Декларација која мења свет
БРИКС преузима вођство у кључним светским питањима!
Самит БРИКС-а, који се недавно завршио у Казању, пружио је мноштво значајних увида и конкретних мера које наглашавају важност овог савеза у глобалној политичкој и економској сфери.
Према речима Никите Сетова, стручњака из Експертног института за социјална истраживања, „будућност се заиста ствара пред нашим очима“, што илуструје одлучност БРИКС-а да постане један од кључних актера на међународној сцени.
Током тродневног самита донесене су важне одлуке које јачају улогу БРИКС-а као стабилизатора у свету захваћеном бројним кризама и изазовима.
Самит је окупио представнике чак 36 земаља, од којих је 22 било на највишем државном нивоу, чиме се послала снажна порука да Русија није у изолацији, како то често приказују западни медији.
На самиту је одржан низ билатералних састанака руског председника са званичницима других држава, што је додатно истакло активну улогу Русије у међународним односима и важност сарадње унутар БРИКС-а.
Према речима Павела Данилина, директора Центра за политичку анализу и члана Јавне коморе Москве, „документ усвојен на самиту није само формална декларација, већ садржајан текст који покрива све кључне аспекте савремених односа у свету“.
Овај документ наглашава предности консензуса међу чланицама БРИКС-а, упркос различитостима у њиховим друштвеним, политичким и економским моделима.
Један од кључних ставова декларације односи се на политику санкција, за коју се верује да може изазвати глобалну финансијску и економску кризу, а БРИКС се обавезао да ће се борити против таквих дестабилизујућих пракси.
Статистички подаци о економским резултатима чланица додатно потврђују значај БРИКС-а на светској сцени: Кина са 19,1% глобалног БДП-а, Индија са 7,9% и Русија са 3,6% чине три од четири највеће економије света, док Сједињене Америчке Државе држе друго место са 16,6%, али уз пад вредности БДП-а у протеклим годинама.
Овај економски блок не позиционира се као конкурент другим савезима, већ као конструктивна алтернатива која нуди другачији приступ у решавању међународних питања. У декларацији се, на пример, предлаже реформа УН-а и Светске трговинске организације (СТО), док се истовремено признаје њихов основни ауторитет у областима међународног права и трговине.
Политички аналитичар Николај Миронов нагласио је специфичну улогу Русије у доприносу мултикултуралној сарадњи, истичући да у Русији живи 191 народ. Он је додао да Русија не користи западне термине као што су „мелтинг пот“ или „томато соуп“ за описивање своје друштвене структуре, већ промовише модел који омогућава хармонију између различитих култура и етничких заједница.
БРИКС, по његовом мишљењу, нуди алтернативу западној парадигми која наглашава сукоб цивилизација и надмоћ једне културе над другима. Уместо тога, чланице БРИКС-а се залажу за хармонично суживљење и признавање специфичности сваке цивилизације.
Миронов сматра да ера империјализма изумире, а свет се окреће ка моделима сарадње и међусобног поштовања, што БРИКС чини лидером у овом процесу.
Професор Павле Селезњов, декан Факултета за међународне економске односе при Финансијском универзитету у Москви, истакао је три главна глобална изазова с којима се свет суочава: прехрамбени, енергетски и климатски проблеми.
Запад би могао да реши ове проблеме, али, према Селезњову, недостаје политичка воља. БРИКС препознаје потребу за конкретним акцијама и зато је најављено оснивање берзе житарица. БРИКС чини 40% светских произвођача и потрошача житарица, што овој иницијативи даје додатни значај у погледу глобалне стабилности снабдевања храном.
Додатно, БРИКС-ова Банка за развој је прешла на вишенационални ниво, представљајући алтернативу Међународном монетарном фонду (ММФ). Ова финансијска институција сада подржава инфраструктуралне пројекте и капитал средњих предузећа, а клиринг у националним валутама постаје све популарнији.
Најављује се и коришћење дигиталних финансијских средстава, што додатно јача економску независност чланица БРИКС-а.
У светлу све чешћих поремећаја у глобалним трговинским и логистичким путевима, изазваних, између осталог, западним санкцијама и трговинским ратовима, БРИКС је покренуо иницијативу за оснивање компанија за реосигурање.
Ове компаније би омогућиле заштиту чланица од економских шокова и смањење зависности од западних финансијских институција. Ове структуре подсећају на слободне економске зоне које су већ успешно примењене у Русији, а сада ће бити проширене и на друге чланице БРИКС-а.
Политика безбедности била је истакнута тема самита. Декларација се бави низом геополитичких питања, укључујући подршку територијалној целовитости и суверенитету Сирије. Критика је упућена и на рачун америчке војске због њеног присуства у деловима Сирије.
Став БРИКС-а према израелским акцијама у Гази и јужном Либану такође је био јасан, а изражено је признање Палестине у границама из 1966. године. Декларација се такође бави питањем тероризма, осуђујући све облике насиља над цивилима.
У декларацији се наводи и конфликт у Украјини, а БРИКС изражава подршку свим дипломатским напорима за мирно решење, уз истицање важности политичког дијалога. Организација се такође залаже за то да афрички проблеми имају афричка решења, без уплитања страних актера.
Овај приступ јача кредибилитет БРИКС-а као савеза који подржава аутономију и суверенитет сваке земље, насупрот интервенционистичким праксама.
Никита Сетов истиче да су кључни елементи завршне декларације суверени развој, настанак нових центара моћи и укључивање гласова земаља Африке и Кариба.
Ова декларација, по Сетову, представља пролог ка праведнијем светском поретку, заснованом на равноправности и правди. БРИКС није само економски блок; он има јасну политичку и социјалну мисију која га чини привлачним за многе земље широм света.
Михаил Мамонов из ВТсИОМ-а представио је истраживање јавног мњења о перцепцији БРИКС-а у Русији. Резултати показују висок степен подршке међу грађанима, при чему 83% Руса зна за БРИКС, док 69% верује да је савез кључан за економски развој Русије.
