Дамаск и Алеп се утркују ко ће понети ласкаву титулу најстаријег насељеног града на свету
Испред хотела „Кристал” у центру Дамаска „војници” се веру чак и по уличној расвети. С друге стране улице, налази се најстарији музеј у Сирији, саграђен 1919. године за време арапског краља Фајсала. У њему се налазе артефакти стари више од 11.000 година.
Дамаск и Алеп се утркују ко ће понети ласкаву титулу најстаријег насељеног града на свету. На локацији Тел Карамел на 25 км од центра града, археолошка ископавања су доказала да је Алеп насељен 11.000 година у континуитету а од 2006. године носи титулу „Арапског града културе.” У Дамаску од VIII века стоји Омаја џамија, једна од највећих и најстаријих џамија на свету. Подигнута је на темељима цркве Светог Јована Крститеља а усред џамије која има места за 20.000 верника, лежи светиња, део главе Светог Јована Крститеља којем се и Сиријци клањају. Овде се муслимани и православци којих у Сирији има 3 милиона, моле заједно и нигде у арапском свету нема толико верске толеранције као овде.
Све џамије на свету су са 1, 2, 4 или више минарета, једино небо Дамаска парају 3 минарета јер су они један посветили Исусу Христу. Сиријци верују да ће се Исус приликом страшног суда спустити баш низ тај трећи минарет и победити ово зло. Бар ових дана, цео свет може видети колико је то зло огромно.
Поред Омаја џамије налази се маузолеј подигнут 1195. године у коме се налази Саладинов гроб. Мало даље је римска улица „Декуманус” у којој се сматра да је спавао апостол Павле. Предање каже да су га Римљани хтели погубити као Исусовог следбеника и овуда се он крио спашавајући свој живот, и баш ту му је подигнута једна црквица. Данас многе српске породице прослављају Светог Алимпија Столпника.
Антиохијска патријаршија у Дамаску, од VII века чува стуб на коме је овај светитељ провео свој живот молећи се, упркос искушењима и подсмеху људи.
Легендарна пијаца „Ал Хамидиа” налази се мало даље, овде се продаје све, од игле до локомотиве. На столовима са стране служи се „Баба гануш”, популарно локално јело од патлиџана, белог лука, маслиновог уља и разних других ђаконија.
Овде је историја из века у век била бурна. Овим територијама су владали Семити, Акадско царство, Египћани, Асирци, Хетити које је поразио Рамзес II, затим Новоасирско, Новобабилонско и Персијско царство. Тако све до 333. године п.н.е. када ове просторе осваја Александар Велики, њега мења Тигран Велики из Арменије. Краљевина Арменија тада је достигла свој врхунац и простирала се од Каспијског мора на истоку до Средоземног мора на западу, и од Кавказа на северу до месопотамске пустиње на југу. У I веку ово подручје запоседају Римљани, и данас се пролази кроз 7 „Римских врата” када се улази у „Стари град” у Дамаску. У горе поменутом музеју, у његовом најсвечанијем делу, налази се римска гробница позната као „3 брата”, из I века. Након Римљана, у VII веку ове просторе освајају Арапи и овде се смењују многе исламске династије. Дамаск је у то време био престоница Омејидског царства.
Средњи је век овде, време борби између Бизанта, Арапа, крижара и Турака Селџука. У том периоду земља је разједињена а најважнији арапски владар је Саладин. Године 1258. овде на коњима долазе Монголи који су палили и рушили све пред собом. Монголе заустављају Мемелуци који овде остају у релативном миру све до почетка XVI века када овде долазе Османлије и ту остају до краја Првог светског рата.
После Великог рата, Сирија постаје француска колонија, а уједињењем Дамаска, Алепа, Алавита и Друза, настаје Сиријска Арапска Република која независност стиче тек 1946. године.
Модерну историју Сирије обиљежили су преврати, државни удари и многи ратови.
На челу Сирије је од 1970. па све до смрти 2000. године био Хафез ал Асад, отац недавно свргнутог председника ове земље. У јуну 1980. године на њега је извршен атентат из ручног бацача а ракета је прошла између њега и председника Малија.
Након Хафезове смрти 2000. године, у Сирији се легализује приватно банкарство. Просечна плата у Сирији тих година била је 800 евра а данас је 90 евра, тачније, данас је више и нема.
Сиријска фунта одувек је била стабилна јер су само приходи од нафте износили 25%.
У поменутом елитном хотелу „Кристал” некад се могло ноћити за 25.000 сиријских фунти, што је мање од 10 евра. Иако су сиријске резерве нафте скромне за разлику од већине земаља Персијског залива, њихова територија има велики значај због нафтовода и транспорта „црног злата.”
Од 15. марта 2011. године када је почео овај најкрвавији оружани сукоб новијег доба, уништена је већина места горе набројаних. Многа од тих места су историјски толико важна да су била под заштитом „UNESCO-a.” На око 250 км од Дамаска налази се „Дева пустиње”, Палмира, место са рушевинама античког града, и он је до темеља миниран 2016. године. Ово је иначе, највећа караванска станица на путу између Црвеног мора и Еуфрата.
Једна од две плаве траке на застави Израела симболизује баш реку Еуфрат, она друга плава трака представља реку Нил. Израел са библијским границама између Еуфрата на истоку и Нила на западу има своје верске темеље вековима…
Као и у сваком рату, свет уз кокице и пиво навија за своје фаворите, а највећу жртву подносе као и увек деца. Сирија је задња успела да се одржи на ногама за разлику од осталих земаља које је брзо однео талас „Арапског пролећа.”
Бројни навијачи су присуствовали само још једној расподели света…
Аутор: Деки РС
