Da nam bude bolje u škole uvesti predmet vaspitanje o dobru i zlu
Zlo će biti sve veće (nažalost, i ubistava sve više) ako ne shvatimo svi (pogotovo u državnim, naučnim i drugim institucijama, pa u izvesnoj meri i u verskim) da je nužno da počnemo odmah da shvatamo da (i) kod nas u Srbiji mnogo šta ili ne valja ili je katastrofalno loše i moralno i vaspitno i zakonski, i u nesprovođenju Ustava i zakona nedopustivo, u školstvu je loše jer je dovedeno do dna u mnogo kojim oblastima obrazovanja i vaspitanja. Nikakva kritika svega toga ne sme da se guši.
Ne mora niko da bude „baba Vanga“, dovoljno je da bude čovek prosečno pametan, pa da jasno vidi od čega sve zavisi ovo što nam se događa i da će se zlo povećavati ako svi ne krenemo nabolje u svemu što od nas zavisi. A svakako zavisi.
MANIPULACIJE O „UKINUTOJ“ SMRTNOJ KAZNI I DA LI JE VRATITI
Strašna je manipulacija o „ukinutoj“ smrtnoj kazni i da li je vratiti. „Ukinuta“ kod nas i bilo gde „smrtna kazna“ je čist primer opasne i nimalo i nikad korisne poluistine. Bolja je svaka sušta istina (pa i ona najgora), jer nas ne zavarava. Poluistina je opasna jer zavarava. Poluistina da je „ukinuta“ smrtna kazna kod nas i bilo gde drugde služi vlastima i svakome drugome samo za idejnu i politikantsku manipulaciju. Ukinuta eje smrtna kazna kao pravda ili odgovor na nepravdu i nejednak odnos za građane. Smrtan kazna nije ukinuta kod onih koji ubijaju. Institucije države su je ukinule kao normalnu pretnju za ubicu. To je jednostrano, te stoga vrlo štetno i za same ubice, pa makar i samo jedan od njih bio podstaknut time što zna da on može da ubije, ali njega pravda sigurno neće ubiti. Nije bitan procenat koliko ej to stimulativno za ubice, ali ej sigurno da će makar jedan ubica time biti stimulisan. A da nije sudski ukinuta smrtna kazna, makar bi jedan mogući ubica to imao u vidu i makar jedan bi se odlučio ad ne ubije. A važna je i samo jedan život u odnosu na smrt.
NEUKUSNA (S POVIŠENIM TONOM PREDSEDNICA VLADE
NA TV HEPIJU, UZ PODRŠKU M. MARIĆA) TVRDNJA: „OVA VLAST ZA OVO NIJE NIŠTA KRIVA!“
Kao što je neukusno i za mnoge ljude netačna sigurna tvrdnja da je neka pojedinačna, pa i ova, vlast „najgora do sada“ – još je neukusnija bila današnja (6. maja 2023) na TV Hepiju, uz ne samo prisustvo kao voditelja nego i podršku čuvenog M. Marića (koji Predsedniku Srbije uvek kaže „ti“, kao da su “drugari” i u svemu ravni, pa mladi, time poučavani, lako pređu na „ti“ jer se smatraju „velikim“) – da “vlast nema nikakvog udela i uticaja na ova aktuelna i svaka druga događanja”.
Nepotrebno je da Predsednica Vlade toliko dugo i snažno ističe „nedužnost vlasti“ u bilo čemu. Vlast je svaka i uvek ta koja vlada i svaka vladavina daje rezultate i od nje zavisi sve. Kako ona vlada i kako se snađe u našim velikim nedaćama i nesrećama – tako će biti u svemu i svima nama, pa i samoj vlasti, tj. vladarima. A nije teško ni narodu ni vlasti da vide i osete kako nam je.
Zato je i narodu i samim vlastima od koristi čak i nedovoljno dobra kritika, a pogotovo realna kritika jer od nje narodu može biti samo bolje, a vlastima može na kritici da bude duža vladavina. Bez ikakve kritike i otvaranja očiju zašto se sve nama ovo strašno sve više događa, ne može se lako niko od nas popraviti, pa ni Vlada.
Možda zaista zavere (kako kaže i Predsednik Srbije) za ovo nema, ali nema ničeg slučajnog ni u čemu, pa ni u ubistvima. Ubistvo se uvek s nekim razlogom, a ne slučajno, može dogoditi na mah, u času smišljeno ili nagonski, ali se događa i u zaveri (druga reč za zaveru je dogovor ili sopstveni plan ili planiranje ubistva još s nekim ili na nečiji podsticaj).
Zato je teško prihvatiti sve reči i Predsednice Vlade da ne treba danas (misli se na Dane velike žalosti) kritikovati ni vlast ni bilo koga. To važi, naravno, da nije pristojno nikoga kritikovati u vreme samog ispraćaja nedužnih žrtvi, ali nije štetno dobronamerno ili od muke ukazivati i pre i posle toga na bilo čije propuste (na primer, ne obezbediti da maloletnik ni punoletnik ne dođe tako lako do oružja a koji je dobro obučen za upotrebu, kao i propuste tužilaštava, sudova i sl. da neko ništa ne odgovara i posle nedopustivih radnji pojedinih ljudi, jer je to štetno i za počinioca jer su institucije propustile da mladića koji jee ovo počinio sudski opomenu i tako utiču da se spasu životi, paa i da se sam vinovnik spase od težih postupaka.
NEKI ZAKONI, NJIHOVA PRIMENA, SUDSTVO, BRZINA I LAKOĆA DOLASKA DO PRAVDE KOD NAS SU, MNOGI VIDIMO – KATASTROFA
Zakoni (a tek selektivno ili nikakvo sprovođenje zakona i efikasnost i poučnost iz sudske prakse su nam, slobodno se može istina reći, katastrofalni.
Mogućno je da je ova vlast stvarno najbolja (po izgradnji puteva i još po nečemu stvarno najbolja još od pre Broza, ali bi bilo katastrofalno da bilo koja vlast ubeđuje i sebe i druge da od nje ovo sve što nam se događa nema nikakve veze s vlašću bilo kojom. Imaju ključne veze s tim, naravno, sve bivše vlasti, pa i ova današnja, makar se i shvatilo kao istina da je ova vlast najbolja, jer nema vlasti koja za sebe uvek ne misli i često ne kaže da je najbolja.
Prosečno, narod dobro vidi, oseća i zna koja mu je bolja vlast i narod to uvek kaže na izborima kakva mu je vlast brojem glasova, pod uslovom da se narod na izborima ničim ne ometa od bilo koga.
OPET NA TV HEPIJU O „SUMNJIVOM ĆIRILIČKOM PISMU“
Povodom strahovitog masakra nad mladim životima u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu (koji je, nažalost, ovih dana, i pored sve njegove lepote metaforično nazvan „Crnograd“ (ne daj Bože da to ime dugo traje!), izrečena je ponovo još jedna od mnogih izricanih u istoriji Srba javna sumnja u srpsko ćiriličko pismo koje smo, nažalost — nekako praktično idući tragovima moćnih srpskih okupatora koji su Srbima uvek zabranjivali i ukidali njihovo dokazano savršeno, lepo, praktično jer je jednostavno i dobro čitljivo, pa i ocenjeno kao lekovito za dušu i oči i od stranih istraživača — spomenuto je kao sumnjivo. A sumnjivo je što je tim svojim pismom vinovnik zločina svoj spisak za strašan planirani zao „posao“ ispisao, kako je spomenula advokatkinja (sećam se samo imena — Zora) „ćiriličkim pismom“. Nije Zora rekla šta je tu zlo što taj spisak nije ispisan nekim tuđim pismom, bilo kojim. da li bi, možda, „latiničko pismo odvratilo mladog vinovnika od planiranog zločina“. Nije rekla da li bi možda trebalo napustiti i ovih poslednjih prosečnih desetak odsto preostale ćirilice u Srbiji i da li bi trebalo ukinuti Ustav Srbije u kome se narod većinski izjasnio za službenu upotrebu srpskog jezika s ćiriličkim pismom, usvojivši sada ponovo neprijateljsku zabranu ćirilice u Srbiji!?
Tu sumnju izreče u emisiji „Posle ručka“, kako nam se činilo, nimalo „gladna“ advokatkinja.
PREDLOG VLASTIMA: NOVI PREDMET – VASPITANJE O DOBRU I ZLU
Malo se ko nije (k)od nas uverio u našoj, svakako najlepšoj na svetu, Srbiji (kako je u drugim državama, nije ukusno da im se mešamo) uverio da, pored većine divnih i dece i ljudi, imamo jedan broj (nije teško uvideti koliki) koje smo mi stariji ispustili u vaspitanju posebno, ali i u obrazovanju (o čemu izuzetno korisne analize i procene budućnosti dugo daje iskusan prof. dr D. Petrović već godinama, ali se čini da to ni vlast ni mnogi posebno pozvani ljudi po svojoj ulozi u vlasti i društvu niti čitaju niti spominju. niti išta primenjuju u svom plaćenom radu. Verovatno slabo plaćenom, ali ipak plaćenom. A dobro vaspitanje nam nalaže da dobro radimo i kada nismo dobro plaćeni za taj rad.
Na hiljade i hiljade je razloga za to (pa i onih razloga izazvanih od bezdušnih „vladara globalnog sveta“ prepunog zla, pljačkanja, otimanja — kao što Srbima otimaju kosovo i Metohiju) i ubijanja — što se mora reći da (i) u Srbiji ima katastrofalno loših i opasnih pojava, događanja i neverovatnih zločina. Kod neke dece i ljudi — često, nažalost, i sa zakašnjenjem — vidimo da su ispušteni iz normalnog duhovnog vaspitanja. Obično sa zakašnjenjem vidimo da u nekim telima nema duše, nema nikakvih obzira, nema nikakve empatije (na našem: nema saosećanja za život, bol i muku drugih.
Kao i svakog normalnog, ma koliko normalnog čoveka, ovih dana sam stekao ubeđenje (imajući u vidu ono što odavno dobro svedoči spomenuti prof. Petrović o istoriji Srba, kulturi, srpskom jeziku i veri) da se nikako ne sme odlagati uvođenje u naše školstvo (pogotovo osnovno (od petog do osmog razreda, ali i kasnije za zada, dok se makar malo ne promenimo nabolje) uvede novi predmet koji bi se predavao svakoga školskog dana po jedan čas. Predmet bi bio iz oblasti vaspitanja i zvao bi se, po mom predlogu i zamisli „Vaspitanje o dobru i zlu“. To bi mogli da predaju odmah nadareni profesori srpskoga jezika i književnosti, kao i posebno sveštenici. Oni bi to predavali predočavajući primere iz dobrih i zlih postupaka iz književnosti, iz Biblije, iz istorije ratova i sličnih izvora, kao što su posebno naše poučne pesme iz usmenog i pisanog stvaralaštva naših pisaca i drugih obdarenih ljudi i njihovog stvaralaštva. Jedan dan bi bio predavanje predavača, a drugi dan bi učenici iznosile svoje priče i uočene pojave dobra i zla iz njihovog iskustva. Predavač bi imao posebnu ulogu da sluša priče učenika, njihove ocene dobrih i zlih postupaka a on (predavač bi, ravnopravno, predočavao svoje poglede i ocene priča koje kazuju učenici.
Ne smatram sebe nadarenim za ovo o čemu govorim, ali mislim da svi prosečno upućeni ljudi mogu da shvate — zašto ovaj novi predmet i kakva bi bila njegova uloga u izgrađivanju ljudskih bića.
U tom izgrađivanju kasnimo, ali za popravak i izgrađivanje boljeg, saosećajnog Čoveka vredi uložiti trud u svako vreme.
Autor: Dragoljub Zbiljić
