Диктатура хомосексуалаца над породицом и како их водећа елита за спровођење тоталитарне диктатуре над човечанством искориштава
Напомена: ја већ преко 30 година живим у Немачкој, тако да ми је српски мало слаб. Надам се да сам успео да се разумљиво изразим и да све са Немачког разумљиво преведем.
У задњим годинама се у западним европским државама (Немачка, Аустрија, Швајцарска, Норвешка, Бугарска итд.) људима све више кроз државу одузимају деца. Велики број тог одузимања деце је неоправдан и дешава се планирано и уз помоћ криминалних метода са стране државе. Већ одавно се прича о државној крађи деце. Тај тренд се све више појављује и у Србији. Крајна сврха тога је да се систем породице уништи и да се народ доведе под тоталну контролу. То уништавање породице се у скоро целом свету дешава и кроз спровођење Џендер-идеологије, и то са невероватним успехом и у Србији! О Џендер-идеологији ћу писати у следећем поглављу. Та идеологија потиче из уједињених нација, а великани који управљају светом је користе да државе, чије власти по њиховој музики играју, своје народе доведу под тоталну контролу. Главни Инструмент за то ће бити притисак преко ваше деце. Чим не функционишеш како треба, одузимају ти се деца. То је диктатура будућности. Све то што се у европи дешава је наређење из европске уније, а да би Србија постала члан, мора то да прихвати. Државе које неће да прихвате тај систем, као и спровођење Џендер-идеологије, не добијају новчане подршке из европске уније и не могу да постану члан. Тако европска унија уцењује државе да то све спроведу. Ви хоћете на запад и у европску унију. Ви мислите да је у иностранатву све боље и да је све уредно, ал се ту грдно варате. Немачка је нама корак унапред, а ми се ориентишемо према западу и немачкој. Овде ћу вам мало описати шта се у немачкој дешава. То је ако наставимо да се оријентишемо према западу наша будућност, вероватно још и горе. Ви сви видите како садашња власт у Србији све, од закона до казни, прави још оштрије и ригорозније него европска унија. Претпостављам да ће Србија за десетак година бити међу најјачим државама кад се ради о контроли над сопственим народом, ако не чак и најјача.
ШТА ЈЕ ДРЖАВНА КРАђА ДЕЦЕ И КАКО ЈЕ ТО У НЕМАЧКОЈ НАСТАЛО?
Овде ћу вам описати како државна крађа деце у немачкој функционише и како је тај систем настао. Немачка је овде само пример. У Аустрији, Швајцарској, Норвешкој и другим западним земљама европске уније је то слично. А пошто се ми ориентишемо према западу и хоћемо у европску унију, то ће ускоро бити и наша будућност.
У Србији је позната афера у којој су људима у болницама после порођаја украдена деца. Тај начин крађе деце ће вероватно нестати и претвориће се у легално одузимање деце. Ево прво пар официјалних бројева о државном одузимању деце у Немачкој. Не заборавите да су то само официјални бројеви, права цифра је сигурно мало већа. Уз то морате да узмете у обзир да је Немачка једна од најсређенијих држава у европи.
2018 52.590 одузимања
2017 61.383 одузимања
2016 84.230 одузимања
2015 77.645 одузимања
2014 48.059 одузимања
2013 42.123 одузимања
2012 40.227 одузимања
2005 25.400 одузимања
2018 године је скоро 60% тих одузимања деце спровела немачка социјална служба (Југендамт). У задњих година се сматра да је једна трећина тих одузимања неоправдана. То од прилике значи да је немачка социјална служба 2018 године одузела око 31.000 деце, од чега се око 10.000 сматра неоправдано. То никако не може да се сврста у поједине случајеве, као што то влада и медије раде. 2016 године је био врхунац одузимања. Од тад се број полако спушта јер све више излази у јавност. Кад се саберу задњих 5 година (2014-2018), види се да је немачка социјална служба одузела око 320.000 деце, од чега се преко 100.000 сматра неоправдано.
Кад дође до интервенције државе, углавном се прво ружи мушкарац и намерно се ствара свађа између родитеља. Већином је она већ ту зато што мушкарци често нису такви као у пропагираним модерним замислима који нам се преко телевизора и неких западних часописа сервирају. Држава има разлог за интервенцију докле год има свађе и неспоразума. Стандардна процедура је да се жене завађају против мушкарца да би се он искључио из приче. Жене често буду чак и уцењиване да прекину контакт са оцем детета. Реченица са стране социјалне службе: “ако не радите шта вам ми кажемо, нећете уопште више видети децу” је класика. Углавном се мушкарци постављају као агресивни и опасни, а касније кад је мушкарац избачен из приче, жене које су сад саме буду постављене као преоптерећене или психички болесне. То је разлог да им се доделе породични помагачи који код њих долазе пар пута недељно. Ти породични помагачи су углавном од приватних предузећа која имају све што је деци “потребно”, укључујући домове за децу и специјалне школе. Ти породични помагачи ће наравно наћи разлоге да ваше дете мора да иде у неку специјалну школу или да вам се дете скроз одузме. Једно дете у дому доноси месечно 5000-8000 евра из државног буџета, што је јако добар бизнис.
Чим дође до интервенције државе, укључује се суд. Кад се укључи суд, детету се додељује нека врста адвоката који је ту да заступа права детета. У стварности је то један адвокат који је постављен између вас и ваше деце. Иако у немачкој у породичном закону стоји да дете може да заступа адвокат којег родитељи ангажују, увек га суд додељује. Ти адвокати и социјална служба су највећи лажови у тој причи и они су ти који у стварности одлучују. Суд је само ту да би њихове одлуке направио официјалним. Да суд не буде одговоран за погрешне одлуке, суд ангажује једног експерта који треба да анализира да ли су родитељи способни да одгајају дете. У случају да нека одлука буде погрешна или се испостави да је дете неоправдано одузето, суд може да каже да је пратио препоруку експерта. Ти експерти углавном оклевају и њихова оцена често траје 9 месеци или више, а родитељи којима је дете скроз одузето цело време несму да виде децу. Кад је процена, у којој родитељи већином нису способни, готова, иде се опет на суд. То наравно исто траје. На суду онда имате не само социјалну службу и адвоката детета који су увек против родитеља, већ и официјалну процену наводног експерта. Јавна испитивања су доказала да су 75% тих процена погрешна и да ти наводни експерти нису експерти. Кратко речено, немате шансе. Можете да тужите пред већим судом, ал углавном и даље одлучују социјална служба и адвокат детета. Ако дође до тога да родитељи опет смеју да виде децу, што ће углавном бити пар сати месечно под надзором, то често траје 2 године или више. Једно дете које је одузето кад има 3 – 4 године или раније, после тог времена више нема везу са родитељима. Прво недају родитељима да виде децу да би се деца добро уклопила у дом, а кад се деца уклопе и изгубе везу према родитељима, онда неће да их врате у породицу јер су се добро уклопила. Колико видимо, за ту причу је везана цела индустрија. Ту су судови, социјална служба, експерти, адвокати деце, адвокати родитеља, породични помагачи, домови, специјалне школе, психијатри за децу, психијатри за трауматизиране родитеље, медикаменти итд. Ту су јаки финанцијски интереси које храни свађа и неслога измедју родитеља. Ако је нема, направиће се.
Иако из тога поједини финансијски профитирају, немачку државу занима нешто друго, а то је тотална контрола над породицом и будућим генерацијама. Немачки SPD политичар Olaf Scholz je 2002 године изјавио да држава мора да добије контролу над дечијим креветима. Да би то добила, немачка држава је увела законе који то омогућавају. Политичка партија CDU je 1991 реформирала параграф 1666 BGB. Од тада немачка социјална служба суду више не мора да докаже да постоји опасност или угрожење детета. До тад је морала то да докаже да би имала право да интервенише. После тога је исто CDU 1995 године свима што имају посла са децом (школе, дечији вртићи, болнице, доктори, дечији психолози итд.) скратио обавезу ћутања, тј. поверљивости, да то тако преведем. Доктори и адвокати на пример не смеју да дају информације о пацијенту или манданту, већ су обавезни да то држе као тајну. То од тада за сваког ко има посла са децом више не важи. Социјална служба може свуда да уђе и добије све информације. Након тога је 2005/2006 CDU под владом Ангеле Меркел увела системе за рано упозоровање за случајеве угрожења или злостављања деце. То је практично шпијунска мрежа државе. 2012 године је уведен закон о заштити деце, кроз којег је та мрежа постала обавезна у целој немачкој. Социјална служба је побољшала сарадњу са дечијим вртићима, школама, болницама, психијатријама за децу и чак са психијатријом за одрасле. С тим је држава свуда убацила своје шпијуне. Кроз ту побољшану сарадњу између психијатрије за одрасле и социјалне службе више није потребно да дете буде упадљиво, довољно је да психичке проблеме теби набеде. Ако си икад у животу имао посла са психологом или психијатром, или ако си имао проблеме са законом, макар то било пре 20 година, налазиш се у великој опасности да изгубиш децу. Ако ти је дете у вртићу или школи немирно или другачије упадљиво, брзо ћеш бити на оку. Довољно је чак да ти је дете јако мирно или повучено. Док је мој син баш активан и упадљив, моју ћерку су сматрали “упадљиво неупадљивом”. Како год окренеш не ваља. Социјална служба долази редовно у сваки вртић и сваку школу и гледа каква је ситуација. Чим виде нешто што сматрају упадљивим, сумњају у родитеље. По њиховој логики свако упадљиво понашање има свој корен, а он је за њих наравно у породици. Углавном је тако да родитеље зову на разговор у којем им свашта набеђују, а ако се родитељи бране, с тим показују да не виде проблем. Ако се наљуте, с тим показују да су агресивни. Најкасније тад су упали у шему из које више неће изаћи. Има милион разлога да се социјална служба умеша у породицу. Идеалан плен су жене које саме одрањивају децу. Ако не раде, то није добро за дете. Ако раде, и то није добро за дете. Немају времена да се адекватно брину о деци, а баба и деда више нису довољно добри за то. У оба случаја вам треба “помоћ”. Нови злочин је постала превише блиска веза између мајке и детета. И због тога су мајкама одузета деца. Од једног одређеног узраста свако дете мора да има своју собу. То значи да морате да имате четворособан стан или кућу ако имате двоје деце. Да родитељи спавају у примаћој није довољно, ако мислите да је трособан стан довољно. Морате да имате одвојену спаваћу собу. Колико домаћинстава у србији то могу да испуне? Познат ми је и један случај у ком је једна девојчица одузета зато што јој је сестра због рака на самрти. Одведена је на непознато место и скроз одвојена од породице. Циљ је да заборави и сестру и породицу. У том случају се не зна коме је горе. Дал мајки која је изгубила обе ћерке, дал малој што је одузета или девојчици које не само да умире, већ задње дане проводи у свести да јој је мајка због ње изгубила и другу ћерку. Ужасан случај. Све у свему је за одузимање детета довољно да је неко у породици тешко болестан или на самрти, на пример баба или деда. Као што рекох, постоји милион разлога да се људима одузму деца. Само га треба наћи.
Тренутно се у Немачкој уводи да социјална служба долази код сваке породице која добије дете. То се назива посета за добродошлицу бебе. Ту ти донесу неки инфо материјал и улазе ти у кућу. Није обавезно да се пусте унутра, ал шта ако их не пустите? Наравно, ту нешто није у реду. Следећи пут ће доћи са судским налогом и у свакој ситници ће видети проблем. То може да буде и један неопран тигањ или друге ситнице. Уобичајена пракса је да су првих пар пута пријатни и љубазни. Кад скупе довољно “доказа” против родитеља, у секунди се претворе у ђавола. Као што видите, социјална служба је свуда убацила своје шпијуне. У болнице, дечије вртиће, школе, дечије психијатрије, психијатрије за одрасле, па чак и у кућу сваког ко добије дете. С тим имају следеће генерације, а и родитеље, под тоталном контролом. Ако не функционишеш како држава то хоће, оде ти деца. Тако не само да имају контролу над породицом и васпитању деце, већ и над родитељима који су уцењени да функционишу како држава то хоће.
Овде је један линк под којим је један скуп новинара у Србији који се бави том темом. Погледајте поготово део од 49:18 до 58:37. Ту ћете видети како Др. Јованка Стојановић у року од непуних 10 минута објаšњава šта се у Србији тренутно ради, а то је тек почетак. Видећете да је то иста прича, само јоš не толико развијена као у немачкој. Ал биће.
У овом кратком клипу из Швајцарске можете да видите како тако нешто изгледа. Ту једној мајки одузимају ћерку. Кад се деца одузимају, долази социјална служба, полиција (два полицајца по детету и још по један на сваког одраслог) и лекар који шприцом на силу седира родитеље.
На мом Фацебоок профилу под именом Зоран Јамес Стојниц (Црyинг Пиранхас Сyндикат) има још клипова и много добрих артикала и клипова о тој теми. Нажалост је скоро све на немачком пошто тамо живим. Скоро сви знате неког ко прича немачки, погледајте то заједно и нек вам преведе. Тако добрих информација нема у србији.
ШТА ЈЕ ГЕНДЕР-ИДЕОЛОГИЈА?
Све више људи у немачкој траже да се Југендамт (социјална служба) укине и да тај посао раде друге организације које нису део државе. Југендамт је део немачке државе и увек ће спроводити циљеве државе. Да би разумели шта су циљеви државе, морамо да разумемо светску политику. О њој се у свему овом у стварности ради. Ово нису само проблеми са једном установом ван контроле или са зарадјивањем новца са нашом децом, иако је тренутно у немачкој смештање деце у домове и код родитеља за негу деце најјаче развијајућа грана у економији. Домови за децу расту као печурке и њих треба наравно напунити. За то је потребно много “лоших” родитеља и растурених породица. Ал као што рекох, није само зарађивање пара разлог за то. У стварности се ради о спровођењу монополарне политике изједначења, да то тако преведем. На немачком се то зове “monopolare Gleichschaltungspolitik”, а интернационално је познато као “New World Order” (NWO). Као што рекох, ради се о једној МОНОПОЛАРНОЈ политици, што значи да та политика треба да буде једина на свету. Та политика је један од инструмената да би се народи у западним државама довели под тоталну контролу.
У породичној политици и у политики васпитања се та политика спроводи са “Gender-Mainstreaming”. Reporterka Dale O’Leary je средином деведесетих закључила да већина у естаблисхменту Уједињених Нација (УН) има следеће мишљење:
– у свету је потребно да има мање људи и више сексуалног задовољства. Потребно је уклањање разлике између мушкараца и жена као и уклањање мајки које се пуним временом брину за своју децу.
– кроз то да сексуално задовољство доводи до више деце, потребан је слободан приступ средствима за спречавање трудноће, абортус за све и форсирање хомосексуалног понашања, јер то не доводи до трудноће.
– у свету је потребна настава за сексуално образовање деце и младих, која ће охрабрити сексуално експериментисање. Потребно је уклањањање права родитеља над својом децом.
– свету је потребна једна 50/50 мушкарци/жене подела у свим радним и животним пределима. Све жене треба да раде у свим периодима њиховог живота.
– вере, које се не слажу са овом идеологијом, морају да се поставе као спрдња.
По Гендер-идеологији је брак између жене и мушкарца корен свог потискивања жене и треба да буде уклоњен. То значи да жене морају да раде и да кроз то иовако и онако немају времена да се брину о својој деци и да их васпитају. Зато држава има приступ деци. То олакшава манипулацију и уједначавање будућих генерација. По Џендер-идеологији одговорност за васпитање и добро деце не припада у породицу, већ држави и њеним институцијама, интернатима итд.
Спроводјење Гендер-идеологије почиње од Уједињених Нација (УН), где и моћне невладајуће организације (NGO) имају утицај. То су на пример организација за жене WEDO и моћна лобиистичка група IPPF. Women’s Environment & Development Organization (WEDO) je једна интернационална невладајућа организација са седиштем у New York City (SAD), која се залаже за иста права жена у глобалној политици. International Planned Parenthood Federation (IPPF) је једна интернационална кровна организација за политику светске популације и сматра се као водећа организација Population Control Establishmenta, значи за контролу светске популације. Они су највећи понудиоц абортуса на свету. У њихове чланове припадају Pro Familia (Nemačka) i Planned Parenthood. IPPF има статус саветника у UNESCO и сарађује са другим организацијама као што су Population Council, UNFPA, USAID, WHO, UNICEF i UNEP. Почетно финансирање потиче из средстава од Hugh Moore Fund i Rockefeller Foundation. Касније је IPPF финансиран од DuPont, Standard Oil i Shell. У гремиуму IPPF-a се налазе репрезентанти великих америчких трговинских и финансијских концерна. Ове две невладајуће организације (NGO) су добиле невероватну моћ и спроводе сопствене циљеве у Уједињеним Нацијама (УН). У спровођењу Џендер-идеологије су поготово УН организације за људство, жене и права деце активне. У њих припадају ове две споменуте организације WEDO i IPPF. У немачој је то Pro Familia. Уз то припадају и милијарде тешки фондови као Rockefeller, Bill & Melinda Gates, и милијардери као Warren Buffet i Georg Soros. Постепено одузимање права родитеља над својом децом и сексуализирање друштва у целом свету значи нису случајност, већ су форсирани од једне мале елите. Циљ је да се породична структура уништи, да се плодност народа смањи и да се светска популација целокупно смањи. Одатле потиче и диктатура вакцинисања деце. Претпоставља се да те вакцине смањују плодност и да се кроз њих проузрокују рак и друге болести.
Феминизам је исто тако једна измишљотина која служи тим циљевима. Њега су, да би уништили породицу и отровали однос између мушкараца и жена, измислили Rockefellerovi i Rothschildovi. Типичан случај “дели и владај”. Феминизам се маскира као покрет за жене и њихова права, у стварности је једна ужасна лаж која је против њих и која их убеђује да су њихови биолошки инстинкти конструисани да би их потиснули. Ал како може природна улога жене да буде нешто лоше? У стварности је феминизам од водеће елите измишљен, једна свесна социјална промена да би се оба пола неутрализирала, тако да мушкарци постану све фемининији а жене све маскулиније. Кроз њега се жене вркају против брака и против мајчинства, што доводи до тога да мушкарци све мање могу да нађу жену за оснивање породице. Жене се убеђују да је нека каријера важнија од традиционалне улоге мајке, а медије које су углавном под контролом одређених великана ту лаж пропагирају. Nicholas Rockefeller је у вези феминизма изјавио:
“Феминизам је наша измишљотина из два разлога. Пре је само половина људи плаћала порезе, сад скоро сви, јер и жене раде. Осим тога је систем породице уништен и кроз то добијамо контролу над њиховом децом. Она су кроз наше медије под нашом контролом и не стоје више под утицајем функционисајуће породице. Кроз то да вркамо жене против мушкараца и да уништавамо партнерство и породицу, створили смо једно покидано друштво које се састоји од егоиста који раде (за неку наводну каријеру) и конзумирају (мода, лепота, марке итд.), кроз то су наши робови и то им се још свиђа.”
Да се вратимо на тему Гендер-идеологије. Тренутно се у немачкој ради на томе да се дечија права уведу у закон, што значи да кроз то родитељи имају све мање права. Актуелно се сматра да је васпитање деце да породицу чине мушкарац, жена и деца превазиђено и застарело, и да се тим деца ограничавају. Породица може да буде и два мушкарца или две жене и деца. Тренутно се чак ради на томе да брак може да се састоји и од више него два члана. Значи да би породица могла да буде и три или четири мушкарца Или жена са децом. Кроз то да се дечија права уводе у закон, деца имају ПРАВО да буду васпитани по тој идеологији. Брањење против тога је разлог да се неком кроз државу одузму деца, јер се наводно кроз традиционалан вид на породицу деца ограничавају, што није добро за дете и представља неку врсту унакажења детета. Поред тога се сматра да је хетеросексуалност наметнута, зато што се кроз породицу и друштво хетеросексуалност сматра нормалном. Зато је у Немачкој, а колико чујем и овде у Србији, уведена сексуална настава за децу и младе, која има сврху да их побуни у њиховој сексуалности и да их анимира на испробавање хомосексуалног понашања. У немачој ту наставу зову “педагогика разноврстности” а извршава је Pro Familia. Кад Pro Familia врши ту наставу, не смеју ни учитељи ни неко други да присуствује, а деца не смеју са родитељима да причају о томе. Актуелно је изашло на површину да је Pro Familia умешана у један велики скандал педофилије.
У европској унији се циљано и веома активно ради на спровођењу Џендер-идеологије. Циљ је да се она као норма учврсти и да се брањење против ње ригорозно кажњава. Циљ је да се кроз законе и одлуке за изједначење, против дискриминације, против хомофобије, за хомо бракове итд. досадашње вредности и досадашњи социјални ред сруше. Немачка влада је 1999 у кабинету донела одлуку да се Џендер-идеологија у целом друштву и у полици спроводи, и то без икакве дебате или јавног објављивања. Значи тајно и иза леђа народа. То се за целу европу дешава кроз комисије у европском парламенту, у европском суду за људска права, као и кроз лобиистичке организације, као на пример ILGA Evropa. ILGA je кровна организација покрета хомосексуалаца, која се 70% финансира из јавног буџета.
Хомосексуалци имају јак интерес на спровођењу те идеологије. Као прво, она потиче из тог округа. О томе ћу мало касније писати. Као друго, што је разумљиво, неће да буду дискриминирани због нечег што им је урођено. Као треће и они хоће децу. Ту почиње проблем. Толеранција ок, брак ајде и некако, али деца? Чија деца? Немачка је на пример од себе направила рај за хомосексуалце и сад, кад је хомо брак по закону дозвољен, треба их снабдети са децом. И за то је, као за попуњавање домова и специјалних школи за децу, потребно много “лоших” родитеља. У Немачкој значи треба деце не само за масовно растући број домова и специјалних школа, већ и за милионе хомосексуалаца.
КО СУ ПРЕЦИ ТЕ ИДЕОЛОГИЈЕ?
Magnus Hirschfeld (1868 – 1935)
– На једну страну се борио за акцептирање хомосексуалаца, на другу страну је хомосексуалност сматрао као “урођену аномалију”, која се сврстава међу “полне аномалије и перверзије”. Кроз то да је био хомосексуалац, покушавао је да кроз уклањање сексуалног идентитета пређе преко тога. Кроз то је он предак Гендер-идеологије.
– Као “пионир сексуалне науке” био је мишљења да је сваки мушкарац и свака жена јединствена мешавина мушких и женских делова.
– Покренуо је продукцију првог педерског филма “Другачији него други” у којем је и лично учествовао.
– Продавао је своја запажања као науку. На његовом гробу стоји: “Науком до правде”.
John Money (1921 – 2006)
– Наследник Alfreda Kinseya.
– Као и Kinsey je био за групни сеx и бисексуалност.
– Залагао се за такозване “Fucking Games” (“perverzne sex-igre”) за децу.
– Сврставао је екстремне сексуалне перверзије (чак и убиство из сексуалне воље) као “само одступајуће преферирање”.
– Био је психиатар у John-Hopkins-Hospital u Baltimoru (SAD).
– Имао је кључну улогу у Гендер-идеологији јер је наводно донео медицински доказ за Гендер-идеологију.
Simone de Beauvoir (1908 – 1986)
– Католички васпитана, касније постаје убедјена феминисткиња.
– У њеној књиги “Други пол” је креирала водећу реченицу: “Не рађаш се као жена, већ будеш женом направљен”.
– Трудноћу је сматрала унакажењем, фетус као паразита и ништа друго него месо. Хвалила се што је имала два абортуса и направила је у Паризу једну станицу за абортус у време док је убијање нерођеног живота још било забрањено.
Judith Butler (*1954)
– Главни идеолог Гендер-идеологије.
– Написала је књигу „Gender trouble – Feminism and the Subversion of identity“. Та књига се сматра као темељ Гендер-идеологије. Judith Buttler већ у називу књиге директно показује свој циљ: уништавање идентитета, тј. растварање идентитета као мушкарац и жена.
– За њу је сексуални идентитет нешто што може да се бира и што се у току живота мења. Негира природно дат сексуални идентитет.
– У тој књиги, јасно речено, тврди да мушкарци и жене не постоје. Сексуални пол је једна фантазија. Гендер-идеологија није везана за биолошки пол. Биолошки сексуални пол нема никакво значење, он настаје само кроз намећање кроз говор и околину, а људи верују шта стално чују. По њој један дечак може да буде и девојчица, независно од тога што је биолошки мушко. Он је само зато дечак, јер му то сви говоре.
– Judith Buttler је лезбејка и осећа чињеницу да има два пола као затвор, као дискриминацију кроз природу.
– По њој су мушкарац и жена, отац и мајка, сексуалност и плодност неприродни. Ти изрази су до сад били темељ људског друштвеног реда. Она види у томе владање мушкараца над женама и владање хетеросексуалности над другим формама сексуалности. Та владања морају од корена да се униште.
– Веома активно се залаже за укидање табуа инцеста и хомосексуалности.
– По њеној теорији се деца не добијају природним путем већ буду створена уз помоћ техничких средстава (донација сперме, уметно оплођење, плаћено изношење, уметна материца, манипулација гена итд.).
– Академијске елите света је упркос овим поремећеним тезама форсирају, а велике медије овог света је подижу као нову богињу. Добила је многобројне високе награде.
КО СУ ПРЕЦИ ТЕ ИДЕОЛОГИЈЕ У НЕМАЧКОЈ?
Helmut Kentler (1928-2008)
– Залагао се за легализовање педофилије.
– Док је као експерт радио за берлински сенат, смештао је малолетнике код кажњаваних педофила, што је довело до педофилног злостављања тих малолетника.
– Изјавио је: “Секс са децом није злочин, ако се не употреби насиље!”.
– преузео је наводно научне изјаве од Kinseya, које је Kinsey добио од педофила: деца дечаци су способни да доживе оргазам; дечаци пред пубертет чак и мултипле оргазме.
– Kentler је тражио следеће:
– Мастурбирање од раног детињства, зато што мала деца имају потребу за тим.
– Омекшавање табуа инцеста измеđу деце и родитеља (то у Немачкој тренутно стоји пред легализацијом!!!).
– Сексуална активност од физичког сазревања.
Profesor Uwe Sielert (*1949)
– Долази из школе Helmuta Kentlera.
– Гендер сексуални педагог.
– По њему код деце треба форсирати често мастурбирање.
– Деца би требала да буду присутна при сексуалним односима родитеља.
– Залагао се за сексуалне односе између деце и родитеља.
Professor Dr. Elisabeth Tuider (*1973)
– Опозива се у њеним писменим делима на Kentlera и Sielerta.
– Гендер сексуални педагог.
– Изјављује да је њен циљ намерно сексуално поремећење деце.
– У њеним књигама препоручује следећу конкретну наставу за сексуално образовање деце:
• Ђаци од 10 година треба да причају о њиховим омиљеним сексуалним позама/практикама, док се покрећу уз динамичну музику.
• Дјаци од 13 година треба да изјављују пред целим разредом кад су први пут имали анални секс.
• Тинејџери треба у настави да креирају један “бордел за све”.
• У наставу припадају и предмети као на пример вибратори, кугле за вагину, лисице, кожни бич и гумена вагина.
Prof. Dr. Stefan Timmermanns (*1968)
– Гендер сексуални педагог.
– Заједно са Elisabeth Tuider аутор књиге “сексуална педагогика разноврстности”.
– Ђаци треба да науче где се пенис још може гурнути, да би се истакао аспект разноврстности.
– На једним зидним новинама ђаци треба да запишу одвратне, перверзне и забрањене ствари. Ђаци треба да измисле галактичне сексуалне праксе које су на земљи забрањене.
– У акустичне вежбе припадају и стењање и “Dirty Talk”.
– Уз вежбу “сексуалност за време менструације” ђаци старији од 12 година могу да за игру у улогама формирају констелације за групни секс.
– Објашњавају се и орални секс, анални секс, групни секс и гутање сперме.
Књига “сексуална педагогика разноврстности” је препоручена од удружења Pro Familia. Као што сам већ написао, Pro Familia спроводи сексуално образовање деце без присуства учитеља и родитеља. У то сексуално образовање деце припада и показивање тврдих филмова као на пример “Sex, we can”. Pro Familia се води као добротворно удружење и финансира се из државног буџета! Ове године (2019) се провалило да је то удружење умешано у аферу педофилије!
Корење те идеологије значи потиче од људи који су били уплетени у најперверзније сексуалне праксе. Очигледно су имали проблем са природним и биолошким чињеницама и сматрали су их као дискриминацију. Да би у друштву са њиховим екстремно одступајућем размишљању и сексуалном понашању били прихваћени, развили су сулуде, неприродне и наводно научне тезе које су уз помоћ финансирања именованих организација и кроз водеће медије људима продавали као науку. У стварности не постоји ни један научни доказ за Гендер-идеологију. Она није наука, већ само једна теорија одређених људи и нема никакве везе са стварности.
ТОТАЛНА КОНТРОЛА НАД НАРОДОМ
Колико смо досад видели, ради се на контроли над породицом. На једну страну ће будуће генерације кроз државу бити манипулисане да мисле како треба да мисле, на другу страну ће садашњи родитељи бити принуђени да функционишу како држава то хоће, иначе ће им деца бити одузета. Поред тога је Немачка већ одавно на путу да буде држава полицајске диктатуре, што је план за целу европску унију. Иако има све мање криминала, у немачкој су потребни још 17000 полицајаца. Народ је све незадовољнији и све се више буни против политике која је против свог народа. Да би одржала “ред”, држава мора да се опреми против свог народа. Све се више забрањују демонстрације, наводно због сигурности. На сваком кораку су камере, исто због сигурности. Планирано је укидање кеша, тако да ће држава моћи да прати сваку куповину и да те свака доба блокира. Ту нам се прича како је дигитално плаћање сигурније. Постоје планови да се бебама уграђују РФИД чипови. С тим држава има увид где се налазиш и где се крећеш. Уз све то нам се све више подсецају грађанска права. Од 1.1.2019 полиција у Баварији сме:
– да носи ручне бомбе
– да користи наоружане дронове
– без сумње да отвара пошту
– без сумње да истражује против грађана
– без великих препрека да шпијунира приватни хардваре и приватну комуникацију
– заплењује пошту
– да претражује, архивира, измењује или брише приватне податке
– до три месеца да држи грађане у превентивном притвору, без судског налога и без права на адвоката.
– грађане теоретски вечно да држи у притвору, чисто на основи сумње (Унендлицхкеитсхафт = вечни притвор).
– чисто на основи сумње грађанима да стављају оков са ГПС на ногу.
То је засад само у баварији, ал ускоро ће бити у целој Немачкој. Касније у целој европској унији. Наводно је то све против тероризма, ал сутра ћемо ми, народ који се брани, бити ти терористи. За подручје европске уније је формиран и EUROGENDFOR. Та јединица се сматра као приватна војска водеће елите. То је једна јединица за брзу интервенцију да се сузбију побуне у кризним подручјима у европској унији. Та јединица има сва права да ради шта хоће. Убијање људи је законски легитимисано. Та јединица ни у једној држави европске уније не мора да подлеже закону. То је једна од европске уније постављена паравојна јединица, која се састоји од полиције, војске и тајне службе. Она своје услуге нуди европској унији, НАТО и УНО. Њен главни задатак је сузбијање побуна у европској унији. 8.12.2018 су пар ЕГФ-возила виђена у Паризу за време побуна жутих прслука.
Она
– је ту за регулисање криза
– је ту да подржава или смени локалну полицију
– интервенише заједно са војском у случају кризе
– изводи задатке обавештајне службе
– сме све што је за испуњавање задатка потребно да нареди и спроведе. У то међу осталим припада и:
– плењење кућа и имовине
– хапшење и додељивање затворских казни
– наређивање забране изласка
– забране демонстрирања
– убијање грађана европске уније!
Није обавезна да убија грађане, ал би то могло да буде неопходно да би се испунио задатак. Право на то добија из конвенције европске уније за људска права артикал 2, право на живот. У другом чланку стоји да се убијање не сматра као кршење овог артикла, ако је сила неопходна да се сузбије побуна. Европска унија је с тим створила законски оквир за употребљавање полицијских и војних јединица у случају побуне. Европска унија уз то интензивно ради на стварању ЕУ-полиције и ЕУ-тужилаштва.
Ако све ово брзо не схватимо и не реагујемо, биће касно. Сви размишљају како ће деци оставити неки стан или неку кућу, ал шта то вреди ако допустимо да буду робови у једној диктатури какву човечанство још није видело? Ја сам активиста и имам добрих веза по европи. Имамо добрих идеја како би могли нешто да променимо. У следећим артиклима ћу писати о томе. Делите ово преко Facebooka и пошаљите ми захтев за пријатељство. Сачувајте га и на телефону или компјутеру јер би ускоро могао бити цензиран. Ширите га свим могућим средствима, преко Whatsappa, Vibera итд.
Аутор: Зоран James Стојнић
