Да се никада не заборави!
Цеца
„Ево моје главе, децу ми не дирајте“. Сећање на породицу Шутаковић коју је крвнички убио „ОВК“ у Ђаковици
Страдање породице Шутаковић је део једне много шире слике која нас директно уводи у најстрашнију причу, крајем 20. и почетком 21. века, о узимању органа, киднаповању, Жутој кући… И ово је део приче о Жутој кући. Побијени су, дакле, од шиптарских терориста и бачени на најстрашније место, на место које подсећа на пакао, да их тамо прекрије тама земље и тама заборава .
Пет чланова породице Шутаковић који су отети у јуну 1999. из родне Ђаковице од стране шиптарских терористa, есхумирани су 2019. године из масовне гробнице и то након двадесет година. У Пећкој Патријаршији је 26. августа било одржано опело, а 27. августа 2019. год, у Андријевици су сахрањени: Недељко и Даринка, као и њихова три малолетна сина Александар (1982), Ђорђе (1983) и Радован ( 1989) које су 12. јуна 1999. киднаповали па убили шиптарски терористи у њиховој родној Ђаковици коју нису стигли да напусте. Водили су се као нестали до 2019. године када су есхумирани из масовне гробнице.
Породица Недељка Шутаковића је била сиромашна, али је била за пример. Живели су тихо, скромно и вредно. Никоме нису наудили ни пре, ни током рата 1999. године. Александар је био ђак генерације, а његовим стопама су ишли и млађи Ђорђе и десетогодишњи Радоман. Веровао је да их неће дирати нико у њиховом стану. Преварио се .
Лице тзв. велике Албаније је лице Жуте куће, то је киднаповање и убијање ненаоружаних људи, жена, деце и стараца. Посебно деце и то, као што видимо, уопште није случајно, као што су, после породице Шутаковић, побијена деца у Гораждевцу, као што су побијени жетеоци по пољу Косову, као што су побијени многи, који су се враћали да обиђу и исплачу се над гробовима својих предака – рекао је владика Јоаникије, пред костима невино пострадале породице Шутаковић.
Шутаковићи су сахрањени тихо, као што су и живели.
Вечнаја Памјат за све српске жртве.
Аутор: Жељко Частван
Извор: Фејсбук
