Дочекујемо 8. март као празник жена и мајки што је велика национална срамота
Шта је заправо 8.март и зашто се слави?
Многи Срби и Србкиње не размишљају о томе. Освешћење је дошло деведесетих година када је један део нашег народа гледао на 8.март као на комунистички празник. Нажалост већи део популације ипак обележава примитивно и глупо овај празник који нам је наметнут са стране.
Клара Ајзнер познатија као Цеткин, Jеврејка (зар сте сумњали) комунисткиња из Немачке увалила нам је још једно њихово „кукавичје јаје“, „празник“ 8.март, касније од стране комуниста прозван „међународним даном зена“. На тај дан (1909) десиле су се некакве демонстрације жена Америке. На њену иницијативу, на другој међнародној конференцији жена социјалисткиња одржаној у Копенхагену 1910. године одлучено је да се 8. март обележава као Дан жена. Први пут је тај „празник“ прослављен већ следеће, 1911. године и то у Немачкој, Аустрији, Данској, Швајцарској. Рускиње су овај дан премијерно обележиле две године касније, 1913. Социјалдемократкиње Србије су, као у Немачкој, већ 1911. године симболично празновале, а прва значајнија прослава одржана је 1914. године у Народном дому у Београду.
Данас међународни празник жена слави се на различите начине широм планете, без обзира на друштвено уређење државе. Међутим ретко ко се пита шта је стварно стајало иза тог датума. До данашњег дана жене у Србији и целом свету обележавају тај дан и не питајући зашто то чине. Истина је једноставна, Клара Цеткин и њене јеврејске „другарице“ једноставно су за празник феминисткиња Европе и Америке узеле датум из јеврејске историје. Ради се о ПУРИМУ (пур = коцка) који је покретни јеврејски празник и не пада сваке године у исти дан, али пада отприлике око 8 марта. Пурим је јеврејски пролећни празник којим се прославља персијско-мидска краљица Јестира, јеврејка, која је омогућила јеврејима покољ над хиљадама већинских нејевреја, уклањањем царског саветника Амана, разоткривача јеврејске завере. О овом догађају говори последња историјска старозаветна књига „Јестира“. Јевреји празник масовног покоља пурим прослављају весело, проклињући и исмевајући ритуално убијену жртву царског саветника Амана опијајући се и једући празнични колач од меса назван „(Х)Аманове уши“. На дан пурима талмуд допушта опијање. Аман је највећи историјски непријатељ јевреја поред Вође и они га и дан данас тако доживљавају.
Данас дочекујемо овај дан као празник жена и мајки што је велика национална срамота. Срби и Србкиње не дозволите себи да будете само глупе гоје, ширите истину међу својим пријатељима и рођацима. Срби не дозволите вашим женама да прихватају тај дан као свој. Пошто често морам да полемишем са окултистима, не могу а да се не користим случајем и да укажем на ону нит која спаја јудејски Пурим и окултне чекаоце „Доба Водолије“. Овде је реч о следећем: астролози нашу епоху називају „добом Риба“. Оно је почело око Рођења Христовог и завршава се на самом почетку XXI века. Риба је – рано хришћански символ (на грчком, реч „риба“ – ИХТИС – може да се дешифрује као спој првих слова израза „ИсусХристос, Син Божји, Спаситељ“). Зато се „доба Риба“ тумачи као доба победе Хришћанства и, према томе, „незналаштава“,у области магије, као време непогодно за „езотеричаре“. Са наступањем „доба Водолије“ повезане су наде у процват окултно-магијских способности. Талмудска литература се слаже с тим да је знак Риба непогодан за Јудеје. Она вели да је Аман био астролог, и да је, бирајући време за прогон Јевреја, консултовао астролошке таблице. „Па ипак, сваки месец је био повољан по Јевреје – Нисан је био повољан због пасхалних жртвовања; Ијар – због мале пасхе, Сиван – због тога што је у том месецу била дарована Тора. Али када је Аман дошао до Адара, нашао је да се он налази у зодијачком знаку Риба, и рекао је: „Сада ћу ја бити кадар да их прогутам, слично рибама, које гутају једна другу“ (Јеврејска енциклопедија, том 6, стубац 124). Та талмудска прича је настала већ у хришћанској епохи, и у свести својих аутора и слушалаца током столећа она се отворено асоцирала на „доба Риба“, то јест епоху власти хришћана. Нећу да начињем питање утицаја јудаизма на европски окултизам. Али сазвучје осећања и идеја је несумњиво. И овде и тамо је асоцијација – рибе – хришћани – зло.
Према томе, не приличи хришћанима да обележавају празник Пурим, чак ни под именом 8. марта. Јер 8. март је празник за који бисмо желели да оде у прошлост.
Са руског: Владимир Димитријевић преузето из књиге ЦРКВА И ВРЕМЕ
