Драги Деда Мразе с Андрићевог венца имам за тебе неколико жеља
Уместо писма Деда Мразу
Ово доба године резервисано је за писма Деда Мразу. Грађани Србије имају ту (не)срећу да не чекају поклоне, милостињу, радост или испуњење жеља од оног декице из Лапоније. Наш Деда Мраз стациониран је на Андрићевом венцу 1, у канцеларији са девет ТВ екрана. То кад не испија у Јајинцима, у подруму породичне куће, вина која коштају колико и аутомобил средње класе.
Скромни сиромашни хулиган са севера Звездиног стадиона еволуирао је у врсног познаваоца и колекционара вина. Америцан дреам Сербиан wаy. Еволуирао је, додуше, и у диктатора каквог ови простори не памте: помахниталог, разулареног, изгубљеног додира са стварношћу. И нема честитог житеља Србије који се не пита чиме смо га тако озбиљно поремећеног заслужили и како нам се десио? На то питање одговор ће дати историчари. Можда. Некад.
Драги Деда Мразе с Андрићевог венца (колико је само требало стезања желуца да напишем ово “драги”), имам за тебе неколико жеља. Не могу да се похвалим да сам у ових твојих 8 година био добар, јер у твом систему вредности, ја сам државни непријатељ, онај што прима паре од Ђиласа и Шолака (ментална забелешка: исцимати Ђиласа после празника да се отвори за неки динар, кад сам му већ на платном списку), ја сам онај који ти напада породицу и који удара на твоју част и доводи у питање твоје поштовање Устава, твој патриотизам, онај што те назива велеиздајником и који жели да после правичног судског процеса заглавиш вишедеценијску робију.
Рачунам, ипак, на твоје широко срце, на твоју као Русија велику душу, и на твоју жељу да се додвориш чак и онима који те отворено презиру. Прво нас мало мрзиш, пљујеш, галамиш на нас све правећи оне гримасе услед којих попримиш лик озбиљног лудака, а онда промениш тактику, па покушаш да нас подмитиш. Јер то је једини начин да икад у животу добијеш макар мрву било чије наклоности. Да је купиш. Можда ти и ниси толико лош, иако је као дан јасно да си зао, желим да верујем да си ипак само несрећно дете заробљено у телу наизглед одраслог мушкарца, које о себи мисли горе него о свим својим имагинарним непријатељима.
Моје жеље за Нову годину су скромне, будући патријарше: да будем здрав. То подразумева да сачувам и ове мрве психичког здравља које су ми остале, а то, даље, значи да из наших живота нестанете сви ви Вучићи, Весићи, Вулини, Слине, Лончари, све напирлитане Јоргованке, порно Зоране и Дарије, сви клемпави Мартиновићи, сви бизони (и Ђукановићи и Сарапе), сва необуздана пашчад преко којих уређујеш медије, а пре свих краљ лажи и лудила ДЈВ и краљ кокаина и осталх дрога Ружичасто Грло Жеx.
Не желим ником од вас, ма колико вас презирао и не подносио, никакво зло. Желим вам добро здравље и што је могуће дуже животе, да бисте могли да искусите благодети старе јеврејске клетве “Дабогда имао па немао!”. И да коначно завршите у затвору, где је већини вас место. Свестан си, Александре са Андрићевог венца, да је пирамида зла на чијем врху си засео и сереш и пишаш по свима испод тебе, заправо илузија, која ће се извлачењем само једног камичка урушити као кула од карата. Е то желим, Александре! Да пукне једна карика у том вашем ланцу зла, па да се све проспе. И да се онда коначно пребројимо. Али не онако како си нас ти учио: 4 човека на квадратни метар, па зимске јакне, па шалови и рукавице, већ да вас народ који уништавате годинама преброји фекално обрађеним моткама по леђима и њиховим седалним деловима.
Обрадуј ме, молим те, и реци ми да нисам нескроман у жељама! Реци ми да си и ти свестан да ће ми се жеља испунити пре него што нас стигне осми пик дванаестог таласа короне, коју си вешто искористио за учвршћивање власти и илегално насељавање блискоисточних миграната (не ћуте баш сви возачи који су их аутобусима превозили под полицијском пратњом, нити ћуте баш сви полицајци и војници). Учини да бар на тренутак поверујем да су чуда могућа, да је могуће да ће се овај народ коначно пробудити и да ће у глас рећи: “Чекајте, људи, па ми смо народ који не заслужује овакве издајнике и криминалце на власти!”. Учини да поверујем да ће идућа година бити бар за мрву боља од ове, и да ћете политички умрети.
Знам да ћеш ме слагати, јер ти лажеш чим зинеш, то ти је манир, али ће мени бар на минут бити лакше. Добро де, лажем и ја тебе, јебе се мени и за тебе и за твоје дупелисце, ви сте свакако гомила издајника огрезлих у криминал, и ваша је судбина више него извесна, питање је само времена кад ћете бити обрисани са политичке карте ове наше несрећне земље. За судбину народа још није извесно, одумиремо у сваком погледу, али не се знае док Заре игра.
На крају овог новогодишњег писма, твојој породици најискреније желим здравље и дуг живот, јер иако нисам верник, хришћански начин размишљања ми је близак. А теби, као што горе рекох: што боље здравље и што дужи живот, да би што дуже вукао букагије. Твојим партијским камарадима и сарадницима у организованом криминалу и издаји земље желим да те до краја живота прате, па чак и кад будеш трунуо у апсу. Ако си се којим случајем овим писанијем нашао увређен, молим те да примиш к знању да ми је због тога драго. Јер ти си, заправо, обична стрина, лажљива и лајава, која осим увреда ништа друго и не заслужује. Ајд па срећна нова, председниче!
Аутор: Пеђа Б. Ђуровић
Извор: Kolumnista
