Деца хоће у добровољце
Србија је кренула у Балкански рат. Наређена је мобилизација целокупне војске у року од 24 часа. “Српске новине” написале су да је “близу свечани и величанствени тренутак кад ће Срби из Слободне Краљевине ставити своје мишице и животе, и своју храброст и јуначко срце у службу највећег идеала целокупног Српства: ослобађања наше унижене и потлачене браће у Старој Србији и Маћедонији”.
Кафеџије и хотелијери сами трче око гостију. Неки од њих већ у униформи. Половина ресторација већ нема јеловника; готовило се само онолико колико се морало, да се не остане без ручка…
Мало после улазе стидљиво, пошто су дуго снебивљиво стајали у дворишту, два дечка. Старијем једва да је четрнаест година, млађем ни једанаест. Један је син индустријалца Гођевца; други, ђак четвртог разреда основне школе, син доктора Гођевца.
Они обојица хоће у добровољце.
– Ја знам да рукујем пушком. Научио сам код нас у магазину, хвали се старији.
– Ја могу из револвера. Пуцао сам о Божићу, вели самопоуздано млађи.
Кад им се каже како су они још нејаки, они тврдоглаво остају при томе, да већ могу носити оружје. И кад ожалошћени полазе из редакције иду полако, као да очекују хоћемо ли се ипак сажалити да их позовемо натраг и да их упишемо у добровољце.
Има у Београду стотинама и стотинама такве деце!…
Многи се од њих најозбиљније нуде за добровољце већ и веома се љуте, кад се одбију њихове услуге! Други хоће да буду болничари, да пуне пушке, да носе муницију. Разуме се, за то су слаби, али има послова за које се ови мали родољуби могу употребити врло корисно.
Први добровољци – деца, почели су већ да раде. Њих шесторо, сви између 12 и 14 година, врше у “прес-бироу” разносачку службу. Сви су чланови “Савеза Трезвене Младежи“.
Из књиге “Илустрована историја Балканског рата”, коју је приредио и уредио Душан Славић, издате у Београду 1913: Радо иде Србин у војнике
Извор: Расен