Декодирање или тотално уништење србског ратничког духа
Промишљање историје Србије, од средњег века и епохе светих Немањића наовамо, доводи до спознаје да је Србија непрестано пребивала на геополитичкој ветрометини и да су, сходно томе, скоро сви њени владари били велики, храбри и успешни ратници.
Тај дух у Српском човеку се сигурно развијао вековима пре тог времена, јер се само тако може тумачити умеће и успех у многим ратним сукобима србских владара немањићког и пост-немањићког периода. Да напоменемо неке, почев од храброг Стефана Немање, потоњег светог Симеона, светог краља Милутина заштитника православља, Душана Силног освајача, светог Кнеза Лазара многострадалног и његовог сина деспота Стефана, најбољег витеза европских турнира, човека који је и једног Тамерлана (који спада у три највећа освајача на свету) одушевио у познатој битци код Ангоре.
Тај дух борбени, стални сукоби са непријатељима и са истока и са Запада, патриотски карактер, спремност на жртву а никако на покорност, народни непоклек, воља и љубав за слободом – притом увек са поштовањем према непријатељу, никад освајачког расположења, све то скупљано је и развијано вековима. Преносило се са генерације на генерацију, уткано у крв Србинову, заливено и обликовано православљем, развило се у умеће ратовања као начин живљења и размишљања, изградило народни карактер и постало једним од основних одредница народног идентитета. У младом Србину, дакле, вековима постоји специфичан ген који се, преко мајке и оца, преноси од најстаријих потомака.
Тај ратнички и уједно слободарски ген одржао нас је вековима под Турцима само са другачијом војном тактиком, хајдуковањем, претечом комита и герилског начина ратовања, те као такав стигао и до скорашњих дана, до првог герилца у Другом светском рату, Драже Михајловића. О Првом светском рату, Албанској голготи, Солунским ратницима, славним војводама, рећи ће вам најбоље наши непријатељи који их до танчина проучавају.
Сада смо у добу злом, када се звецка оружјем на све стране света, када се сви око нас наоружавају и прете, када нам је Косово и Метохија окупирана, а и ми у Централној Србији, када нам је војни рок укинут, када нам се говори о неком болесном, непостојећем миру, када на хиљаде војно способних а недобронамерних, полудивљих иновераца шета нашом земљом. Напоредо са тим, притиснути смо светском јавношћу о неким непостојећим геноцидима којим се прикрива прави, истински геноцид над српским народом, када смо доживели Олују из Крајине, када је у несретним ратовима на простору бивше Југославије издајом и наопаком тактиком уништен углед војске, … намерно наопаком стамбеном политиком урушио стандард војних лица. Када државни врх ставља у подређени положај војни врх у односу на политику појединаца, када црквени врх нема ауторитета и не труди се да га има, када садашњи поглавар ћути, док војни духовник доручкује у страним амбасадама, док претходни упокојени, такозвани ,,црвени“ патријарх, приликом обиласка једне српске православне цркве изјављује да је ,,пацифиста и екумениста”. Једном речју, води се константна, перфидна, издајничка хајка на споменути војнички, родољубиви, ратнички код код Срба.
Тај ген је омогућио Србима да, иако малобројни и већином сељачког порекла,у опанцима и са шајкачом на глави, одреде судбину Првог и Другог светског рата, да победе многа царства и да опстану на овом простору, на коме треба „бити кадар стићи и утећи“. Србин је увек лако остављао своју мотику, занат, школску клупу и кретао у славне победе.
За време југословенских војних школовања учена је погрешна и непостојећа, наводно герилска тактика звана партизанштина. Све то и много другог се чини да се тај вековно наследни, славно ратнички, жртвено храбри, глобално непокорни, ген затре.
Зато је данас од највећег егзистенцијалног значаја да сачувамо оно што нас је одржало и сачувало, што нам је од предака предато, што смо дужни и на будућа поколења да пренесемо ,,да би знао потоњи нараштај, дјеца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци“.
И да не заборавимо, ,,Господ над војскама с нама је, бранич је наш Бог Јаковљев“!
Аутор: Горан Јосијевић, ветеран са Кошара
