Drugo i poslednje pismo monaha Romana, partrijarhu Porfiriju i predsedniku Vučiću
Sveti Oci kažu: „Približavajući se onima koji pate, približavamo se Gospodu, jer je On uvek pored svoje stradalne dečice. Naš bližnji je onaj koji pati. Provera naše duhovnosti je čovek. Zašto Porfirije ne primiste delegaciju stradalnika sa Kosova i Metohije? Da li zbog toga što se nalazite u molitvenom tihovanju, ili da se ne zamerite Vučiću. Neće Gospod uslišiti molitvu bez dela istine, pravde i ljubavi. Gde je vaša ljubav kad zatvoriste vrata našoj napaćenoj braći sa Kosova i Metohije, ili vam je bliži Zagreb. Pomislite na njihovu decu, da li spavaju noću, plašeći se zločinačke ruke, dok vi mirno spavate u vili na Dedinju.
Kome oni da se obrate, Vladiki Teodosiju, koji izdade svog duhovnog oca mučenika Vladiku Artemija, pa neće i njih. Teško je izaći iz samoobmane. Na vratima stoji stražar: sujeta, gordost i lukavstvo. Teško onom koga trpimo, a on to ne razume. Savest je nežno i fino osećanje duha. Da li je vi i vladika Ćulibrk imate? Stid je sveta boja na licu čoveka. Nisam je kod vas i njega primetio. Porfirije, Irineju, Ignjatije, Davide i ostala bratijo (čast izuzecima, a ima ih) ušli ste duboko u sergijanstvo i postadoste salonski monasi. Da li vas je zaplašio dosijeima ili kupio donacijama?
Generator sunovrata SPC u ekumenizam Irinej Bulović beše Pavle, pa ponovo postade Pavle. Mađioničar žongliranja akademskim bogoslovljem, da bi odvratio pažnju od suštine, od izdaje Kosova i Metohije. Sveštenik vojvoda Đujić iziđe iz oltara i spasi mnoge Srbe od zločinačke ustaške ruke i to je molitva koju Gospod prima. Nema većeg iskušenja nego naići na laskavca i poltrona. Čovek sa ovim osobinama Dragoslav Bokan čije su reči samo dimni plamen ljudskih strasti dovedenih do stava ekstaze, preti crkvenim sudom časnim monasima i sveštenicima koji se protive izdaji. Ne boje se oni vašeg suda koji je pod patronatom unijata, ekumenista i masona, već se boje strašnog suda Božijeg. Onaj ko se plaši Gospoda, ne boji se sinova ovog sveta.
Plašljiva vera, nikakva vera. Pojedini doktori teologije postadoše doktori ćutanja, pravdajući se molitvenim tihovanjem. Mnogo je izdaje. Između ostalog, izdadoše i AVU Justina Popovića i zameniše ga jeretikom Zizjulasom. Suština njegovog jeretinskog učenja nije pokajanje, nego gordost. Glas crkve je ispovedanje istine, bez obzira na cenu. Tu mesta diplomatiji nema. Kamenje je u Srbiji progovorilo, ali vi nemate uši da čujete. Jedan od aspekta ateizma je i ćutanje, kada je vera u opasnosti. Nosilac ordena Sv. Save koji se zakleo nad Miroslavljevim Jevanđeljem, i odobrava abortus nije sa Hristom. Ne osuđujem njega koji je pao, nego demona koji ga je oborio.
Reče Njegoš:“Pokoljenja djela sude, što je čijedaju svjema.“ Da li ćete Vučiću sutra odgovoriti unučićima i ja ništa nisam potpisao. Nalazite se pred provalijom konačne izdaje. Klonite se lažnih prijatelja i savetnika: Borela, Eskobara, Hila, Blera, Erdogana, Rame ljigavog Makrona, jer na licu nose masku, a u rukavu nož. Vera u ljudima tog profila dovodi do izbezumljenog fanatizma. Što ste dalje od njih, bliže ste Hristu. Prijateljstvo je harmonija božanskog i ljudskog. Naš prijatelj je naše drugo ja. Naše drugo ja je Rusija. O tome svedoče grobovi mučenika Rusa, koji su kroz vekove ginuli za slobodu Srbije. O kvazi prijateljstvu sa zapadom svedoče grobovi dece iz Nato agresije, i grobovi umrlih od kancera kao posledica bombardovanja.
Kroz istoriju ti demonizovani prijatelji su nam uvek bombama čestitali Božić i Uskrs. Sve naše strasti su samo stanje opijenosti koje nas uvodi u svet iluzija. Niko nije izuzet od tog duhovnog otrova. Opijeni ste Vučiću gordošću i veličinom, koji su vam lukavo usadili „prijatelji sa zapada“. Kada u pozorištu padne zavesa i istroše vas, bez imalo sentimentalnosti će vam nametnuti sudbinu Miloševića. Vreme nam je dato kao priprema za večnost. Sve zavisi od usmerenosti naše volje da li će nam biti prijatelj ili neprijatelj. Vučiću vi ste izabrali ovo drugo, izabrali ste dolar. Ali, zapamtite ne može dolar pobediti krst.
Ne čuva se vlast hapšenjem baba, invalida, novinara i monaha Antonija, već hapšenjem onih u vašem okruženju koji su se nezakonito za kratko vreme basnoslovno obogatili, a koji će vam prvi okrenuti leđa. Policija se ne bavi njima, nego obezbeđivanjem izvršioca koji izbacuju sirotinju sa bolesnom decom iz kuća i stanova za sitne dugove. Kažu „Pokvarite omladinu i pobedili ste jedan narod“. Ništa dobro sa zapada ne dođe Srbiji. Toliko je razorenih porodica od droge, takoreći masovna pojava, vi taj problem stavljate „pod tepih“. Ko će voziti po tim vašim putevima, kad mladi masovno napuštaju Srbiju. Možda samo tajkuni. Nažalost policija više nije narodna.
A vojska da li je i ona narodna? Teško nama Srbima kada je na čelu generalštaba, gen. Mojsilović, koji naredi pilotima da iz aviona izbace ikone sv. Nikole. Ode na savetovanje u Ameriku sa Nato generalima, a koji će mu nametnuti zajedničko čuvanje granica kvazi šiptarske države. Našim generalima nije uzor mučenik gen. Draža Mihajlović već Nato generali. Jadna je moja Srbija kad joj nauku i umetnost vodi SANU, ogrezli u izdaju Kosova i Metohije, bogatstvu i privilegijama (čast izuzecima) i sa njima ostala bratija, Bajdenovi poslušnici: Drašković, Đilas, Karić i slični. Draškoviću ne mogu da vas nazovem gospodinom, jer je gospodin čovek koji ima Gospoda u sebi.
Draškoviću, nema goreg dželata od sopstvene savesti. Da li vam u savest dolazi mali anđeo Milica Rakić, jer kao ministar ne dozvoliste njenom očajnom ocu da podnese tužbu protiv Nato zločinaca. Kad sam to čuo otišao sam da se poklonim psu i magarcu. Seljak i sirotinja, ali bogati vrlinama uvek su sačuvali uz Božiju pomoć Kosovo i Metohiju, a i sada će ga sačuvati. Većina moje braće Srba po gradovima koji su nažalost postali groblje duhovnosti za trpezom je Hristu, dala zadnje mesto kao kakvom prosjaku. Na čelu su političari i „Pink“. Čitaju se pojedine demonske novine, a na Sveto Pismo pada prašina.
Raspeti Hrist je odbačen, a zamenili su ga onim koji ili je obećao spasenje bez Krsta. Nisam Artemijev monah, ali vas Vučiću upućujem na Artemijeve vladike, čestite sinove Srbije: Ksenofonta, Nauma, Maksima, i Nikolaja. Pokajte se i kod jednog od njih ispovedite daće vam savet šta da radite, jer kroz njihovu savest govori Duh Sveti. Dobićete blagoslov i bićete na pravom putu.
Sve ovo što napisah neki će okarakterisati kao osuđivanje da bi perfidno opravdali svoju nečistu savest i kukavičluk. Napisah ovo iz ljubavi prema istini, jer samo se istinom staje đavolu za vrat i rukovodeći se rečima Sv. Makarija Velikog i ako ćutiš kad brat greši, pomoćićeš mu da izgubi dušu.
Slava Bogu za sve, za skorbi za radost. Slava milosti Božijoj Molitvama Presvete Bogomajke i svih Svetih, dogodine u Prizrenu.
Monah Roman
Skit Sv. Anastasije Srpske, Matejevac Niš.
