Доживљаји владике Николаја као искушеника у манастиру Црна Река
Када сам дошао у манастир Црна Река као искушеник прво што се сећам било је уочи Аранђеловдана монашење садашњег епископа жичког Јустина. Мене је игуман Владика Артемије, који је тада био јеромонах, послао у Рибариће да сачекам епископа Павла (потоњег Патријарха српског) и да га допратим до манастира.
Пошто је нападало пуно снега, епископ Павле, који је био у неким ципелицама се исквасио и ја сам имао част да му дам моју обућу (број 42 је носио) и моје панталоне да се пресвуче, и у томе је служио вечерњу а затим и монашење.
Друго што се сећам, било је то у зиму ’83 године, када је толико снега навејало да смо били месец дана одсечени од света тако да нам нико није долазио, а ни ми нисмо нигде ишли. Међутим, то је било тако лепо и мирно, а и богослужења су била лепа, и што је најлепше било то је кад завршимо вечерњу службу у цркви и дођемо у трпезарију и нешто вечерамо, оперемо тањире, и онда игуман Артемије доноси своју стону лампу (коју је некад купио у Призрену, која је била сиве боје са металним шеширом) и каже нам да угасимо светла и упалимо лампу и благослови да неко чита житија светих. И читамо житија за сутрашњи дан, а он би повремено заустављао читање и питао би нас зашто је то тако светитељ рекао или зашто је мученик тако поступио. Па би нам онда протумачио и онда би опет настављали читање, понекад и по два и по сата, полако, зимско време, нигде не журимо. То је био доживљај.
Владика Николај
Извор: Епархија рашко призренска у егзилу
