Danska sarađivala sa američkim obaveštajnim službama na presretanju podataka sa podvodnih kablova, koji omogućavaju Internet saobraćaj
Nešto je trulo u kraljevstvu danskom zbog Amerikanaca
O saradnji američke NSA i danske vojne obaveštajne službe
Nedavno je obelodanjeno da je Danska dugi niz godina blisko sarađivala sa američkim obaveštajnim službama na presretanju podataka sa podvodnih kablova, koji omogućavaju Internet saobraćaj i smešteni su blizu Kopenhagena.
Ove informacije su procurile u avgustu, a brojni danski mediji su opisali detalje saradnje danske vojne obaveštajne službe, posebno Službe za presretanje signala (Forsvarets Efterretningstjeneste) i američke NSA. Ustanovljeno je da su Sjedinjene države danskim partnerima obezbedile poseban špijunski program XKEYSCORE.
O tome je britanski Gardijen pisao još 2013. godine.
Ima naznaka da su danske službe ovaj špijunski program koristile nelegalno. Iz onoga što je Edvard Snouden otkrio, poznato je da su Amerikanci koristili program XKEYSCORE zajedno sa nizom drugim zemalja – Nemačkom, Švedskom, Japanom. Međutim, Danska se ne spominje u relevantnim dokumentima. Ova saradnja je verovatno bila na visokom nivou tajnosti.
Po svemu sudeći, saradnja danskih i američkih vlasti je počela 2008. godine, na osnovu Memoranduma o saradnji, koji je u ime Danske potpisao Tomas Ahrenkjel, šef Signalne obaveštajne službe. Za potrebe smeštaja posebne opreme u Danskoj, izgrađen je novi kompleks Sandagergard, na ostrvu Amager. Američka strana je toliko jedva čekala da se oprema instalira, da je platila polaganje kablova između ostrva i Kopenhagena.
U istraživanju koje je sprovelo dansko izdanje publikacije DR se kaže da obaveštajna služba prvo utvrdi tok podataka koji su interesantni, a svetlost koja prolazi kroz optičke kablove se tada „ogleda“. Tada se kopiraju, kako metapodaci, tako i sadržaj: tekstualne poruke, ćaskanja, telefonski pozivi i imejlovi se šalju se u centar za obradu podataka obaveštajne službe u Sandagergardu.
Služba Forsvarets Efterretningstjeneste je pokušala da razvije seriju filtera kako bi se osiguralo da se podaci danskih građana i kompanija razdvajaju, kako ne bi bilo dostupni američkom špijunskom sistemu. Bivši danski ministar odbrane Klaus Hjort Frederiksen je izjavio da se zaista pokušalo sa razvojem takvih filtere, ali da li su oni odložili slanje podataka iz Danske, bivši ministar nije mogao da kaže.
Poznati novinar Glen Grinvald je program XKEYSCORE opisao kao «široko rasprostranjenu» alatku službe NSA za prikupljanje «gotovo svega što korisnik radi na Internetu». NSA je ovaj program za prikupljanje podataka postavila na gotovo 150 mesta širom sveta. Na svim ovim mestima se koriste i tradicionalni načini za odabir interesantnih informacija, kao što su brojevi telefona ili adrese elektronske pošte, ali ova metoda je zastarela jer korisnici, znajući da mogu da budu pod nadzorom, prelaze na anonimne mesindžere.
Novina u programu XKEYSCORE je u tome što može da pronađe upravo te anonimne poruke. Program vrati IP-pakete u njihov izvorni format, na primer u Word, tabele, poruke iz četova, itd. Nakon povratka datoteka u izvorni format, one se mogu pretraživati prema određenim karakteristikama, povezanim sa određenim ciljevima ili ciljnim grupama (šifrovanje, upotreba mreže TOR, upotreba drugog jezika). Analitičari mogu, istovremeno, da otkriju i nove ciljeve i da sprovedu detaljniji nadzor.
Program XKEYSCORE, se spominje, takođe, u tajnoj datoteci nemačke spoljne obaveštajne službe, BND – ukazuje se na razliku između ovog programa i tradicionalnih sistema za prikupljanje podataka. Prema tradicionalnim podešavanjima, IP-paketi iz toka zanimljivih podataka se ponovo sklapaju, zatim prolaze kroz filtere koji se biraju u skladu sa onim što je zanimljivo. XKEYSCORE sve to radi odjednom.
Izdanje DR tvrdi da je američki špijunski sistem nelegalno prikupljao podatke o Danskoj. Postoje tri verzije kako se ovo moglo dogoditi.
Prvo, može se pretpostaviti da su filteri bili tehnički manjkavi i nisu mogli blokirati sve komunikacije koje se tiču Danske.
Drugo, službe Forsvarets Efterretningstjeneste ili NSA, mogle su da opreme sistem selektorima (kao što su brojevi telefona i adrese elektronske pošte), koji omogućavaju prikupljanje podataka o Danskoj. Međutim, NSA to nije mogla da čini bez pristanka Danaca, a to je za danske obaveštajne službe protivzakonito.
Treće, nezakonito prikupljanje podataka moglo bi se izvršiti pomoću dodatnih mogućnosti sistema XKEYSCORE, koje su Amerikanci sakrili od Danaca.
Prema navodima doušnika Berlingske, „postojala je zabrinutost da rukovodstvo obaveštajne službe danskog Ministarstva odbrane radi za Amerikance, ostavljajući tehničke manjkavosti u svom sopstvenom sistemu, koji bi omogućili američkoj službi NSA da zloupotrebi sistem“. Doušnik je bio mladi stručnjak za informacione tehnologije koji je radio po ugovoru za dansku tajnu službu. Međutim, za razliku od Snoudena, nije sve prosleđivao novinarima, već je povremeno obaveštavao Savet za nadzor obaveštajnih službi.
Danska obaveštajna služba je 2019. godine sprovela internu istragu povodom ovoga, a rezultati su predati ministru odbrane Trini Bramsen. Novi ministar je ozbiljno shvatila činjenice, pa su 24. avgusta 2020. šef Signalne obaveštajne službe Danske i nekoliko drugih zvaničnika otpušteni iz službe.
Danska vlada je 5. oktobra, 2020. godine predložila zakon o osnivanju komisije koja bi sprovela nezavisno i nepristrasno istraživanje optužbi na račun Forsvarets Efterretningstjeneste i predstavila rezultate o tome tokom godine.
Autor: Leonid Savin
Izvor: https://www.geopolitica.ru/sr/article/neshto-je-trulo-u-kraljevstvu-danskom-zbog-amerikanaca
