Dragan R. Mlađenović: Depopulacija beskorisnih izelica
„Osvajanje još nije završeno, a nije završen ni otpor osvajanju.“ (Huan Adolfo Vaskes, meksički filosof, Juan Adolfo Vázquez Navarro, 1915-2011)
Takozvana „depopulacija“ je polutajna akcija koju globalistička „elita“ najbogatijih ljudi naše planete vodi već više od sto godina. Reč je o nastojanju ovih oholih robovlasnika i umišljenih „malih bogova“ da drastično smanje broj ljudi na planeti, jer će na taj način, kako oni smatraju, umanjiti i ublažiti sve nevolje (siromaštvo, glad, bolesti itd) koje nastaju kao posledica globalne prenaseljenosti. O ovoj temi je već bilo reči na nekoliko ozbiljnih i dobro posećenih sajtova.[1] Ali kako se o depopulaciji ne govori niujednoj školi na svetu, ostaje nam da na ovaj način utvrdimo gradivo ove izuzetno važne lekcije.
Prvi pisac koji se bavio temom prenaseljenosti našeg sveta i predlagao metode za ublažavanje i otklanjanje ove nevolje, bio je engleski politički ekonomista i demograf Tomas Robert Maltus (Thomas Robert Malthus, 1766-1834). Glavno Maltusovo delo je „Esej o populacionom načelu“ (An Essay on the Principle of Population, 1798), u kome zastupa tezu da će se stanovništvo umnožavati geometrijskom, dok će se sredstva za opstanak (u prvom redu hrana) umnožavati tek aritmetičkom progresijom, pa će to kao posledicu imati opšte siromaštvo, glad i propast. Do 1826. godine Maltus je produbio svoje ideje i počeo da propoveda genocid kao optimalno rešenje pitanja opstanka dela čovečanstva, prećutno smatrajući da je njegov anglosaksonski narod Bogom odabran da vlada planetom.[2]
Maltusove ideje su brzo našle plodno tle, pa ih je svesrdno prihvatio i engleski pisac futurističkih romana Herbert Džordž Vels(Herbert George Wells, 1866-1946). U knjizi „Neskrivena zavera“ (The Open Conspiracy: Blue Prints for a World Revolution, 1928), H. DŽ. Vels predviđa kako će u Novom svetskom poretku (koji on naziva Novom republikom) višak stanovništva ili „beskorisne izelice“ (useless eaters), kako ih pisac naziva s puno prezira, biti temeljno utamanjen. Vels otvoreno preporučuje genocid i piše: „Ljudi Nove republike neće biti osetljivi na sučeljavanje sa smrću i na ubijanje… Imaće ideal po kome će biti vredno ubijati; poput Avrama, imaće veru za ubijanje i neće imati nikakvih predrasuda u pogledu smrti… Smatraće se, predviđam, da određeni deo ljudi postoji samo zahvaljujući nečijoj dobroj volji, sažaljenju i strpljenju i to pod uslovom da se ne razmnožavaju, a ne vidim nikakav razlog koji bi bio suprotan predviđanju da neće oklevati da ubijaju kada se ta dobra volja potroši… Sva ta ubijanja će se sprovoditi pod jednim opijatom… Ako se u zakonima budućnosti preventivna kazna bude uopšte primenjivala, ona neće biti ubistvo ni nakaženje tela… nego dobra, naučno prouzrokovana bol“.[3]
Herbert Džordž Vels
Velsova knjiga predlaže, dakle, metode za ostvarenje sveta koji će stajati na osnovama naučnog napretka, sveta „ujedinjenog politički, društveno i ekonomski“ (politically, socially and economically unified), a koji će stvoriti temeljno obrazovani i uticajni ljudi, i to može biti početak i osnova za „svetsku revoluciju koja će raditi na ostvarenju opšteg mira, blagostanja i delatnosti srećnih ljudi“ (a world revolution aiming at universal peace, welfare and happy activity), i koja će tako uspostaviti „svetsku državu blagostanja“ (world commonwealth).[4]
Velsova utopijska vizija ostvarenja Svetske države blagostanja podrazumeva, dakle, istrebljenje odnosno genocid (koji „elita“ eufemistički naziva depopulacijom) svih „prekobrojnih“ ljudi na našoj planeti, a takve „beskorisne izelice“ čine, prema proceni ove globalističke elite, oko 85 procenata svetske populacije.
Maltusove ideje i Velsove „naučno utemeljene“ preporuke su za današnju globalnu (genocidnu) „elitu“ neka vrsta Biblije i praktičnog priručnika.
U vreme mira gospodari planete su „depopulaciju“, tj. planski pokolj „beskorisnih izelica“ poveravali narodnim vođama koje su sami postavljali, a birali su ih među monstrumima koji su pokazivali najviše bezosećajnosti i krvoločnosti. Tako su u Novom veku na vlast dovođeni „kasapi“ koji su ubijali neki svoje, neki tuđe narode, a oni najbestijalniji i jedne i druge. Pomenimo one po zlu najpoznatije: Robespjer u Francuskoj, Lenjin i Staljin u SSSR-u, Čerčil u britanskim kolonijama, Hitler u Nemačkoj, Pavelić u tzv. NDH, Tito u SFRJ, Mao u Kini, Pol Pot u Kambodži-Kampučiji…[5]
Demografi Svetske vlade su 1980. godine sva ova uputstva za depopulaciju pretočili u agendu nazvanu „Izveštaj global 2000“ (Global 2000 Report). Pisanje ovog studiozno razrađenog genocidnog plana započeli su desetak godina ranije (oko 1970) članovi njihovog Rimskog kluba (Club of Rome), a čast da ga detaljno obrazloži i uobliči dobio je 1980. godine američki pravnik Sajrus Vens (Cyrus Roberts Vance, 1917–2002), istaknuti član Svetske vlade. Vens je na oko 800 stranica (!) studiozno i detaljno izneo plan depopulacije svetskog stanovništva, prema kome bi za sledećih dvadeset godina (od 1980. do 2000) tadašnjih šest milijardi ljudi trebalo da se do 2000. godine (otuda naziv Izveštaja „Global 2000“) svede na polovinu, tj. na tri milijarde. Tadašnji predsednik SAD Džimi Karter (James Earl Carter Jr., rođen 1924, predsednik SAD-a od 1977-81) i tadašnji državni sekretar Edvin Maski (Edwin Maskey) su u ime Vlade SAD-a prihvatili i odobrili sprovođenje plana.[6]
O sudbini čovečastva i o tome ko će živeti, a ko će, kao beskorisna izelica biti žrtvovan za dobrobit povlašćene manjine, odlučuje uski oligarhijski krug globalističke elite.
Džon Koulmen (John Coleman, rođen 1935), bivši agent britanske obaveštajne službe Mi6, objavio je knjigu „Hijerarhija zaverenika – Priča o Komitetu 300“ (1992).[7]Taj moćni kružok je okupljao trista najuticajnijih ličnosti iz sveta politike, ekonomije i biznisa, pa ih je dr Koulmen nazvao Komitet 300. Reč je o svetskoj vladi u senci, čije članove niko nije birao na demokratskim izborima, tako da oni zapravo ne predstavljaju nikoga. U predgovoru dr Koulmen piše: „Dok sam radio kao profesionalni oficir tajne službe često sam imao pristup vrlo poverljivim dokumentima, ali sam tokom službe u Angoli u Zapadnoj Africi, gde sam bio zadužen za politička istraživanja, imao priliku da vidim niz strogo poverljivih dokumenata sa neuobičajeno očiglednim sadržajem. Ljut i ogorčen onim što sam tamo video, krenuo sam na put s kojeg od tada nisam skretao, s namerom da otkrijem koja je to sila koja kontroliše britansku i američku vladu, te njima upravlja.“[8] Na kraju knjige dr Koulmen daje bibliografiju i popis svih tajnih i javnih organizacija koje kontroliše Komitet 300, odnosno Svetska vlada u senci.
Mr Arna Šebalj je u svom članku „Popis 32 člana elite koji podržavaju i sprovode depopulizaciju“ izdvojila 32 člana ove mračne vlade u senci i njihove rasističko-genocidne stavove i izjave; evo tri karakteristične izjave:
Princ Phillip, suprug kraljice Elizabete II i suosnivač Svjetskog fonda za divlje životinje: „U slučaju da se reinkarniram, želio bih se vratiti kao smrtonosni virus, kako bih nešto doprinio rješavanju prenaseljenosti.”
Jacques Cousteau: „Da bismo stabilizirali svjetsku populaciju, moramo eliminirati 350 000 ljudi dnevno. Užasno je to reći, ali jednako je loše i to ne reći.”
Pentti Linkola, finski stručnjak za očuvanje prirodne sredine: „If it were a button I could press, I would sacrifice myself without hesitating if it meant millions of people would die.“ („Ako bi postojalo dugme koje mogu da pritisnem, žrtvovao bih se bez oklevanja ako bi to značilo da umru milioni ljudi“).[9]
Posle ovakvih izjava nameće se pitanje: Nije li i panika nazvana pandemijom KOVID-19 u službi depopulacije beskorisnih izelica?
Autor: Dragan R. Mlađenović
IZVORI
[1] https://balkanskageopolitika.com/2020/09/25/slovo-o-istrebljenju/;
[2] Dragan R. Mlađenović, Tajna bezakonja – uvod u istoriju antihrišćanske zavere, Beograd, 2010, str. 293.
[3] Dragan R. Mlađenović, Navedeno delo, str. 293–294.
[4] H. G. Wells, The Open Conspiracy: Blue Prints for a World Revolution, New York, 1928, pp. 28 & 44.
[5] Dragan R. Mlađenović, Navedeno delo, str. 295–296.
[6] Dragan R. Mlađenović, Navedeno delo, str. 295.
[7] Dr Džon Kolman, Hijerarhija zaverenika – Komitet 300, preveo Srđan Seratlić, Beograd, 2006.
[8] Dr Džon Kolman, Navedeno delo, str, 9.
[9]https://borbazaistinu.rs/popis-32-clana-elite-koji-podrzavaju-i-sprovode-depopulizaciju-zlocinci-godinama-sve-planiraju-a-mi/
Izvor: Balkanska geopolitika
