Драгана Ђорђевић: Србија ће бити велико токсично јаловиште
Да ли су остали народи и државе луди што не планирају ископавање литијума?
Научна саветница са Института за хемију, технологију и металургију Драгана Ђорђевић оценила је у интервјуу за издање листа Нова да је Србија у великој опасности не због једног, већ због десет (10) рудника литијума, колико је уцртано у предложени просторни план.
Ђорђевић је скренула пажњу да се говори само о руднику у Јадру, док се потенцијалних десет рудника литијума простире од Лознице, Ваљева преко Чачка и Јагодине до Врања.
„Видела сам мапу рудних тела литијума у нашем региону која се простиру од Загреба (Хрватске) преко Босне и Херцеговине, Србије, Северне Македоније, Грчке до Турске, а само ми планирамо ископавање литијума са драматичним последицама у виду вишевековног загађења животне средине. Па нису ваљда остали луди?“, пита Ђорђевић и закључује: „Са толиким бројем рудника, Србију ћемо претворити у једно велико токсично јаловиште“!
„Од овако плодне земље која може да храни целу Европу направићемо токсична места на којима ништа не расте“, упозорила је Ђорђевић.
Др Драгана Ђорђевић, која је више пута указала да би ископавање руде и њена прерада у долини Јадра могли да имају катастрофалне последице по животну средину, наставља да указује на све што је штетно по животну средину, јер је то њен посао.
Нису вас убедили да ће се мешање руде и сумпорне киселине, ради издвајања литијума, вршити у висококонтролисаним условима и да штете по животну средину неће бити?
Идејни пројекат не постоји, а ја не могу да верујем на реч компанији која годинама тврди да се у долини Јадра налази 10 одсто глобалних резерви литијума, кад научна литература указује да их има мање од један одсто. Технологија која се планира у Јадру је она која се планира и за рудник литијума и бора у пустињи Невада. Према тој технологији, самлевена руда се транспортним тракама допрема до отворених реактора у којима се меша са киселинама. Они ће дневно корисити око 1.000 тона сумпорне киселине концентрације 98 одсто која испарава сама од себе. Ако се она прелива преко руде, шта можемо очекивати него да излази пара и пржи све около, а около је плодно земљиште и богат биодиверзитет.
Иза „Рио Тинта“ стоје велике силе, а очигледно имају и подршку српских власти. Да ли вас је уплашило то што вас директно прозивају?
Нисам уплашена. Уопште о томе не размишљам. Сматрам да је посао академског грађанина да о битним питањима приступа и говори критички, поготово ако уочи да ће неки политички потези нанети непоправљиву штету, што би се у овом случају десило. Научна област којом се бавим, а тиче се тражења узрочно-последичне везе угрожавања животне средине, омогућава ми да лако уочим кључне ризике који би нанели штету животној средини, коју треба заштитити. А ја управо то и радим.
Шта мислите о предложеном па повученом закону о водама?
Он представља покушај да се легализује сав јавашлук који се тренутно дешава и поред закона који гарантују заштиту вода, а који се планира и убудуће. Ми имамо на Савском насипу читаво дивље насеље направљено у забрањеној зони, на водоизворишту. Саграђени су објекти изнад рени-бунара где су и септичке јаме. Из рени-бунара узимају воду и струју, растресају насип који штити од поплава новобеоградску страну престонице. То је нешто што је незамисливо. Поплава у Обреновцу се 2014. године десила управо због тога што су насипи били оштећени. Kада држава не ради свој посао и када институције не брину о нашем здрављу и безбедности, онда то морају грађани. Радује ме да се појавила велика армија младих образованих људи који су свесни проблема, који га препознају и имају знања и снаге да се боре за своје место у коме ће живети, а ми смо ту само да им својим знањем помогнемо.
Аутор: Драгана Ђорђевић
Извор: Између сна и јаве (https://nova.rs/vesti/drustvo/srbija-ce-postati-veliko-toksicno-jaloviste/)
