Драгољуб Петровић: Јесмо ли стигли до краја или “кад су живи завидели мртвима“
Један наш педијатар јавио нам је недавно да је, по наредби Кризног штаба, вакцинисано 5.000 деце од 12-17 година, устврдио да је „безбедност вакцине доказана и пре почетка њене примене“ (!?) додајући да су „досад милиони деце у свету примили вакцину“ и да се „њена ефикасност показала на највишем нивоу“. Он не каже ко му је то рекао нити је чуо за ону много истинитију реч да лекари о лековима знају само оно што им каже фармацеутска мафија, али ће они који, по природи посла, знају више од мафије устврдити да се деца не смеју вакцинисати јер је њихов доказани статистички ризик да ће бити хоспитализованa због миокардитиса после вакцине 4-6 пута већи од ризика да ће бити хоспитализованa због ковида (https://hippy-end.livejournal.com/4430218.html). И да је за њих обичан грип опаснији од ковида. То, рецимо, тврди лекар који је излечио много хиљада ковидљивих болесника (међу њима и америчког председника Трампа — https://blagin-anton.livejournal.com/1129473.html). И он вели да стопа преживљавања деце до 18 година износи 99,998% (и то без лечења), а да је за узраст 18-45 година та стопа тек незнатно нижа — 99,95%. Од свега о чему говоримо, међутим, много је значајнија драматична опомена др П. МкКалоуа изречена на почасном предавању на 78. конференцији Америчке асоцијације лекара и хирурга: „Ниједно људско биће, ни под каквим условима, никада, не би смело да прими ниједну од ових вакцина јер нису прошле клиничке тестове безбедности. Тачка!“ (https://www.globalresearch.ca/video-dr-peter-mccullough-therapeutic-nihilism-untested-novel-therapies/5757885).
Слично размишљају и многи други озбиљни научници, а ја у овом осврту на светски медицински полом прикључујем речи које о томе записује и зналац из нашег суседства: „Маска и игла су добитна комбинација за оне који воле руски рулет“, а из истих кругова чуће се и реч да ће децу вакцинисати само они који „верују у паганске обичаје жртвовања деце“ и који децу „доживљавају као потрошну робу“. А из тих се извора саопштава и још један чудан податак: ако би се разболели сви људи на планети, умрло би их 35 милиона (и то без праве терапије), али ако бисмо слушали Била Гејтса и његове ковидиоте (заједно са српским „Кризним штабом“) и вакцинисали 7 милијарди — умрло би их више од две милијарде.
У круговима из којих нам стижу ове информације не схвата се, међутим, да пројектанти ковид-лудила последњу цифру хоће, за почетак, макар да удвоструче, а мало ће им бити и ако је — утроструче: фармацеутска мафија изборила се за „право“ да за своје злочине не одговара, а нека настојања у Србији много су ангажованија да те злочине подрже него да се пред њима испрече па отуд стижу и заслуге за то што се вакцинацијом шири епидемија, а не траже се лекови којима би се она могла сузбити (или се чак забрањује њихово коришћење тврдњом да су неделотворни и штетни и сад још једино ваља очекивати кад ће, као и у Француској, почети да хапси лекаре који пацијентима дају — праву терапију!).
До власти која подупире такву памет и до њеног „Кризног штаба“ још није стигла вест да се у свету ковид лечи код куће, тј. „у кућним условима“, тј. на пацијентовом кревету (што се, иначе, стручно зове рани прехоспитални третман). И то се чини по „протоколима“ који искључују њихово вишенедељно — мрцварење.
Неке од ових редова исписао сам сасвим недавно и послао их „Политици“ (за њену „читалачку рубрику“), али је тамо, само дан касније, проф. Момчило Ђорђевић, у врло опсежном тексту, потврдио онај педијатријски налаз додајући да је у свету Фајзерову вакцину примило више од 15 милиона деце, да је то за децу „спасоносно“ и да родитељи који то не одобравају верују „морално скромним носиоцима медицинских титула више него здравом разуму“ и да би се „морали сетити да је вакцинисање млађих особа одавно у примени јер се тако од инфекције штите стари и болесни“. Такво схватање проф. Ђорђевића може се разумети са становишта медицинске науке некога друкчијег времена — када су вакцине припремане да би се животи спасавали. У последњих тридесетак година, међутим, Светска здравствена организација уводи нова правила понашања која су се нашла на линији идеја које је, негде на почецима нове медицинске памети, формулисао филозоф религије С. Кин да би становништво на планети требало свести на 10% његовога садашњег броја. Биће да од свега тога до проф. Ђорђевића нису стигле никакве вести и да он још живи у неком давном времену у коме се није знало ни за Била Гејтса ни за др Фаучија, нити за њихове лабораторије у Вухану камо су истраживање својих биолошких агенаса-отрова преселили кад су им ти послови забрањени у Америци (због тога Трамп неће бити у праву кад тврди да су ковид измислили Кинези: истина је да су га створили Американци — у Кини). Може проф. Ђорђевић о томе бити „необавештен“, али је од тога много занимљивија чињеница да он добро зна оно што и „Кризни штаб“ који још од маја месеца проповеда науку да децу треба тровати експерименталним вакцинама од којих се много ефикасније шири епидемија и умире него што се имунизује, да се по „српским-СЗО протоколима“ пацијентима сигурније разарају плућа и „буше“ дијафрагме него што им се помаже да се за неколико дана опру на ноге — како се то чини по оним протоколима по којима је онај напред поменути лекар излечио много хиљада пацијената. До нашег „Кризног штаба“, као ни других наших ковидиота, још не стижу подаци о томе колико је вакцинисаних поумирало или остало безнадежно осакаћено и осуђено на брзо умирање (https://borbazaistinu.rs/milioni-umiru-od-kovid-vakcina-ali-vam-mediji-ne-govore-o-tome/), нити да амерички војни лекари траже да се свим вакцинисаним пилотима забрани летење (https://borbazaistinu.rs/vojni-lekar-i-specijalista-za-vazduhoplovnu-medicinu-poziva-pentagon-da-naredi-da-se-prizemlje-svi-piloti-koji-su-primili-vakcinu-protiv-kovida-19/) зато што се показало да су многи од њих били здравствено руинирани, најчешће због упале срчаног мишића (и већ се јавља да су неки „слетели“ тамо где их је срце „издало“ и где их није лако покупити). О томе је, на другој страни, саопштен и податак да је, у Онтарију — рецимо, хоспитализовано више од 100 младих људи, од 16 до 25 година, са акутном упалом миокарда као директном последицом вакцинације (https://hippy-end.livejournal.com/4430218.html), а занимљиво је погледати и појединости о томе како се врло успешно умире и по Европи, па и у нашем суседству (у Словенији и Грчкој — рецимо: https://medicalkidnap.com/2021/09/29/26041-deaths-2448362-injuries-following-covid-shots-in-european-unions-database-as-slovenia-suspends-jj-shot-after-death-of-20-year-old-student/). И зато се не може веровати ни нашем Кризном штабу ни браниоцима његове непогрешивости кад тврде да њихове вакцине не убијају. Ту нам је причу лепо упаковао Blic (https://www.blic.rs/vesti/drustvo/od-vakcine-niko-nije-umro-istrazivanje-blica-sve-o-reakcijama-nakon-vakcinacije-i-sta/lf8hxdl), али његовим сведоцима могли би поверовати само они које је лако убедити и у то да крв може бити и — жута. И да је, у том смислу, медицина Кризног штаба и Блица много напреднија од америчке јер ова потоња признаје да је код њих смртност од вакцинације досад оборила све историјске рекорде па их наши мајстори могу поучавати како да смање смртност). Амерички лекари, наиме, веле да је досад од ове вакцине умрло више људи него од свих других укупно у америчкој историји. То показује и графикон с VAERS-a (мада је чак и то, према проценама компетентних епидемиолога и статистичара, само фракција реалних смрти јер у пракси велики број поствакциналних компликација не бива пријављен, а остало је и сведочанство да су неке „адресе“ одбијале да такве пријаве и региструју). Свему томе др МкКалоу додаје у свом предавању и један несвакидашњи податак: кад су седамдесетих година прошлог века радили кампању вакцинације против грипа и кад им је међу 50 милиона вакцинисаних умрло 25 људи — сместа су прекинули програм вакцинације. То је био стандард тада и морао би бити стандард и сада: „Да смо се тога стандарда држали, програм вакцинације против ковида био би прекинут после месец дана јер је већ у јануару 2020. била забележена ексцесивна смртност, преко просечне у претходним годинама“. И томе МкКалоу додаје општу напомену: „Морбидитет који ћемо видети као последицу ове вакцинације биће у историји записан као невероватни злочин“.
Кад се о свему томе говори, треба ипак прецизирати да се у оним „старим временима“ о проблемима људскога здравља одлучивало са становишта људскости и морала, а прилике су се „преокренуле“ кад су из регистара девијантних феномена искључени најпре хомосексуализам и убрзо потом и педофилија и кад су ти „послови“ пали у руке СЗО/WHO-педофила, одн. кад је отуд стигао захтев да се граница дозвољеног сексуалног односа са децом спусти испод десет година, а одмах иза тога и онај да децу од рођења треба навикавати на сексуално самозадовољавање. Из свега што се касније у том правцу догађало и у свету и у медицини били су искључени и морал и разум. Неки „покајани“ претходници Гејтса и Фаучија, наиме, признали су да су из бубрега мајмуна извукли вирус сиде, да су у вакцине интегрисали живу (која је неуротоксин и узрокује рак), да су то исто чинили и с вакцином против полиомијелитиса, да је уз њихову вакцину против жуте грознице „ишао“ и вирус који узрокује леукемију, да је у вакцинама за Африку, Јужну Америку и Индију одавно нађен и антифертилни агенс који стерилише девојчице и жене, а приређена је и вакцина која изазива побачаје. Вакцине којима се данас „имунизује“ (тј. „хуманизује“) светска популација много су убиственије од оних којима су се дичили „покајани претходници“ СЗО, а то показују и сви горњи наводи који још никако да стигну до нашег „Кризног штаба“ и његових ковидиота. Па међу њима нема ни оних података да је после вакцинације стопа побачаја у прва три месеца трудноће са 10% порасла на 80%; нема ни приче онога енглеског погребника да је раније у старачке домове долазио једном или двапут месечно, а сад се код њих „одомаћио“; ћути се о налазу оне америчке лабораторије да је драстично порастао број обољења од рака (и поред тога што, „тамо негде по свету“, није обављено више од 100 милиона планираних онколошких прегледа, а и Лик Монтањије наводи да се неће вакцинисати јер „рнк-цјепива изазивају карцином“); не помиње се ни онај израелски „графикон умирања“ који је „скочио увис“ онога дана кад је тамо почела вакцинација.
Свим подацима које овде помињемо додаћемо и онај из интерне евиденције америчке осигуравајуће компаније Медикер (Medicare): међу 59 милиона њихових осигураника до четрнаестог дана после вакцинације умрло је 48.465 и све су њихове смрти категоризоване као смрти „невакцинисаних“ јер су убијени „пре него што се вакцинални имунитет формирао“, што значи да је само у тих првих 14 дана умирао приближно 1 човек на 1000 вакцинисаних. Присетимо ли се навода др МкКалоуа да је седамдесетих година заустављен пројекат вакцинације против грипа после 25 смртних случајева у 50 милиона вакцинисаних, показало се да СЗО није ни „трепнула“ над податком да су њене вакцине убиле сваког хиљадитог несрећника који је њене вакцине примио!
Имају ли се на уму све изложене чињенице, разумећемо зналца кад каже да на све о чему говоримо треба гледати као на „највећу биолошку катастрофу у људској историји“, али је тешко разумети наше домаће ковиденте кад веле да „сад не лечимо ни од рака због невакцинисаних“. Том се појединошћу потврђује потпуни сумрак српске медицинске памети: вакцинисани падају као снопље, за то се као главни кривци означавају они који не желе да се у томе снопљу нађу, у ковид-болницама пацијенти се убијају по „(С)СЗО-протоколима“, а до „Кризног штаба“ још није допрла вест да постоје и „други протоколи“ и да се по њима, како рекосмо напред, пацијенти лече у сопственим креветима (и ничим не ремете редовне болничке програме), и лече се за неколико дана (а не масакрирају се недељама), и не допиру до болница, и не знају за респираторе (нити им се разарају плућа, нити цепају плућне марамице, нити буше дијафрагме: https://naukaikultura.com/ne-ubija-kovid-ubijaju-kovidenti/).
Немачки патохистолози Буркхарт и Ланг описали су механизме по којима вакцине изазивају „махнитање лимфоцита“ и разарају и најздравији организам (http://sloven.org.rs/srb/?p=22201), а да је „пандемија“ злочиначки пројекат, притврђује се чињеницом да су Бил Гејтс и Фаучи (у Вухану?) произвели много „сојева“ ковида, при чему су ови садашњи безопасни јер од њих умире тек око 0,15% заражених, али ће се народ „уозбиљити“ кад му Гејтс и његова Мелинда пусте онај сој који ће убити 10% заражених, а нарочито кад му придруже онај који ће од њега бити троструко „ефикаснији“ (https://www.youtube.com/watch?v=ZmP6_gy-MIE). Понешто о томе о чему говоримо може се „ишчитати“ и из приложених графикона: кривуља заражених у Сингапуру (где је вакцинисано 85% процената популације) коначно се „исправила“, што је био примарни циљ „закључавања“ на самом почетку пандемије (»само две недеље да исправимо криву«), али се она „исправила“ на погрешној оси и сад се тамо бележи већ више од 3.000 заражених дневно; на другом графикону показује се драстичан скок броја смртних исхода после треће дозе у Израелу и то се поређује с приликама у Шведској — која се пред ковидом није ни „затварала“ нити се у вакцинацији посебно истицала.
Осим што је „пандемија“ приређена као средство за проређивање светске популације (да не кажемо — за њено сатирање), она је истовремено осмишљена и као „помоћно средство“ за остваривање тога циља, што се своди на разарање економије, тј. на укидање „малих и средњих корпорација“, тј. до губитка посла, тј. до остајања без прихода, тј. до умирања од глади.
И све нас то изводи пред најсуровије питање које се пред човечанством могло поставити: хоће ли бити довољно оних који ће преживети вакцинацију и да ли ће се уопште моћи — обновити цивилизација?
Или је извесније да се налазимо пред догађајима који ће обележити агонију те цивилизације, односно пред оним што су Срби [за]памтили као времена — кад су живи завидели мртвима.
Аутор: Драгољуб Петровић, професор у пензији
