Detinjci, Materice, Oci
U crkvenim službama povodom praznika Rođenja Hristovog postoje tri posebne nedelje, dve pre, a jedna posle Božića. To su Nedelja Praotaca, Nedelja Otaca i Nedelja Bogootaca. U Nedelju Praotaca (u srpskom narodu poznatoj kao Materice) pominjemo na bogosluženjima sve rodonačalnike Naroda Božjeg, od Adama do Josifa, zaručnika Marijinog. Pominjemo i sve proroke koji su propovedali o Hristu, od Samuila do Jovana Krstitelja. U Nedelju Otaca (u nas poznatoj kao Oci) proslavljamo sve Isusove pretke po telu koji se navode u rodoslovu u Jevanđeljima od Mateja i Luke. U Nedelju Bogootaca, posle Praznika Rođenja Hristovog, činimo uspomenu na Pravednog Josifa, zaručnika Marijinog i na cara Davida kao direktnog pretka Isusovog. Dočekujući praznik nasvetijeg Rođenja na zemlji, srpski narod i Srpska Crkva u tri nedelje pred ovaj praznik obeležavaju naše ovozemaljske porodice, a koje su Crkve u malom i slike ljubavi Božje u Svetoj Trojici. Dakle, to je tipično srpsko slavljenje, kao što je i krsna slava tipična srpska svetkovina.
U knjizi Veronauka u kući iz 1982. godine piše: „Pripremi ovog najradosnijeg dana, isključivo u našem srpskom narodu, posvećene su naročito tri poslednje nedelje pred Božić, za koje naš narod ima i specijalne nazive: Detinjci, Materice i Ocevi, kao i za dane uoči samog praznika: Tucindan i Badnjidan. U ovim pripremnim nedeljama pred Božić narodni običaji su, uglavnom, svuda isti. Najpre oci i majke, u treću nedelju pred Božić, koja se zove Detinjci, izjutra rano „vezuju“ svoju decu, negde čak i onu u kolevci, a deca im se „dreše“. Pošto je to uvek nedelja po Svetom Nikoli, to obično „Sveti Nikola ujutru donosi deci poklone“. U drugu nedelju pred Božić, koja se zove Materice, oci i deca „vezuju“ majke (matere), a one im se „dreše“. U nedelju pred sam Božić, koja se zove Oci, majke i deca „vezuju“ oce, a oni im se „dreše“. Ovo uzajamno „drešenje“je uzajamno činjenje poklona ljubavi, što stvara prazničnu, svečanu atmosferu u porodičnim hrišćanskim krugovima. Takvu prazničnu atmosferu stvorili su istočni mudraci svetoj porodici Bogodeteta poklonivši Mu se u Vitlejemskoj pećini, uz darove: smirne, tamjana i zlata. Simvolika ovog uzajamnog „vezivanja“ i „drešenja“ dece i roditelja jasna je: pripremamo se za doček najradosnijeg praznika hrišćanskog – Božića, koji je pomirio čoveka sa Bogom odrešivši ga veza grehovnih, a vezavši ga novom vezom ljubavi za Boga. U želji, dakle, da Njegov dolazak sačekamo vezani najčvršćim vezama međusobne ljubavi, jer je i On – Božić – Ljubav, koja je „sveza savršenstva“, i mi se o Detinjcima, Matericama i Ocima međusobno „vezujemo“ i „drešimo“. To vezivanje i drešenje prevazilazi naše porodične krugove i prostire se na rođake, prijatelje i sve naše poznanike, i tako nastaje spontano opšte srpsko, pravoslavno-hrišćansko proslavljanje vezivanja i drešenja pred nastupajući praznik Rođenja Spasiteljeva, koji je odrešio Adama i Evu od večne smrti i podario im život večni. I tako, isključivo srpski narod je osmislio na svom sopstvenom iskustvu naš hrišćansko-pravoslavni kalendar, koji je ujedno i srpski narodni kalendar. Detinjci, Materice i Oci su, dakle, naši narodni praznici nanizani u predprazništvu Rođenja Hristovog, tako da su u sredini Materice, dan majki, jer je majka veza po kojoj „da nije majke, ni sveta ne bi bilo“.
Materice su praznik Svetih srpskih majki, Detinjci su dan Svete srpske dece, a Oci – dan Svetih srpskih otaca, čiji se broj ne može izbrojati (str. 60-61).
protojerej-stavrofor Dušan Kolundžić
Izvor: carsa.rs
