Драгољуб Петровић: Како САНУ Србима призива пропаст
План је да словенска стока буде дефинитивно затрта
На све оно што се са САНУ догађа ових дана, али и у много последњих година, треба гледати макар са „задршком“: она се последњи пут гласно и озбиљно јавила у време кад је припремила онај Меморандум, а онда ју је сва и „југословенска“ и српска власт једноставно упрљала и, тако упрљана и осрамоћена, она није могла означити ни свој стогодишњи јубилеј нити се од тога блата до данас опрати и опоравити дала.
После тога, Академију су од зналаца преузели специјалисти па је врхунски мостоградитељ њоме управљао 12 година, а потом је преузео неуролог. И за њих би се могло рећи да имају „оправдања“ кад причају о ономе што не знају (мада би били убедљивији, и мудрији, када би могли ћутати). Будући, међутим, да им се ћутање није догодило, ваља им признати да понекад имају узоре и у онима који су „више знали“, али ни од њих нису различито мислили и о томе говорили.
Арбанаси су једино, вековима, разарали оно што су Срби изградили
Кад тако говорим, имам на уму, рецимо, Добрицу Ћосића, који је оставио доста сведочанстава о својој „концепцији да Косово треба поделити“ с Арбанасима. Ја не знам како је он то замишљао, као што ми није јасно ни како то данас замишљају Вулин и Костић, али ми је јасно нешто друго: не могу Срби узети Грачаницу, а оставити Дечане и „Паћаршију“ јер ништа од тога није арнаутско, нити су они тамо икад ишта изградили (као ни Бугари по Македонији и западној Бугарској): они су тамо једино, вековима, разарали оно што су Срби изградили.
И по Косову се једино уписивали злочинима. А невоља је САНУ у томе што у њој има много добрих специјалиста, а мало мислилаца и на њу се пре може гледати као на „Занатску комору“ него као на „Академију Знања“ – како ју је давно желела видети једна умна Српкиња.
При данашњем распореду снага и односа и у Србији и на Балкану косметски чвор се мора сматрати нерешивим. Србија не може учинити ништа јер против себе има старе немачке, усташке, арнаутске, бугарске, мађарске кољачке ешалоне предвођене Енглезима и Американцима (а сад им се прикључују и Милове црногорске „комитске чете“ – чији су се узори прослављали једино пљачкањем сиротиње и убијањем нејачи).
Срби да прогласе да су Косово и Метохију ОКУПИРАЛИ арнаутски кољачи
Због тога Србима није остављено много могућности да бирају и једино што могу учинити дало би се свести на то да донесу проглас, резолуцију, декларацију или нешто слично (правници би могли рећи шта би то било) којим[а] би се прогласило да су Косово и Метохију ОКУПИРАЛИ арнаутски кољачи под заштитом евро-америчких криминалних организација, после којих је њихов врховни командант Весли Кларк запосео косовске руднике, а Баба Јага као политички режисер свих тих злочина (у лику Мадлен Олбрајт) – косовске телекомуникације. (И тако употребили своју злочиначку државу за своје приватне пљачкашке послове.)
Тиме се обзнањује злочин окупације и оставља могућност да се, некад, у промењеним околностима, тај окупатор уклони; Косово је вековима било у ропству под Турцима, па је то ропство продужено под Енглезима (уз помоћ арнаутског олоша) кад су Србе истерали из њихове старе престонице, па после под бичем комунистичко-усташко-арнаутске коалиције (уз подршку оних њихових раније поменутих налогодаваца и подупирача).
Може се десити да тим зликовачким коалицијама Срби никад не сагледају крај, али ако Костић, Вулин и Вучић потпишу да Космет није српски, онда они могу одмах отићи, и Костић, и Вулин, и Вучић, да помогну Арнаутима да спале и Грачаницу, и Дечане и „Паћаршију“. И све оно што је од Срба и иза њих тамо још преостало.
Тиме би стекли заслуге да им тамо Арнаути подигну споменике – као што су то и другим, и својим и страним, зликовцима чинили.
* * * * *
Горње редове недавно сам исписао за другу прилику (и друге читаоце), а овде им додајем и покоју нов[иј]у опсервацију.
На прелому 19. и 20. века велике демократске злочиначке коалиције (предводили су их Енглези) инсталирале су „арнаутску нацију“ и Србе прогнале из њихове старе скадарске престонице; те исте коалиције, предвођене комунистима и усташама, током 20. века, на Косову и Метохији сатрли су последње Србе и тамо прогласиле „арнаутску државу“ (при чему је занимљиво да на простору те „државе“ нема ниједног арнаутског културног споменика нити иједног арнаутског макротопонима).
Циљ: са Балкана истребити Словене
И ти удружени злочиначки коалиционаши веле да им је циљ да са Балкана истребе Словене и да су им сад на реду„Македонци“: мала држава, њен су запад Арнаути већ прекрили, прешли су преко Вардара, арнаутизоваће ускоро и онај остатак, а ако „Македонци“ на то не пристану, њихови ће их коалиционаши „убедити“ на исти начин на који су то са Србима учинили у Хрватској и, углавном, у Босни.
Тако ће грчки православни блок бити одсечен од свога залеђа (и у следећем „вучењу“, према наводима онога ватиканског каноника из 14. века, „бачен у море“).
Бугари углавном никад нису били ни „много“ Словени ни „много“ православни (много су више били кољачки и пљачкаши по српским просторима), Румуни су се својих словенских корена одрекли пре 150 година (а и иначе су и Грке, и Бугаре и Румуне увек „браниле“ немачке династије). После „Македонаца“ на ред долазе Срби и кад се Балкан „пацификује“ – биће отворен пут за напад на Русе. (Мећем овде Македонце под наводнике зато што се Македонија налази у Грчкој, а ова је своје „име преселила“ на српску средњовековну немањићку државу и Србија би јој могла узети и то име – и то с много више права од онога по коме јој је име узела Грчка.)
А како ће се истребљивати Словени (или по елегантнијој реторици истребљивача – словенска стока)?
Потискивати националне кадрове
Прво. Тако што ће бити лишени „националне елите, која и одређује развој и прогрес државе, а у коначном смислу и ход историје. Због тога ћемо да смањимо њихов образовни ниво…; затворићемо половину факултета и института, док ћемо у другој половини предавати ми. На универзитет Словена пустићемо да уђу Јермени, Чечени, Цигани (Роми) и слични народи. Урадићемо тако да у владама словенских држава буде што мање Словена, а њихово место преузећемо ми“.
Друго. „У медијима, штампи, уметности, књижевности, позоришту, филму, ми ћемо постепено потискивати националне кадрове Словена, мењајући их у најгорем случају за оне космополитских погледа на свет“.
Треће. „Што се тиче развоја науке, језгро научника (академије науке) биће састављено од наших људи. Нећемо дозволити развој високих технологија, што ће довести до пада производње, коју ћемо сузити на производњу најнеопходнијих предмета за људе који ће нам обезбеђивати сировине“.
Покварите омладину и победили сте један народ
Четврто. „Покварите омладину и победили сте један народ. То је наша парола. Ми ћемо Словене лишити младости, тако што ћемо је заразити сексом, насиљем, алкохолизмом, наркотицима, тј. лишићемо их будућности. Такође ћемо ударити по породици и смањити рађање деце…“
Пето. „Истовремено ћемо створити добре услове за деловање криминалаца, боље него за раднике, тако да буде што више убистава, крађа и нестабилности. Све криминалце ћемо пустити, сем оних који су осуђени за »ширење националне мржње и антисемитизма«. Закон о амнестији ће заменити закон о антисемитизму, а он ће допринети да у затворима не буде оних који треба да буду, сем бораца за слободу. Међу словенске народе ћемо посејати страх. Страх за живот, страх за радно место, донећемо законе који ће омогућити да сваки минут некога отпустимо… Страхом ћемо ми управљати“.
Царство разобрученог зла
То је, дакле, нечији пројекат за сатирање словенске стоке и Костића је, можемо веровати, неко овластио да српској стоци објасни да се пред силом с којом ти „светски пројектанти“ наступају никад нико није могао одржати и да је бесмислено да се Срби заносе идејом да би то њима могло поћи за руком. Они су, истина, преживели многе миленијуме, поломили многе крвнике, пре стотинак година заљуљали Две Царевине и помогли им да се распадну, али овде се ради о Царству Разобрученог Зла и пред њим се, како изгледа, може испречити једино оно што се у православној духовности означује као Највиша Сила.
Она која је „словенску стоку“ положила у основу европске (и светске) цивилизације па оно Царство (Разобрученог) Зла, већ 6.000 година, покушава да тој Творевини натури сопствене сатанске мере и сад мисли да му је то коначно пошло за руком. И да може на миру затирати све оно што сатанска памет процени да треба затрети.
И кад словенска стока буде дефинитивно затрта, на њеном месту наћи ће се нека много већа: она која се (и другде то записујем) људским језиком никад није умела споразумевати.
Аутор: Драгољуб Петровић, српски лингвиста, србиста, слависта и универзитетски професор