Добродошао у Србију
Ја сам хвала Богу Србин, мајка моме сину је исто тако Српкиња, па можемо да закључимо да ми је и дете ваљда Србин иако је рођен у дијаспори и има држављанство које није српско. Што би рекао наш народ “пријатеље можеш да бираш, али не и родбину”, тако да ни претке и корене не бираш него су те затекли.
Трудио сам се колико сам могао (наравно да је питање колико сам у томе успео) да деци објасним које им је порекло. Објаснио сам им прво да је на територији данашње државе (сада колоније) Србије пре седам хиљада година постојала најнапреднија неолитска цивилизација у Европи, да је Винчанско писмо најстарије на свету, да се овде први пут у свету лио метал, да је у граду у којем је рођен њихов отац рођен и римски император Јовијан, да је Џозефина Бекер певала за Нову годуну у “Руском цару”, да смо убили и султана турског и цара аустријског и да су Срби Никола Тесла, Руђер Бошковић, Михајло Пупин … Кад ми не верују брзо провере на гуглу, па схвате да не маштам него да је то тако.
Слеће тако мој син на разровани београдски аеродром да упозна и види земљу из које потиче. Улазимо у такси и моје дете одмах по доласку има изузетну прилику да чује разговор или боље речено размену мишљења двојице колега возача таксија. Овај наш возач се испаркиравао, а мало га је “сасекао” колега. Онда обојица отворише прозоре и наступи кратак дијалог који бих пренео у оргиналу:
– Где ћеш идијоте
– Једи г…. кретену
– Да ти ја ј…. мало матер
– Терај се бре у п…. материну
После ове краће дискусије настављамо пут ка центру престонице.
Добродошао у земљу праотаца сине!
Аутор: Предраг Вучинић
