Данас је ДАН ПОБЕДЕ, а не некаквог примирја
Пре сто година у земљи Србији живели су велики Срби, јер су у срцу носили светосовскосовски завет, јер су када је требало били ратници за које су вечне вредности вера, породица и отаџбина били светиња за које су увек били спремни да се боре и жртвују, јер нису хтели да служе другима, већ су једино хтели да служе Господу. Они су због своје вере у Бога и надчовечанског пожртвовања срушили царства зла која су хтела и семе да нам затру, чиме се потврдило да никакво зло не може зауставити или спречити народ који је пун вере, а испред себе има исправан циљ.
Симбол тог великог и неустрашивог народа је била аутентична биљка са ових простора, Наталијина рамонда. Зато што чак и када се осуши, уколико је залијете, она ће потпуно оживети. Тако су и Срби у Првом светском рату, победоносна војска је постала костури који ходају, а онда се поново опоравила и до тада у невиђеном налету ослободила своју земљу и срушила царства зла који су хтели да униште Србију.
Данас у колонији Србији, живе мали Срби који више не знају ни да достојно обележе ДАН ПОБЕДЕ, већ су га претворили у дан понижења, јер без отпора прихватају издају и распарчавање земље која је крвљу натопљена и која је коштала: „Србија је, према подацима Конференције мира у Паризу 1919., изгубила 1.247.435 људи, односно 28% од целокупног броја становника које је имала по попису из 1914. год. Од овог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника, цивилног становништва, губици су износили 845.000.“
Србски народ данас ћути и трпи. Заборавили су Срби да се битка добија у боју, а не ћутањем и одобравањем безакоња којим чине невиђено зло, издају Бога и рода! Чујете ли вапај наше мајке Србије која нема другу децу осим нас, а коју смо препустили изродима и пробисветима на комадање и понижење? Чујете ли плач Србске нејачи коју сатанине слуге убијају, муче, прогањају са својих огњишта? Чујете ли плач гладних, болесних, немоћних, повређених и понижених? Чујете ли плач наше деце, који траже од нас да их заштитимо од светских зликоваца, који их преко развратних школа убијају и претварају у зомбије? Чујете ли плач Светих предака, који плачу због нас недостојног потомства? Срби, уместо што кукате над својом судбином и чекате да неко други уради оно што требате сами, уместо робова постаните људи! Срби, понизите се пред Богом и узвисите се пред људима! Будимо достојни својих великих и часних предака!
Срби, време је да поново будемо велики народ који зна да се бори за слободу! Учинимо што стоји до нас, остало ће дати Господ!
Раб Божији Горан Живковић
