Девет најстаријих и јединствених белоруских православних манастира

Стари манастири, основани од кнежева, монаха, младих искушеника, саграђени на обалама река и у градским центрима, служили су као предстраже, верски, културни и образовни центри. У њима је душа пронашла мир, а болест – исцељење. Свако има своју светињу, своју историју и судбину. Међу старим манастирима које смо одабрали налазе се они који су разрушени, затворени су и тренутно нису у функцији, као и оне који су постали мека ходочасника.  

  1. Спасо-Евфросинијевски манастир у Полоцку

Преподобна Евфросинија је 45 година била игуманија женског манастира, а који је она основала на периферији Полоцка. Градња је завршена 1125. године, те је препознат као један од најстаријих православних манастира у белоруским земљама. Средиште духовног живота манастира је црква брвнара, на чијем је темељу, претпоставља се 1152-1161, подигнута нова, од камена. Архитекти Јовану требало је 30 седмица да изгради светињу. После овог периода, полоцки епископ је, у присуству читаве кнежевске породице и становника Полоцка, осветио Спасо-Ефросинијевску цркву.

У новоподигнути храм настанила се и сама игуманија према легенди, заузела је једну од малих келија, вероватно десно од певнице, чији су зидови били тамноплави са зеленкастом бојом, украшени фрескама. Лица светаца која су мајстори из 12. века осликали на зидовима и стубовима храма јединствена су и сачувана су. Крајем деведесетих, храму је враћен позлаћени крст, коју је поклонила сама Евфросина: тачну копију реликвије коју је урадио Лазар Богша направио је Николај Кузмич, јувелир и златар из Бреста.

Архитектонску целину манастира стварају Црква Спаситеља Евфросине, Црква Светог Крста, „топла“ црква, двоспратна стамбена зграда, капије са звоником, у комбинацији са стамбеном зградом манастира, а ту су и темељи цркве из XII–XVII века и капела-гробница. Иначе, мошти свете Ефросине су 1910. године пренете у Полоцк из Кијева, где су чуване од 1187. године.

2. Туровско Борисо-Глебски манастир

Иначе најстарији манастир Туров основао је, претпоставља се, у 11. веку од стране кијевског кнеза Јарослава Мудрог. Духовно средиште манастира био је камени храм, чије су рушевине сачуване до данас.

Остатке Туровске цркве у древном насељу открио је и истражио археолог и историчар архитектуре Михаил Каргер. Током ископавања било је могуће установити да је то био тробродни храм приближне величине 28,2 × 16,5 метара. Суво наслагане громаде служиле су као темељ, а приликом подизања зидова занатлије су користиле равнослојно зидање, што се и данас може видети на сачуваним фрагментима зидова.

Борисо-Глебски манастир служио је као катедра туровских епископа, који је касније премештен у Пинск. Кирил Туровски је вероватно живео у једној од ћелија манастира. Споменик писцу и проповеднику постављен је на зидовима тврђаве. Иначе, рушевине цркве из 12. века отворене су за посетиоце археолошког комплекса у Турову.

  1. Свето-Елисејевско-Лавришевски мушки манастир

Манастир се сматра једним од најстаријих манастира у белоруским земљама – датум његовог оснивања је 1225. година.

Према легенди, овај манастир основао је син литванског принца Тројдена Римунда. Напустивши успешну каријеру на двору кнеза Миндовга и примивши подстриг са именом Елисеј, посветио је свој живот служењу Богу. Прича о Елисејевој трагичној смрти од руке опседнутог послушника памти се и преноси с колена на колено. Много година мошти ктитора чувале су се у манастиру и из њих су проистекла многа чуда.

Лавришевски манастир је био главно средиште писања хроника. Лавришевско јеванђеље из 1329. године данас се чува у приватној библиотеци породице Чарториски у Кракову. Пре сто година покушај обнове манастира, који је укинут почетком 19. века, прекинут је Првим светским ратом. Међутим, данас на месту древног манастира поново постоји мушки манастир.

  1. Пустињски Манастир

Године 1380., 24-годишњи син кнеза Олгерда Лугвенија почео је да губи вид. Кнезу се спасење указало у сну: старац је указао на Пустињу у околини Мстиславља са чудотворним извором. Умивши се лековитом водом, Лугвеније прогледа и угледа лик Богородице изнад извора. Исте године, захвални кнез је на овом месту основао Пустињски манастир.

Први монаси манастира живели су у земуницама, док су службе обављали у дрвеној цркви. Успенску цркву у „Пустинки“ од камена, подигли су унијатски монаси који су живели у манастиру у 17. веку. Рушевине светиње се и данас могу видети. Следећа зграда – величанствени звоник и Црква Рођења пресвете Богородице и Покровска црква – појавиле су се овде два века касније старањем православних монаха. И касније су на територији манастира подигнуте зграде амбуланте, болнице, црквене школе и бројне помоћне зграде.

Данас се манастирски комплекс обнавља, а ходочасници одлазе до извора, у коме вода током целе године има константну температуру од 4 степена. Иначе, од 1380. године извор никада није пресушио.

  1. Свето-Вознесењски женски манастир у Барколабову

Женски манастир на обали Дњепра у околини Бихова основао је почетком 17. века Богдан Стеткевич, испуњавајући жељу своје супруге Јелене Соломерицке. У власништво манастира православни ктитор дао је острво Барок, поље, ливаду, воденицу (на води) и право риболова у Дњепру до биховске границе.

Главна светиња Барколабовског манастира била је Црква Вазнесења Господњег. А главни догађај у животу манастира збио се у лето 1648. године, када је кнез Пожарски, враћајући се из похода, у Барколабову оставио икону Богородице, од које се никада раније није растао. Према предању, икона је сама изабрала своје пребивалиште: војни воз, где је била сакривена, изненада се зауставио на вратима манастира и никаква сила није могла да га покрене.

Икона Богородице Барколабовске показала се чудотворном, а поклоници су пожурили у манастир. Дан славе иконе, која се данас чува у обновљеној цркви Светог Јована Претече, у манастиру Барколаб пада 11. јула.

6.  Свето-Николајевски женски манастир у Магиљову

Први пут се црква Светог Николе у ​​Магиљову помиње у летописима 1522. године. Црква брвнара обнављана је више пута док је ватра није потпуно уништила. Почетком 17. века на месту спаљене цркве основан је манастир. Прве зграде су биле дрвене, али је 1669. године започета градња неогреване цркве од опеке. Крајем 18. века, манастирски комплекс допунио је храм Онуфријевски са грејањем.

Заштитник манастира Светог Николе био је Станислав Август Понјатовски. Уз подршку краља Речи Пасполите (Пољско-литванске заједнице) у манастиру је отворена верска школа и штампарија.

Преживевши рушилачке ратове и прогон верника, данас обновљени комплекс манастира Светог Николе са барокним црквама, звоником, манастирском кућом и сводом дочекује поклонике и путнике. Посебну пажњу треба обратити на очуване фреске XVII–XIX века, као и на позлаћени иконостас, урађен у техници декоративног резбарења – према замисли мајстора, одсуство идентичних детаља у њему симболизује разноликост света створеног од Бога.

7. Свето-Успенски Жировичски манастир

Историја овог манастира почиње, претпоставља се 1470. године, када су пастири открили икону Богородице у крошњи дивље крушке. У то време Жировичи су били у власништву Земског подскарба (чин Великог војводства Литваније) Александра Солтана. Управо је он саградио прву цркву брвнару на месту проналаска иконе. Камена црква у част Пресвете Богородице, или Јављенска Црква, подигнута је у Жировичима у другој половини 16. века. Испод ње је основан православни манастир.

Чудотворна икона Богородице чува се до данас у главној цркви манастира – Свето-Успенском сабору. Сваке године, 20. маја овде се свечано слави њено јављање.

Преживевши ратове, претрпевши пожаре и разарања, мењајући власнике више пута, манастир Жировичи задржао је свој архитектонски изглед и статус и сада је главни православни центар и ходочасничка мека.

8. Полоцки Богојављенски манастир

У згради стамбеног комплекса некадашњег манастира Богојављења у Полоцку данас се налази Музеј-библиотека Симеона Полоцког и једини Музеј штампаријâ у Белорусији. Од друге половине 16. века, манастир је био познат као највећи центар православља у граду.

Манастир на обали Двине основан је 1582. године и тада се састојао од цркве брвнаре и зграде школе братства. У манастиру је било и мало школско позориште. Године 1656. у манастиру је примио постриг Симеон Полоцки. Осам година се посветио предавању у школи братства.

Дрвене зграде манастира су више пута гореле, а у другој половини 18. века на његовој територији подигнута је камена Богојављенска црква. Такође, неколико година касније, започета је изградња и чврсте верске школе од камена са монашким келијама, чија архитектура и даље утиче на изглед Полоцка.

9. Свето-Богојављенски Кутеински монастир у Орши

Манастир Кутеин појавио се у околини Орше 1631. године. Прве дрвене зграде и Богојављенска црква подигнуте су на живописном месту где се река Кутеинка улива у Дњепр. Оснивање манастира било је праћено појавом иконе Богородице Оршанске, која се сматра њеним Небеским заступником. Постепено је манастир постао значајан центар образовања: у њиму су отворене школа, библиотека, радионица за иконописце, штампарија на челу са првим штампаром Спиридоном Соболом.

На месту дрвене богојављенске цркве пронађени су велики камени темељи и не мање чврсти подруми. Вероватно се под црквом налазио јединствени подземни, или пећински храм Васкрсења праведног Лазара у Белорусији, којег су монаси изградили и одржавали у добром стању у случају прогона.

У Кутенском манастиру обновљена је црква Свете Тројице, подигнута 1624–1626. године, као зимска црква чију је унутрашњост грејала пећ.

С руског превео Зоран Милошевић (https://planetabelarus.by/publications/bozhya-dyuzhina-12-samykh-starykh-i-unikalnykh-belorusskikh-monastyrey/)

Извор: https://naukaikultura.com/devet-najstarijih-i-jedinstvenih-beloruskih-pravoslavnih-manastira/

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!