Dignimo svoj glas, da ne bi na sebi nosili prokletstvo svojih predaka i večitu sramotu
MOJ LIČNI VAPAJ IZ METOHIJE…
Nacionalna tragedija, jedan Veleizdajnik, uz pomoć mnoštva slepih poslušnika, poluintelektualaca poltrona, ulizica, gmizavaca, dvonožaca bez kičme ogrezlih u materijalizam, samozadovoljnih, mentalno i duhovno otupelih, jer UM svoj i DUH zamenili su onim na čemu sede, koji imaju kuraži, koliko zec, PREDAJU KOLEVKU SRBSKE DUŠE, u njoj sakupljenu kroz vekove prolivenu krv, grobove i kosti miliona naših stradalnika koji za nju dadoše svoje živote, sve najlepše što je ikada stvorila srbska pravoslavna duša, SVETINJE, slavne običaje, stihove i melodije, tužbalice i dosetke, umotvorine, narodno jevanđelje, mudrost!
!!!Ostaje nam da u svojim kućama spokojno uz rijaliti sačekamo da dođu i na naša vrata!!!
I onako, bez Srba sa karakterom i ljubavlju za svoj rod i predački zavet, Srbija ne mora da postoji.
Ako je tako, I AKO SMO SE SA TIM SLOŽILI, onda LAKU NOĆ mili naši SRBI, slobodno ugasimo svetlo, mrak u nama odavno vlada…
P.S. I ovo sam htela da dodam: Naš narod je nakon pada Stare Srbije i Kosova i Metohije pod ropstvo Turaka, od Dalmacije, pa sve do kraja Jadrana i šire, na svojim kapama nosio crninu. Teško breme tuge je ophrvalo srce i steglo grudi svakog Srbina, iako se nisu se bez borbe predali..
U šta i koliko onda mi da se u crno uvijemo, kad se ovako kukavički ponašamo.
Dignimo svoj glas, da ne bi na sebi nosili prokletstvo svojih predaka i večitu sramotu!!!
Autor: Jovana Baljošević
