Ђенерал Мишић и заробљени аустроугарски војник
“…У току славне Колубарске битке, у Ваљево стиже генерал Живојин Мишић са својим штабом. Град је увелико славио ову величанствену победу српске војске. У дворишту штаба Мишић примети једног стаситог, кршног, непријатељског војника, кога час раније беху заробили. На њему све цакум-пакум: одело, чизме, ранац…
-Одакле си? – упита Мишић заробљеника.
-Из Тирола, господине генерале! – узврати овај.
Мишић га пажљиво посматра и одмахује главом. Напослетку рече:
-Ех, кад бисмо ми имали једно четрдесет хиљада бораца, тако опремљених као што си ти, друкчије би се ратовало…
Заробљеник, међутим, брзо додаде:
-Оваквих, као што сам ја, господине генерале, имали смо и више од четрдесет хиљада, али нисмо имали ниједног као што сте Ви и као што су српски војници… Зато смо и прошли овако и зато сам ја – заробљеник. А заробљено је на хиљаде оваквих као што сам ја….“
Ова кратка поучна прича, говори нам да Срби никада своје победе нису односили бројношћу, квалитетном опремом и модерним оружјем, већ срцем и вером, а то је оно што данас недостаје њиховим потомцима.
Уредништво “Борба за истину“
