Другови Вучић и Порфирије не примећује да је тај народ тамо већ давно остављен

Ови редови представљају мој пристанак на Проглас групе српских интелектуаца да се прекину разговори о нормализацији односа Србије и „Косова“. Треба јавити Лајчаку да је Србија већ довољно убијена и да би он могао мало пуцати и у Словачку – као и онај терориста у његовог Председника.

МЕЂУНАРОДНО ПРАВО ПОД ПРЕГОВАРАЧКОМ ПУЦЊАВОМ

Драги Чаславе,

Тури ме на списак који си доставио и додај Прогласу захтев да се огласи да је Косово окупирано; то је Владика Артемије урадио пре 15-ак година, али је Српска скупштина за такве предлоге и глува и неупотребљива: пре три дана одбила је иницијативу да се Србима врати право на достојанство српског језика наводећи да то „не одобрава ЕУ и да та иницијатива треба да прође кроз (нечији и некакав) Одбор за европске интеграције“. И чини то истом памећу по којој годинама одбија захтев да се прогласи усташки геноцид над Србима („Закон Смиље Тишме“) па сад другови Вучић и Порфирије веле да ће тражити резолуцију да су тај геноцид над Србима извршили Немци, а заборављају да ваља бити и праведан: Немци педантно признају да су побили 300 хиљада Срба (Јевреја, Цигана…), али је за још макар милион покланих „западних Срба“ заслужна једино Броз-Павелићева усташко-комунистичка коалиција (која је у Јасеновцу беспрекорно функционисала 4 године и 12 дана под надзором Владимира Бакарића), а за више послератних година томе броју Броз додао и макар милион „источних Срба“ (не рачунајући оне којима је попунио јаме око Кочевскога рога и заравнио тенковске траншеје око Дравограда). Тиме Српска скупштина признаје своју ропску памет, да њену „парламентарну већину“ чини духовна, морална, интелектуална и свака друга сиротиња, да у њој има више оштећених и ишчашених посланикаца него Срба (при чему се они први понегде зову педери и лезбејке, а они који за тако „отмену лексику“ нису чули именују их много разумљивије – као јебигузе и лижипизде). Зна народ, при том, да је такве примерке људске врсте „Бог обележио“, народ им не оспорава право да се својим ишчашењем поносе, али мора признати да тешко схвата „математику“ по којој се 1-2 процента таквих оштећеника „могу згуснути у српску парламентарну већину“. И отуд протерати и Србе и све што би на српски идентитет могло подсећати.

Поздрави, Чаславе, Ковића и предложи му да пита сањиве српске историчаре кад ће се пробудити и почети да се баве Брозовим злочинима над српским народом, да га питају које је усташке јединице довео у Србију пред „ослобођење“ Београда, које су Ђиласове заслуге за разарање Академије и како се он у брачном кревету са својом Митром (Митровић) договарао да она разори Универзитет и да од људских моралних отпадака формира „Суд части“ који је и из науке и из живота прогнао најугледније и најчасније српске професоре свога времена.

Нека Господ подржи и тебе и сваки твој подухват. А ја ћу ове редове разаслати и на неке друге адресе.

Овде додајем и један фрагмент из неке „друге приче“.

Друг Порфирије обећава да „неће оставити српски народ на Космету“, али не примећује да је тај народ тамо већ давно остављен, тј. да је истребљен. Треба [му], истина, признати да су то учинили други, а он се само одрекао и Српства и Српског Крста, између осталог, и тиме што је Свету Српску Земљу и све њене светиње преписао лажљивим државама чији је идентитет Броз успоставио затирући у њима све немањићке трагове: у „Македонији“ – од 2. августа 1944, а на Космету – од Бујанске конференције припремајући добре основе за све ово што сад тамо довршавају Курти и Порфирије. Броз је, наиме, 1945. прогнаним Србима забранио да се врате на своја спаљена огњишта, али је заузврат отворио све путеве за дивљу колонизацију из Арбаније; за време Информбироа тамо преко границе „ни птица није могла прелетети“, али је преко Охридског језера могао доћи брод са 70 оваца, 6 крава, 2 коња и 15 чланова породице са свом покретном имовином; после тога, у смиренијим приликама, Броз је уредио да арнаутска власт, годинама, терорише Србе, изгони их с Космета, откупљује њихова имања и даје их арнаутским „колонистима“. (Вучић и Дачић то су разарање оверили Бриселским споразумом, али су то учинили тек као ликвидациони управници пустоши које су им од Србије претходници оставили.)

Помињем ове појединости зато што Вучић не схвата да у ЕУ Србија никад неће ући и то из врло простог разлога: тамо се налазе једино католичке земље, а од православних само Грчка, Бугарска и Румунија, али треба знати да су оне много више злочиначке него православне (Румунија је то „нешто мање“ од оних двеју), а све су обележене тиме да их предводе немачке династије. На Европску Унију, дакле, треба гледати као на велику злочиначку творевину у којој су о свему одлучујућу реч имале Енглеска и Немачка (уз „подршку“ Француске и Италије), а кад је Енглеска схватила да јој по величини злочина које је починила нико није раван, она се из тако „недостојног друштва“ искључила – да би сачувала „репутацију“ и истовремено помогла Америци да терорише сав остали свет. И да доврши разарање цивилизације. Све се то најбоље потврђује оним што се сада дешава у Украјини.

Тамо се решава судбина света, а у крипти Храма на Врачару – доконе српске владике брбљају о темама о којима не знају ништа.

И зову Вучића и Порфирија – да их поуче. И да им Владика бачки разјасни покоју, могућу, недоумицу.

Аутор: Драгољуб Петровић, лингвиста

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!