Drag kraljice i furi pokreti u školama – “Kultura pedofilije” ulazi na mala vrata?
Šta se krije iza činjenice da je promocija svih vrsta seksualnih izopačenosti poverena „atraktivnim“ dreg kraljicama i sasvim „bezazlenom“ furi pokretu?
RAZUMEVANJE ZA „ŽRTVU“
Članak pod naslovom „Komplikovana istraživanja o pedofiliji”, predstavljen kao „naučni“ pristup temi, zbog očiglednog nastojanja da se pedofilija relativizuje bio je povod za žučnu diskusiju u javnom prostoru. Istraživanje koje je publikovao USA Today, januara 2022. nudi novi pristup problemu pedofilije, definišući je kao seksualnu privlačnost prema deci koja ne podrazumeva i obavezno zlostavljanje. Autori članka polaze od teze da postoje urođeni oblici pedofilije zbog čega kritika nije sasvim opravdana. Sve što treba ovoj kategoriji ljudi, navode pisci članka, jesu prostor, odnosno atmosfera za razumevanja, kako bi se osećali slobodno da sami zatraže pomoć. Pokušaj da se od pedofila napravi žrtva nije naišao na razumevanje čak ni zapadne čitalačke publike. Komentari ispod teksta bili su izraz sablažnjenosti i neprihvatanja nametnutih teza. No, to nije poljuljalo uverenje kreatora ove nakaradne agende da će se medijska indoktrinacija u nekom trenutku pokazati učinkovitom. U tom svetlu treba razumeti i intervju sa pedofilom koji plasira «Independent“. Pod naslovom „Ja sam pedofil, a ne čudovište“ ovaj razgovor je opaki pokušaj da se kod ljudi probudi empatija i potreba za «razumevanje». Vešto koristeći pojam «kontrole impulsa» novinar ne markira izopačenost već pokušava da pedofiliju predstavi kao nešto što ne zaslužuje osudu dok ne dođe do zlostavljanja. Ovakvi članci ne samo da normalizuju devijantno ponašanje, već predstavljaju opasnu društvenu poruku – da je pedofilija prihvatljiva sve dok se impulsi ne sprovedu u delo.
Nebrojeno je mnogo naslova u zapadnim medijima gde se na manipulativne načine pedofili pokušavaju staviti u isti kontekst kao svojevremeno homoseksualci- kroz empatiju, sažaljenje, čak i pokušaj buđenja simpatija a sve pod obrazloženjem – nisu oni krivi što su se tako rodili. Sve viđeno.
NEODOLJIVA DREG KULTURA
Centralni događaj ovogodišnje gej parade u Beogradu predstvaljale su „dreg kraljice“. Tvrdnje da njih ne treba dovoditi u vezu sa seksualnošću, demantuje činjenica je da je pokret nastao u okviru LGBT zajednice koja insistira na pravima seksualnih manjina. U javnosti, posebno na Zapadu „dreg kraljicama“ je poveren zadatak da kroz nazovi umetnost i performanse „odomaće“ sve oblike izopačenosti, seksualnih devijacija i promene pola.
Na Zapadu, „dreg kultura“ gospodari mejnstrim medijima, ima svoj prostor u rijaliti programima, šou televizijskim emisijama i događajima koji su posvećeni njima. Program kao što je RuPaul’s Drag Race, najpopularniji u ovom žanru, omogućio je „dreg kraljicama“ da postanu zvezde čija popularnost prevazilazi LGBT+ zajednicu ali i granice države u kojoj se program emituje. Najširoj publici ove promoterke izopačenosti prikazane su kao zabavne, umešne, duhovite figure koje plene pažnju i bude simpatije.
KRALJICE ZA NAJMLAĐE
Pod izgovorom inkluzije, ove kraljice mraka česti su gosti u vrtićima i školama, ali čak ni Zapad nije pokazao visok stepen tolerancije prema takvim eksperimentima koji promovišu transgenderizam, homoseksualnost i promenu pola, smatrajući ovakve sadržaje problematičnim za psihički razvoj dece. U prilog tome navode da pomama maloletnika starosti ispod 15 godina za lekovima za hemijsku promenu pola upozorava da se na ovakvu promociju mora staviti tačka. Pod izgovorom tolerancije i borbe za ljudska prava, napominju kritičari, sprovodi se projekat koji potencijalno može imati dalekosežne posledice po društvene vrednosti i moralne standarde.
Portal Raskrinkavanje to vidi ovako: „Prema definiciji enciklopedije Britanika, dreg nema seksualnu konotaciju niti je reč o seksualnom fetišu. To je kulturni pokret i umetnički performans – osim da prikaže umetnost transformacije, šminkanja, kostimiranja i kreiranja alter-ega, njegovo delovanje je u osnovi veoma subverzivno. Ovaj pokret se poigrava sa rodnim ulogama, normama i stereotipima kako bi pokazao da su rod i rodni izrazi društvene konstrukcije, da je rod fluidan i da se iz jednog identiteta može preći u drugi.“
Dodatna opasnost dolazi kroz tvrdnje da ovaj supkulturni pokret nije samo mehanizam za borbu za prava manjina, već i paravan za opasne i zlonamerne aktivnosti kao što je pedofilija. Naime, uvođenje elemenata kao što su „dreg kraljice“ u događaje namenjene najmlađima izaziva opravdanu zabrinutost zbog mogućnosti da se takvi performansi iskoriste za normalizaciju određenih ponašanja koja društvo u celini smatra neprihvatljivim.
SVE JE TO UMETNOST
“Dreg” performansi koji se, kako se navodi, poigravaju sa rodnim ulogama, mogu decu dovesti u situaciju da više ne razumeju šta je prirodno, a šta je izraz jedne subverzivne kulture. Deca su podložna uticajima i veoma lako upijaju informacije bez kritičkog mišljenja koje je potrebno da bi razumeli ovako složene teme. Izlaganje dece performansima u kojima muškarci oblače ekstravagantne ženske kostime i nastupaju u ulogama koje su na ivici karikature, a sve pod izgovorom „umetničkog izraza“, može ostaviti trajne posledice na njihov razvoj. Umesto da nauče osnovne vrednosti i grade zdrav identitet, ovakvi performansi mogu biti zbunjujući i narušiti njihovo shvatanje normalnosti.
Mala deca nisu u mogućnosti da razviju kritički odnos prema onome što vide i doživljavaju. Kada se pred njima nađu „dreg kraljice“, posebno ako su te osobe uticajne ili javne ličnosti, kao što je bio slučaj sa zvezdom ovogodišnje gej parade u Srbiji – zamenikom gradonačelnika Stokholma, deca mogu nesvesno da ih usvoje kao uzore ili simbole uspeha. Umesto da kritički sagledaju performans i njegovu poruku, ona u njemu instinktivno vide priliku za nešto bolje, za napredak i društvenu prihvaćenost.
Brojni roditelji na Zapadu uvereni su da pod izgovorom promovisanja različitosti, postoji rizik da se deci nametnu ideje i vrednosti koje mogu zamagliti granicu između prihvatljivog i neprihvatljivog ponašanja odraslih prema njima. Oni upozoravaju da takve aktivnosti mogu dovesti do postepene normalizacije neprikladnih odnosa odraslih prema deci, što je posebno zabrinjavajuće u kontekstu osetljivosti i ranjivosti najmlađih.
NAUČI DA LAJEŠ
Iako je furi pokret proizašao kao supkultura unutar ljubitelja filmova i stripova o naučnoj fantastici i fantaziji, vremenom je evoluirao u nešto mnogo veće. Na našim prostorima ovaj pokret je još nepoznanica, i za one koji nisu upoznati sa njim, on se zasniva na interesovanju za antropomorfne likove, odnosno životinje koje imaju ljudske osobine, poput sposobnosti da govore, hodaju na dve noge ili pokazuju ljudske emocije. Kako se često navodi na velikom broju sajtova koji okupljaju ljubitelje ove kulture: članovi furi zajednice uživaju u kreativnom izražavanju kroz umetnost, pisanje priča ili čak oblačenje u kostime tih likova, poznate kao “fursutovi”.
Na prvi pogled, ova supkultura izgleda naivno i simpatično, ali iza svega se kriju brojni opasni rizici, posebno za decu. Problem nastaje kada deca, koja su u ranjivom razvojnom periodu i još uvek formiraju svoj identitet, postanu izložena sadržajima i zajednicama koje mogu ometati njihovo razumevanje stvarnosti i njihove sopstvene ličnosti. Ovo može dovesti do konfuzije oko identiteta, preopterećenja fantazijama i potencijalne normalizacije ponašanja koja su neprikladna za njihov uzrast.
Na zapadu je Furi pokret otišao dotle da postoje roditelji, oni isti koji prihvataju ideju da je njihovo dete od 10 godina dovoljno zrelo da može samo da donese odluku o promeni pola, sada podržavaju svoju decu u identifikaciji sa nekom životinjom. Pa tako traže od drugih roditelja ili nastavnika da se prema njihovom detetu odnose kao prema mački ili psu. Idu čak dotle da se žale na kršenje prava deteta ukoliko veterinar odbije da leči dete, ili nastavnik da razgovara sa detetom koje mjauče.
IGRA IMA PRAVILA
U takvim situacijama uključuju se isti oni aktivisti koji se bore za sve ostale liberalne vrednosti i svako ko se usudi da zdravorazumno reaguje, biva satanizovan. Ono što je interesantno kod furi zajednica u SAD, onih koje su „napredovale“ u odnosu na prvobitnu ideju ljubitelja naučne fantastike, jeste da ljudi žive kao psi, mačke, medvedi i samo tako ispunjavaju seksualne fetiše. Najpoznatija dva oblika seksualnih devijacija, a koja su usko povezana sa furi pokretom, jesu fursuit fetiš i pupli plej, u suštini bez neke velike razlike, bar ne u onom smislu u kom nas vodi ova priča. Dakle, iako pokušavaju da naprave otklon od furi pokreta, ova pojava je deo šire kategorije seksualnih fetiša i devijacija, ili bolje rečeno evolucija ovih pokreta.
Ono što čitavu ovu supkulturu čini zastrašujućom jeste taj nevini karakter – sve je to igra, pretvaranje, odrasli ljudi koji se oblače kao životinje i igraju sa decom koja i ne shvataju u kakvoj su psihološkoj zamci. Ni roditelji, ni deca. Ali ako je rod fluidan i može se ići iz jednog u drugi, zašto ne bi bilo moguće postati žena mačka, vukodlak i slično? I da li su ti ljudi krivi što su se tako rodili? Kao što ni gejevi, a zatim lezbejke, tranvestiti, zoofili, pedofili? I da li se dete zaista rodilo kao gej, ili neki drugi seksualni devijant, pa mu je čitav život podređen tome ili je baš druženje sa dreg kraljicom, zatim literatura i normalizacija svih vidova izopačenosti, bila ključna u njegovoj odluci. Još ako je na odluku uticala i činjenica da su svi ti likovi koji su vršili indirektnu ili direktnu indoktrinaciju uspešni ljudi na položajima?
PORNO FURI
Ne zvuči li ova furi supkultura, baš kao „dreg kraljice“? I kako objasniti da furi zajednica nema nikakve veze sa seksualnim devijacama kada na porno sajtovima možete pronaći mnoštvo podkategorija furri, od animacija do porno filmova u kojima učestvuju ljudi obučeni u kostime.
Zanimljiva je pojava ovih zajednica i u samoj Ruskoj federaciji gde je svaki oblik promocije LGBT pokreta i sličnih liberalnih ideja strogo zabranjen. Međutim, baš pod maskom nevinosti i roditeljske naivnosti ovaj pokret je posebno postao popularan među tinejdžerima u Rusiji.
U Rusiji, furi pokret još uvek nije evoluirao u istoj meri kao na Zapadu, ali rastuće interesovanje koje izaziva među tinejdžerima postaje zabrinjavajuće. Posebno je alarmantno što ovaj trend privlači decu koja se bore sa krizama tipičnim za tinejdžerski period, koristeći furi ili slične supkulture kao oblik samoizolacije i bekstva od stvarnosti.
ĐAVO NE POSTOJI
Ovakav način povlačenja u fantaziju i oponašanje životinjskog ponašanja može dovesti do psiholoških problema, naročito kod dece koja već imaju probleme sa identitetom ili društvenim položajem. Psiholozi upozoravaju na rizike koje ovaj trend nosi, posebno zbog mogućnosti da deca koja se dublje identifikuju sa životinjama uđu u stanje blisko terijanizmu, gde počinju da veruju da su prirodno u stanju životinje.
Iako sve ovo na prvi pogled deluje bezazleno, stvarnost je daleko mračnija i složenija. Najveća obmana, kako kaže poznata izreka, jeste da je đavo uspeo da ubedi svet da ne postoji. Upravo u tome leži opasnost mnogih modernih trendova i supkultura koje, pod plaštom inkluzije, tolerancije ili kreativnosti, mogu nesvesno uticati na ranjive mlade umove. Vreme u kome živimo nas primorava da često pravimo kompromise, čak i kada su u pitanju naša deca, zbog straha da ih ne izolujemo ili da ih ne lišimo mogućnosti da se uklope u savremeno društvo. Međutim, ono što je savremeno i popularno ne znači uvek da je dobro ili zdravo.
Autor: Vesna Veizović
Izvor: eagleeyeexplore
