da podignu glas protiv nasilja?

– Genocid u Palestini je već svršen čin i to tako velikih razmera, toliko čudovišan i bez presedana da samo sasvim zaglupljeno, potpuno hipnotizovano čovečanstvo to može da ne primeti. I oni ljudi koji se “bude” u taj košmar koji se odigrava u Gazi, kao da dospevaju među “uspavane”. Teško mi je da zamislim njihovo stanje. Ukoliko se nalaze na Zapadu, na svako podizanje glasa u znak podrške Palestincima dobijaju odgovor – i udarcem u vilicu. Takva je zapadna globalna diktatura, toliko se okrutno obračunava sa svima koji se usude da govore protiv nje.

*Kako ocenjujete kapacitete naroda koji se u svojim zemljama odupiru globalističkim elitama? Da li oni mogu da postanu ozbiljna politička alternativa?

– Ovo je strašna situacija, jer predstavnika oba tabora, i neuračunljivih ultraliberalnih globalista oličenih u elitama, i predstavnika naroda koji su žrtve ovih nelegitimnih litanija, ima svuda, u svakoj zemlji. Negde ih je manje, negde su uticajniji. Na Zapadu su totalitarni i kontrolišu sve, i na globalnom Jugu ove elite postoje, ali u nekim zemljama njihov značaj je kudikamo manji i slabiji. Ovo je svetski rat između dva vektora daljeg razvoja: globalističkog ultraliberalizma i naroda koji nastoje da žive po drugim zakonima i u drugom pravcu. Ovo je tragična situacija. Ovo je globalni svetski rat.

*U kojoj meri bi se ruska pobeda mogla odraziti na položaj Srbije i još uvek nerešeno pitanje Kosova i Metohije?

– Ako pobedimo, Zapad će prestati da se ponaša prema Srbiji kao sad. I, posledično, u odnosu na Kosovo i Metohiju, i u odnosu na samu poziciju Srbije i Republike Srpske, biće veoma ozbiljnih promena. U Istočnoj Evropi će odnos snaga biti preispitan, jer će Rusija biti sasvim druga država – punovredna velesila, od čijih odluka i pozicije će zavisiti evropska i svetska politika. To znači da ćemo imati snage, mogućnosti, autoriteta i uticaja da pomažemo našim bratskim srpskim prijateljima više i delotvornije nego sad.
AFRIKA POČELA DA SE BUDI

*A DA LI su državni prevrati u pojedinim afričkim državama uvod u konačnu dekolonizaciju Crnog kontinenta?

– Antikolonijalni procesi u Africi uzimaju maha. Novi oblici antikolonijalizma više nisu usmereni protiv neposredne fizičke, diplomatske i političke vladavine, Zapada, već protiv istančanijih oblika prisustva kolonijalnih sila u Africi, protiv kolonizacije svesti, protiv globalističke politike. Afrika počinje da se budi.

*A SRBIJU je veoma potresla vest o ubistvu vaše ćerke. Da li je Darijina smrt dokaz da se Zapad mnogo više plaši ideologa i ideja od ratova i tenkova?

– Veoma mi je teško da pričam o Dašinoj smrti. Duboko i od srca sam zahvalan srpskom narodu, koji mnogo volim i koji je tako osećajno uzvratio na moju bol. Zaista, taj udarac i to ubistvo bili su usmereni protiv mene. Nisam neposredno učestvovao u sukobu sa Ukrajinom: ni finansijski, ni politički, ni lično. Iako je Zapad, a upravo je Zapad dao “zeleno svetlo” ukrajinskim ubicama: snabdeo ih obaveštajnim podacima, pokazao im metu, opremio ih, podržao, i ako se u ovom ubistvu usmerenom protiv mene Zapad rešio na takve krajnje mere – to znači da se on zaista najviše plaši ideje, plaši se misli, plaši se onih koji mu se suprotstavljaju na planu duha i beskompromisno decenijama idu svojim pravcem ka preporodu Rusije, našoj nezavisnosti, našem suverenitetu, bore se za Ruski svet, za obnovu nezavisnosti i punoće ruske civilizacije. Ako Srbi znaju moja dela, a kod vas se prevode još od devedesetih, onda odlično razumeju o čemu govorim. I, nažalost, moji neprijatelji su značaj mojih ideja shvatili pre mojih prijatelja. To je tužno. Ali ovo se ne tiče Srba, jer Srbi su oslonac, nada, oni su divan narod koji i sam pati i, verovatno, bolje od bilo koga drugog razume šta je bol i šta je jad.

Autor: Nataša Jovanović
Izvor: Iskra

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!