Др Слађана Велков – Последице страха

Када осетимо страх, ослобађају се адреналин и кортизол, хормони стреса који убрзавају срце да би пумпало више крви и кисеоника у мишиће и припремило нас да избегнемо ситуацију од које се бојимо. Тада витални органи раде на минимуму да би се уштедела енергија док опасност прође.

Ако нас јури лав, онда ће адреналин обавити задатак и наши оснажени мишићи ће нас спасити тренутне опасне ситуације. Међутим, ако седимо у ауту и нервирамо се због саобраћајне гужве, адреналин се непрекидно лучи а мишићи су неактивни и сав вишак адреналина не служи старним потребама већ оштећује органе, пре свега срце и кардиоваскуларни систем.

У данашње време смо непрекидно бомбардовани стресом. Стрес када нас сат ујутру пробуди, гужва у саобраћају, проблеми на послу, обавезе, негативне вести на телевизији и у новинама, негативни људи, недостатак новца… Ако додамо томе и то да смо сваке две године изложени медијској пропаганди о ′′смртоносним епидемијама “, за које се касније испостави да су биле лажиране, чудо је да смо живи.

Све ово доприноси да смо непрестано у стресу и да наши витални органи непрестано раде на минимуму што неминовно доводи до озбиљних болести.

Да ли сте чули за ноцебо ефекат?

Ноцебо ефекат (супротно од плацеба), је моћ ауторитета да утиче на веровање пацијената да ли ће умрети или живети. Пацијенти почињу да умиру оног тренутка када им доктор каже колико им је још живота остало. Доктор може лошим прогнозама и негативним ставом да изазове огроман страх код болесника и на тај начин допринесе тежем току болести или чак смрт.

Сетимо се експеримената са гиљотином. Када су човека убедили да га воде на гиљотину и да ће умрети, а уместо гиљотине су пустили да на његов врат падне пешкир натопљен топлом водом, да симулира крв, он је умро истог тренутка јер је веровао да ће умрети.

Када неком на пример, кажемо да има рак, већ после неколико сати ће ћелије имуног система престати са радом, јер су упорним и дугогодишњим понављањем да је рак смртоносна и неизлечива болест, људи програмирани да умиру.

Док смо под стресом и у програму смрти, ћелија затвара своју мембрану и не прима хранљиве материје, нити отпушта токсине, па тако ћелија за ћелијом изумиру.

Како да се ослободимо стреса?

Да би смо били здрави, пре свега је неопходан позитиван ментални став. Треба се депрограмирати од медијских програма, угасити телевизор, не читати новине, медији по правилу шире узнемирујуће вести (јер се добра вест не продаје), и концентрисати се на здрав живот, физичке активности у природи, избегавати негативне људе, слушати умирујућу музику и разговарати о позитивним темама. Требамо се фокусирамо на оно што желимо а не на оно што не желимо. Не треба понављати ′′Имам ову или ону болест′′ јер се тиме етикетирамо и задржавамо болест. Позитиван став и осмех су веома важни фактори доброг здравља.

Када смо забринути, затворимо очи и неколико пута удахнемо дубоко. Ова једноставна али веома моћна пракса, ће успориће рад нашег срца а стисак симпатичког нервног система, који нас држи у грчу, ће попустити. Не треба занемарити и здраву исхрану сировим воћем и поврћем, кретање у природи, чист ваздух и воду, сунчање и правилно спавање.

Страх је као дете које уплашено вришти. Како ћемо га смирити? Тако што ћемо га загрлити и рећи му: – Волим те. Ставимо руке на наше срце, затворимо очи и рецимо: – Волим те. Грч ће нестати.

Не заборавимо да је овај видљиви свет само сенка невидљивог духовног света. Све се најпре догоди тамо па се тек онда спуста у овај свет илузија. Креирајмо добар, здрав, миран, радостан свет својом слободном вољом. Не дозволимо да нашом вољом управљају профитери од наших болести и страхова. Ако ми не управљамо нашом подсвешћу, неко други ће то уместо нас радити. Не дозволимо да будемо лутке у нечијим рукама.

Аутор: др Слађана Велков

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!