Драган Р. Млађеновић: О МИЛИОН И ЧЕТИРИ СТОТИНЕ ТИСУЋА ЈАСЕНОВАЧКИХ НОВОМУЧЕНИКА ВЛАДА ГРОМОГЛАСНИ МУК
Данас, 18. студеног (новембра) 2021. Хрвати свих узраста обиљежавају 30. обљетницу страдања града Вуковара у грађанском рату. Реч је о Дану сећања на храбре браниоце некада лепог и старог града Вуковара, њих око тисућу осам стотина. Сви су изгинули, а сахрањени су у заједничкој гробници. Ево прилике да се на Дан хрватског сјећања опоменемо и присетимо неких повијесних чињеница од пре тридесет и од пре осамдесет година.
Почетком 90-тих година 20. столећа почело је цепање и растакање Југославије коју су српски националисти створили укидањем и утапањем две српске државе – краљевине Србије и краљевине Црне Горе – у ову фантом-државу за двократну употребу. За србождерске шовинисте ово је била још једна добродошла прилика за довршење србоцида и очишћење Лијепе Њихове од „влашких шизматика“.
Син славног југословенског и хрватског вајара и архитекте Ивана Мештровића (1883 – 1962), Мате Мештровић (рођен у Загребу 1930. године), познат је по искреним и „нецензурисаним“ мислима и изјавама. Господин Мате је на почетку тзв. Домовинског рата и опсаде Вуковара 1991. године, изјавио следеће: „Није ми јасно – двеста година ми кољемо Србе и што их више кољемо они хоће да живе са нама. Тај феномен ја не могу схватити.”[1] Но, вратимо се најпре на почетак приче о мучеништву и страдању.
Наиме, акциони план за прекрштавање „шизматика“, прогон и њихово коначно уништење осмислио је један римски папа – Климент Осми (лат. Clemens VIII, Фано, 1536 – Рим, 1605). Столовао је од 1592-1605.
Овај геноцидни план је три и по столећа касније у разговору са једним Србином укратко изложио др Виктор Гутић из Бања Луке, министар у влади НДХ и један од идеолога усташког покрета. Он је тада између осталог рекао: „Стотинак тисућа Срба побијених, стотинак тисућа исељених, преостатак оставши без вођа покатоличиће се и за цигло десет година имаћемо чисто хрватски народ у Хрватској. Нарочито ће погранична зона према Србији, у дубини од 50 километара, бити потпуно очишћена од Срба. У неколико срезова то је већ извршено. А све то нашта се ви Срби највише жалите, само је увод за ваше право истребљење. Србија је привремено зборно мјесто за вас, одакле ћете бити пребачени у Сибир.[2] Зато је већ у коловозу (августу) 1941. године створен „радни“ конц–логор као индустрија смрти, где је за четири године (од лета 1941. до пролећа 1945)– према признању самих усташа који су се овим крволочним подвизима хвалили својим немачким менторима и господарима, на демонско–сатанистички начин побијено око МИЛИОН И 400 ХИЉАДА ЉУДИ![3]
Начин на који су српски мученици убијани живо је описан у представци немачким окупационим властима коју је, према сведочанствима сведока избеглих из фантомске монструм-државе Ендехазије, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве упутио већ 24. јула 1941. године (дакле – пре оснивања Јасеновца). У том извештају, између осталог, пише:
„Начин убијања показује најстрашнију разноврсност: једне вешају, друге убијају из пушке, треће кољу ножем као стоку, четвртима се разбија лобања мотком. Убијање жртава пред члановима породица, или клање на кућном прагу нарочито је средство садизма. По неким местима поубијане жртве бацили су у јаму. Друге бацају у реку појединачно или повезано по двоје или више њих у низу. Све са дивљаштвом и подлом жељом да се жртвама изгуби траг. Негде су на лешеве које носи вода ставили натписе. `Слободан пролаз за Београд и мајку Србију`. Негде се прети смрћу свакоме ко леш укопа или каже за њ. Понегде побеснела руља побије све што стигне у дотично место. Најстрашније примере крволоштва налазимо онде где убијању претходи мучење и масакрирање. Одсецање носа и ушију, копање очију, чупање браде, бодење ножем и клинцима, кастрирање, одсецање полних органа, прибадање трновог венца за главу, стављање соли у засечене ране, везивање за камион који јури, закопавање жива човека у земљу делимично, посипање још живих људи кречом, расчеречивање још живе жртве, или формално разапињање прибијањем на врата – је ли се чуло за ужасније документе злочина 20. века, документе оног народа који се толико хвали својом тобоже хиљадугодишњом културом“.[4]
Нарочито је био суров поступак оних који су имали довољно демонског надахнућа да одвајају нашу дечицу од њихових мајки и очева, и то је беспримеран случај у модерној повести. Посебно када се у обзир узме и страшна чињеница – њиховог сладострасног, перверзног уживања у овом језивом ритуалу клања, чекићања, изгладњивања, пребијања до смрти, дављења, силовања, застрашивања, сечења удова и делова лица…
А данас, после 30 година, грађани тисућљетне културе обиљежавају тужни Дан сјећања на погибију тисућу и осамсто храбрих бранилаца лијепог хрватског Вуковара. О МИЛИОН И ЧЕТИРИ СТОТИНЕ ТИСУЋА ЈАСЕНОВАЧКИХ НОВОМУЧЕНИКА ВЛАДА ГРОМОГЛАСНИ МУК.
Аутор: Драган Р. Млађеновић
[1] Донко Ракочевић, Мештровић насамарио Србе, Магазин Седмица, 22. јануар 2021.
[2] Од Косова до Јадовна, путни записи јеромонаха Атанасија Јевтића, седмо, допуњено издање, Београд, 1987, стр. 345.
[3] Ustaše se hvalile kako su ubile MILION i 400.000 Srba u Jasenovcu! ALO.rs/N.A. 21.02.2021.
[4] Атанасије Јевтић, Од Косова до Јадовна, Београд, 1987, стр. 346.
