Dečak vratio Gospoda u porodicu
Danas je na veronauci bilo posebno lepo. Milan se vraćao kući srca punog radosti.
Kada je otvorio vrata, zastao je. Kuća u neredu, sa radija trešti loša muzika. Majka jednom rukom drži cigaretu, a drugom meša ručak. Bilo mu je teško. Došlo mu je da vikne. Hteo je sa mamom da priča o Bogu, o grehu…
Gospode pomiluj! Da, tako je rekao otac Dušan. Pre nego što nešto kažeš, pomoli se, da ne pogrešiš. I još je pričao da je sveti Serafim Sarovski, mladiću, koji je došao da se žali na svoju majku zato što je mnogo pila, rekao: „O majci ni reč!”
Milan se javio majci i pošao u svoju sobu. Klekao je pred ikonu „Gospode, teško mi je! Gospode, pomozi mi! Nauči me šta da radim. Teško mi je, mnogo mi je teško što me roditelji ne razumeju i podsmevaju se mojoj veri.”
Onda je zastao. Neke stvari mi biramo sami – društvo, posao… Roditelje ne! Ako su takvi, Bog mi ih je takve dao. Zašto? Jer hoće da im pomognem da se spasu, ali oni ništa ne slušaju šta im kažem. A kako i da slušaju kad ja ni malo nisam promenio svoje ponašanje? Svađam se sa bratom, ostavljam sobu u neredu… Pričam im o Bogu svojim rečima, a da li im pričam o Bogu svojim delima?
– Milane! Drugovi pod prozorom su ga zvali da idu da igraju fudbal. Dan je bio predivan. Otvorio je vrata sobe i pogledao užurbanu majku u kuhinji. Na podu je bio džak graška.
– Zar nije mogla da kupi zamrznuti i ode u šetnju? I njoj je divan dan! I majka voli da prošeta sa drugaricama. Pa ona i ne izlazi iz kuhinje! Radi dan i noć da uštedi, da bi bilo svega za nas.
Kroz prozor viknu drugovima:
– Danas ne mogu! Brzo uze kesu sa đubretom i, praćen majčinim začuđenim pogledom, odnese je u kontejner.
– Gospode dragi, oprosti mojoj majci i pomozi joj da odbaci od sebe sve što smeta njenom zdravlju. Gospode, pomozi joj! Pomozi i meni da budem dobar sin i ispunim zavet o poštovanju roditelja!
Vratio se u svoju sobu, složio svoje stvari, uključio usisivač i očistio celu kuću. Majka ne može da stigne, radi, kad dođe kući kuva i spremi koliko može, a oni prave nered. Onda je mami rekao da hoće da joj pomogne da očisti grašak. Došao je i otac. Kad je video kako majka i sin čiste grašak, nije odmah kao što to obično radi uključio televizor, nego je seo sa njima i prihvatio se posla. Došao je i brat, još jedan par ruku i velika vangla se brzo punila zelenim zrncima. Majka se razvedri. Njih troje i taj grašak. Bilo je lepše od najlepšeg izleta, od letovanja na moru… Znao je i zašto. Jer je Hristos bio tu.
Dani su se krunili kao ona zrnca graška iz mahuna. Dan po dan, nedelja po nedelja i dođe zima. Milan se stalno molio za roditelje i brata i pomagao u kući sve što je mogao. Nije se svađao sa bratom. I mlađi brat je počeo da pomaže. Kuća je postala mnogo urednija, majka manje umorna, a otac bolje raspoložen.
Jednog dana tata donese kući ikonu Svetog Nikole:
– Bio sam kod kolege na slavi. Bilo je tako lepo! Moj otac je slavio Svetog Nikolu. Nije mi jasno zašto ja nisam nastavio. Hajde Milane, pročitaj nam nešto iz veronauke o našoj slavi, o Svetom Nikoli…
I tako, polako, polako… Molitva po molitva… Zrno po zrno… kao graša
Izvor: fejsbuk
