Dočekujemo 8. mart kao praznik žena i majki što je velika nacionalna sramota
Šta je zapravo 8.mart i zašto se slavi?
Mnogi Srbi i Srbkinje ne razmišljaju o tome. Osvešćenje je došlo devedesetih godina kada je jedan deo našeg naroda gledao na 8.mart kao na komunistički praznik. Nažalost veći deo populacije ipak obeležava primitivno i glupo ovaj praznik koji nam je nametnut sa strane.
Klara Ajzner poznatija kao Cetkin, Jevrejka (zar ste sumnjali) komunistkinja iz Nemačke uvalila nam je još jedno njihovo „kukavičje jaje“, „praznik“ 8.mart, kasnije od strane komunista prozvan „međunarodnim danom zena“. Na taj dan (1909) desile su se nekakve demonstracije žena Amerike. Na njenu inicijativu, na drugoj međnarodnoj konferenciji žena socijalistkinja održanoj u Kopenhagenu 1910. godine odlučeno je da se 8. mart obeležava kao Dan žena. Prvi put je taj „praznik“ proslavljen već sledeće, 1911. godine i to u Nemačkoj, Austriji, Danskoj, Švajcarskoj. Ruskinje su ovaj dan premijerno obeležile dve godine kasnije, 1913. Socijaldemokratkinje Srbije su, kao u Nemačkoj, već 1911. godine simbolično praznovale, a prva značajnija proslava održana je 1914. godine u Narodnom domu u Beogradu.
Danas međunarodni praznik žena slavi se na različite načine širom planete, bez obzira na društveno uređenje države. Međutim retko ko se pita šta je stvarno stajalo iza tog datuma. Do današnjeg dana žene u Srbiji i celom svetu obeležavaju taj dan i ne pitajući zašto to čine. Istina je jednostavna, Klara Cetkin i njene jevrejske „drugarice“ jednostavno su za praznik feministkinja Evrope i Amerike uzele datum iz jevrejske istorije. Radi se o PURIMU (pur = kocka) koji je pokretni jevrejski praznik i ne pada svake godine u isti dan, ali pada otprilike oko 8 marta. Purim je jevrejski prolećni praznik kojim se proslavlja persijsko-midska kraljica Jestira, jevrejka, koja je omogućila jevrejima pokolj nad hiljadama većinskih nejevreja, uklanjanjem carskog savetnika Amana, razotkrivača jevrejske zavere. O ovom događaju govori poslednja istorijska starozavetna knjiga „Jestira“. Jevreji praznik masovnog pokolja purim proslavljaju veselo, proklinjući i ismevajući ritualno ubijenu žrtvu carskog savetnika Amana opijajući se i jedući praznični kolač od mesa nazvan „(H)Amanove uši“. Na dan purima talmud dopušta opijanje. Aman je najveći istorijski neprijatelj jevreja pored Vođe i oni ga i dan danas tako doživljavaju.
Danas dočekujemo ovaj dan kao praznik žena i majki što je velika nacionalna sramota. Srbi i Srbkinje ne dozvolite sebi da budete samo glupe goje, širite istinu među svojim prijateljima i rođacima. Srbi ne dozvolite vašim ženama da prihvataju taj dan kao svoj. Pošto često moram da polemišem sa okultistima, ne mogu a da se ne koristim slučajem i da ukažem na onu nit koja spaja judejski Purim i okultne čekaoce „Doba Vodolije“. Ovde je reč o sledećem: astrolozi našu epohu nazivaju „dobom Riba“. Ono je počelo oko Rođenja Hristovog i završava se na samom početku XXI veka. Riba je – rano hrišćanski simvol (na grčkom, reč „riba“ – IHTIS – može da se dešifruje kao spoj prvih slova izraza „IsusHristos, Sin Božji, Spasitelj“). Zato se „doba Riba“ tumači kao doba pobede Hrišćanstva i, prema tome, „neznalaštava“,u oblasti magije, kao vreme nepogodno za „ezoteričare“. Sa nastupanjem „doba Vodolije“ povezane su nade u procvat okultno-magijskih sposobnosti. Talmudska literatura se slaže s tim da je znak Riba nepogodan za Judeje. Ona veli da je Aman bio astrolog, i da je, birajući vreme za progon Jevreja, konsultovao astrološke tablice. „Pa ipak, svaki mesec je bio povoljan po Jevreje – Nisan je bio povoljan zbog pashalnih žrtvovanja; Ijar – zbog male pashe, Sivan – zbog toga što je u tom mesecu bila darovana Tora. Ali kada je Aman došao do Adara, našao je da se on nalazi u zodijačkom znaku Riba, i rekao je: „Sada ću ja biti kadar da ih progutam, slično ribama, koje gutaju jedna drugu“ (Jevrejska enciklopedija, tom 6, stubac 124). Ta talmudska priča je nastala već u hrišćanskoj epohi, i u svesti svojih autora i slušalaca tokom stoleća ona se otvoreno asocirala na „doba Riba“, to jest epohu vlasti hrišćana. Neću da načinjem pitanje uticaja judaizma na evropski okultizam. Ali sazvučje osećanja i ideja je nesumnjivo. I ovde i tamo je asocijacija – ribe – hrišćani – zlo.
Prema tome, ne priliči hrišćanima da obeležavaju praznik Purim, čak ni pod imenom 8. marta. Jer 8. mart je praznik za koji bismo želeli da ode u prošlost.
Sa ruskog: Vladimir Dimitrijević preuzeto iz knjige CRKVA I VREME
