Драган Р. Млађеновић: Пример безбожне бахатости и безакоња у СПЦ
Благотворна последица самоукидања комунистичко-орвеловске тмине до кога је дошло пре нешто више од тридесет година, произвела је национално и духовно буђење понижаваног и дуготрпељивог српског народа. Српска православна црква је, захваљујући овом духовном и националном освешћивању своје благоверне пастве, поново стекла углед који јој осам столећа заслужено припада. И као што обично бива у оваквим друштвеним метежима и превирањима, у лађу СПЦ укрцали су се и они који са Црквом и хришћанском духовношћу немају додирне тачке. Истини за вољу, међу свештеницима је увек било и биће оних који ово занимање схватају као занатски сервис за добру зараду – од хришћанске духовности ни трага. Данас, када Црква од богоборне државе више није прогањана, већ, напротив, мажена, пажена и „стипендирана“, неки свештеници су се до те мере кастински опустили и погордили, сматрајући да им је свако безакоње дозвољено.
Последњих неколико година пример безбожне бахатости и безакоња даје у црквеним круговима добро познати проф. др Владимир Вукашиновић (рођен 1967. у Зрењанину). Дугачак је списак његових титула и задужења којима прибира плате и хонораре. На Богословском факултету СПЦ представља продекана за наставу и предаје Литургику, иако старогрчки, основу овог предмета, познаје „као крава латински“. У Патријаршији делује као Први архијерејски намесник Београдске епархије и главни уредник Издавачког фонда СПЦ на ком положају штампа сопствене јеретичке књиге, а на Калемегдану је самопроглашени старешина најстаријих београдских цркава – Ружице и Свете Петке. Пре тога је уважени В. В. у сарадњи са златаром Драгутином Васиљевићем из Земуна опљачкао имовину ових светиња: три кг сребра и 1.650 грама злата. У стилу „Држите лопове!“ В. В. је преко плаћеног новинара Новости Радета Драговића за сопствену крађу прозвао и оптужио колеге: протојереја-ставрофора Радомира Поповића, тадашњег старешину, и протојереја-ставрофора Драгомира Санда, тадашњег благајника калемегданских светиња. Клевету и лаж су протуриле високотиражне Новости, а финансијска комисија Патријаршије, која је утврдила исправно пословање двојице најугледнијих, оклеветаних свештеника, своја сазнања је објавила на сајту Патријаршије, за који нисмо сигурни да неко чита.
Недавно је наш уважени професор постао и председник Црквеног суда СПЦ: то је као да је пироману (особи која има патолошку потребу да подмеће пожаре), поверено да води ватрогасну бригаду.
Врхунац обести и моралног суноврата ове хуље у мантији православног свештеника је сексуално узнемиравање, прогањање и силовање сопствених студенткиња. Четири најодважније девојке су бедника пријавиле, а затим се јавило још шест студенткиња, тако да укупан број жртава овог духовника-силоватеља засада чини десет особа. Неке су се обратиле и самом поглавару СПЦ, али је он, нажалост, сву прљавштину случаја гурнуо под тепих. Надајмо се да ће садашње млађе и мудрије руководство наше Свете, Саборне и Апостолске Цркве исправити ову неправду. Најмање је што може да учини, Божје и људске правде ради, да охолог безаконика протера уз употребу убедљивог традиционалног средства – неокресане, унеређене мотке.
Млада водитељка једне овдашње ТВ станице велике гледаности пронашла је, иако није тражила, прецизну формулацију за нашег уваженог професора-силоватеља и њему сличне; та титула гласи – ПРОТОЈЕРЕЈ СТАФОРД.
Аутор: Драган Р. Млађеновић
