Da se nikada ne zaboravi!
Ceca
„Evo moje glave, decu mi ne dirajte“. Sećanje na porodicu Šutaković koju je krvnički ubio „OVK“ u Đakovici
Stradanje porodice Šutaković je deo jedne mnogo šire slike koja nas direktno uvodi u najstrašniju priču, krajem 20. i početkom 21. veka, o uzimanju organa, kidnapovanju, Žutoj kući… I ovo je deo priče o Žutoj kući. Pobijeni su, dakle, od šiptarskih terorista i bačeni na najstrašnije mesto, na mesto koje podseća na pakao, da ih tamo prekrije tama zemlje i tama zaborava .
Pet članova porodice Šutaković koji su oteti u junu 1999. iz rodne Đakovice od strane šiptarskih terorista, eshumirani su 2019. godine iz masovne grobnice i to nakon dvadeset godina. U Pećkoj Patrijaršiji je 26. avgusta bilo održano opelo, a 27. avgusta 2019. god, u Andrijevici su sahranjeni: Nedeljko i Darinka, kao i njihova tri maloletna sina Aleksandar (1982), Đorđe (1983) i Radovan ( 1989) koje su 12. juna 1999. kidnapovali pa ubili šiptarski teroristi u njihovoj rodnoj Đakovici koju nisu stigli da napuste. Vodili su se kao nestali do 2019. godine kada su eshumirani iz masovne grobnice.
Porodica Nedeljka Šutakovića je bila siromašna, ali je bila za primer. Živeli su tiho, skromno i vredno. Nikome nisu naudili ni pre, ni tokom rata 1999. godine. Aleksandar je bio đak generacije, a njegovim stopama su išli i mlađi Đorđe i desetogodišnji Radoman. Verovao je da ih neće dirati niko u njihovom stanu. Prevario se .
Lice tzv. velike Albanije je lice Žute kuće, to je kidnapovanje i ubijanje nenaoružanih ljudi, žena, dece i staraca. Posebno dece i to, kao što vidimo, uopšte nije slučajno, kao što su, posle porodice Šutaković, pobijena deca u Goraždevcu, kao što su pobijeni žeteoci po polju Kosovu, kao što su pobijeni mnogi, koji su se vraćali da obiđu i isplaču se nad grobovima svojih predaka – rekao je vladika Joanikije, pred kostima nevino postradale porodice Šutaković.
Šutakovići su sahranjeni tiho, kao što su i živeli.
Večnaja Pamjat za sve srpske žrtve.
Autor: Željko Častvan
Izvor: Fejsbuk
