Да ли смо саучесници паклених дела?
Интересантна вест ових дана је да је тестиран национални аларм 4. октобра у САД, али је истог дана тестиран и национални аларм у Руској Федерацији у свих 11 временских зона, па стога би и остале државе између могле да што пре проведу такав тест. САД су у државама Европске Уније распоредиле 150 нуклеарних бојевих глава званично, а готово на самом почетку Специјалне операције у Украјини Немачка је била упозорена да ће већ при покушају отварања силоса за лансирање нуклеарних пројектила управо Немачка и друге НАТО земље бити сместа гађане. Вратимо ли се за моменат на ситуацију на крај другог светског рата приметићемо да је неко време била актуелна сасвим другачија карта на Балкану, али и на тој карти Србија је била уцртана без Косова и Метохије и Војводине. Додуше та карта је била у посебној релацији са позицијом Комунистичке партије Грчке, па се простор српских земаља редефинисао у односу на позицију комунистичких идеолога на балканским просторима. Ових дана, надаље, Турска преузима команду над КФОР снагама на Косову и Метохији и да ли је управо овај моменат увод у задовољење турских интереса у последње време широм турског геополитичког интереса и да ли ће се тај интерес лако консолидовати или ће бити незасит као што је то увек био у историји.
Одговорност међународне заједнице
Резолуција 1244 је још увек важећа Резолуција Савета безбедности и ако је иоле међународног правног дигнитета, онда међународне мировне снаге на Косову и Метохији никако не би могле бити преко ноћи оружане инвазивне снаге НАТОа нити могу бити истовремено мировне снаге и подржавати окупационе акције. Па, ако се не проводи одредба Резолуције 1244 за повратак српских снага на Косову и Метохији по специјалном ангажману велеиздајника тзв. председника Србије који већином неконкретним мантрањем у иступима у УН и на западним медијима не тражи заштиту српског народа овом одредбом Резолуције 1244, онда удруживање мировних снага и безбедоносних снага тзв. државе Косово у акцијама против српског народа је пре свега не само међународно правно него и криминално гажење Резолуције 1244. Дакле, ова Резолуција је и сачињена због пре свега заштите права српског народа на Косову и Метохији, како онда одједном српски народ постаје терориста на сопственој земљи, а међународна заједница не инзистира на стабилизацији стања на Косову и Метохији управо у оквиру важећег мировног документа и његовим одредбама и то чак у одређеном смислу и не овиси о политичком деловању циркусанта у лику тзв. председника Србије, то је део принципјелности међународне заједнице или бар појединих чланова Савета безбедности. Дакле, незаобилазна је одговорност међународне заједнице за стање прогона српског народа за вековних огњишта на Косову и Метохији.
Но, пођимо за још неким кретањима под управљањем међународних форума као што је Светски економски форум и Светска здраствена организација који се на отвореном плану о депопулацији у задње време баве управо нормализацијом овог процеса како то они кажу …циљ је да људи пригрле депопулацију и диктатуру као мање зло… Сад наравно питање у односу на које стање у свету би таква нормализација била нормална и мање зло. Па наравно, у односу на невиђену светску катастрофу различитих облика и размера и део је плана привикавања на ужасна страдања којем смо дефинитивно на трагу, односно то је план да у условима тешких катастрофа вођених глобалистичким елитама изостане састрадавање у националним заједницама. Та крајња тачка кад у условима најтежих догађаја народно преживљавање се оствари кроз чин испомоћи и милосрђа једни другима руши глобалистичке снове да од људи направе дивље животиње и представља дефиницију човека и народа у најдубљем моменту искушења.
Подчињавање глобалистичкој контроли
Незаобилазни фактор овог агресивног глобалистичког прогона најразличитијим акцијама депопулације је борба за храну. За сада се та борба односи на добављање основних животних намирница у најтеже угрожене земље света и у том смислу мора се навести да је раст извоза житарица из Руске Федерације порастао за 55% у односу на прошлу годину у 33 земље света у односу на 26 земаља у 2022. години. Да је стање катастрофално види се и по догађајима у развијеним деловима света, нпр. у САД су учестале пљачке трговина, у складиштима раднике при изласку са посла свлаче до веша због крађе, у Канади раде народне кухиње чак и за студенте. Као допринос уништењу хране одвија се брутална контаминација хране са лабораторијски развијеним намирницама свих врста од меса до умјетних јаја, пластичног пиринча итд. На све ово треба додати тренд продаје сопственог меса, као и страшне продуктивне процесе у том смислу у многим ланцима брзе хране широм света. Додајмо на све и нечувен тренд у једној модној кући где се одећа, обућа и галанертија израђају од људске коже. Дакле, право питање да ли ћемо се удаљити од рекламираних трендова због небројених глобалистичких монструозних уплива или ћемо бити саучесници паклених дела?
Наравно, ни ово није довољно у борби против човечанстава него је у оквиру Светског економског форума и УН наређено светским владама да припреме рационализацију воде и да снабдевање водом није више део људских права или како једна од говорница на форуму уз ужасан осмех каже да би ускраћивање овог права човеку веома брзо приволело велики број људи подчињавању глобалистичкој контроли. Дефинитивно управљање снабдевањем водом није тако ново у историји терора над човеком, али јавна реторика да би терором глади и посебно жеђи могло значајно да се утиче на депопулацијски процес и на контролу над човечанством представља јединствени искорак у светској историји безумља и сигуран оквир за будуће сурове грађанске сукобе у борби за наведене ресурсе.
Питамо се опет, за шта служе нове четири биолабораторије отворене у Србији, зашто је биодиверзитет у Србији тако интересантан највећим корпорацијама? Једноставно није тешко погодити, на простору очуваних старих семенских и других биљних и животињских врста потребно је генетски модификовати, просто генетски контаминирати то огормно богаство које су сачували и узгојили наши преци на плану генетског општег уплива на ове просторе а и шире имајући у виду веома стари народни генетски потенцијал који је аутохтони српски народ поседовао хиљадама година. Супростављање овим тзв. напредним технологијама биолабораторија којима је императивни циљ затирање биодиверзитета требао би бити један од најзначајнијих циљева борбе за опстанак.
Опет посматрајући сав контекст напада на српски народ, не можемо се не запитати како смо ми као историјски народ дошли у овакву ситуацију да будемо плен глобалистичког монструма преко компрадора којима баш ништа није свето. Дефинитивно девастација друштвено политичког простора је свакако последица дугих деценија комунистичког терора, па затим НАТО напада и бомбардовања као и „демократских“ издаја које су заједно са глобалистичким нападом у последњим годинама у оквиру здраствене кризе отеле енергетске капацитете српском народу. Али заиста, питање је како се на челу институција нађу у континуитету личности које се у периоду обављања државних функција покажу као обични татови и бескурпулозни издајници. Недвосмислено у условима окупације такав развој догађаја и посебно политичких тенденција није тако тешко разумети, али јесте чињеницу зашто велики део народа буквално наседа, најчешће због пре свега медијских обмана, на пропаганду о личностима које, касније се испостави, најбруталније газе интересе српског народа.
Разапето народно државотворно искуство
Терор над неким народом обично се одрази на све елементе друштвених односа и деградацију народног кохезивног искуства и то је несумњива чињеница, али да ли ми као народ у нечему изузетно грешимо, што би због стања у којем се налазимо, такођер, проилазила као несумњива констатација. Питање је – Шта је то што узрокује овакву дезорјетисаност и недостатак организованости у свим сферама проблема које трпи овај народ? Дефинитивно, одговор би био – Одсуство поверења – које је окупатор и велеиздајници тако брижљиво однеговали. Толико надања и борбе које је српски национални корпус уложио и борби против глобалистичке немани, далеко више од свих народа света прозроковао је замор који је најприроднија последица те неравноправне борбе. Свеједно, и даље смо у стању као нигде у свету да изађемо на улицу у протест против режима у броју од више стотина хиљада окупљених и то у летњим месецима и у току неколико недеља. Тај проценат изласка побуњених грађана у односу на број становника је несразмеран ни једној другој земљи и народу. Па шта су то онда успели кроз дуге деценије разарања српских интереса најгорим методама? Дакле, успели су да изгубимо критерије, критерије које су имали наши преци, успели су да нас одвоје од спасоносног живота у Цркви, успели су због тога да наметну у СПЦ, која је вековима чувала народне интересе, екуменисте који разарају безцено наслеђе СПЦ, успели су да буквално разапну народно државотворно искуство које се вековима градило и ми запараво почињемо са самог дна истинске потлачености. Да ли би, како то омладина каже, неки од ових „пилићара на власти“ могли стати пред лице оног Србина са најпознатије слике Солунца из другог светског рата, да ли би могао стати неко од њих пред оне горостасе борбе пре више од 200 година, да ли би могли стати пред благородне Немањиће највиђенијих племићких особина оног доба? Управо разлози зашто би их ти наши преци са презиром погледали управо требају бити разлози зашто их и ми никад нисмо требали размотрити ни за један посао, а камоли државничку функцију. И коначно кључно – Зашто наша генерација тако греши? Па зато што се никад не питамо ни појединачно, ни групно, ни у покретима, ни у организацијама где смо погрешили. Данас су најбројније констатације о томе да је неко био у праву и колико је био у праву, али готово ниједне констатације и признања да неко није био у праву признате пред свима као допринос сагледавању грешака и саборном конкретизовању критерија који су саобразни нашим пречасним и истински великим прецима и њиховим бесмртним делима. Превише нас скупо коштају лопови, сецикесе и велеиздајници, али најскупље је управо такве сматрати најбољим делом сопственог народа, то има цену коју гледамо. Нама је управо потребно да сагледамо сопствене грешке, сопствене промашаје и да указујући на те изнимно важне моменте пропутимо пут из овог небивалог стања. Зато окупљајмо се, предлог је да кровна организација има назив „Савез против велеиздаје“ као норма опстанка, те позивам све покрете, организације и појединце да се јаве на контакт на сајту www.suprof.org да бисмо кроз окупљање формирали снаге које ће да се супроставе деловању политичке касте издајника као најнеопходнији корак у организовању ка голом опстанку у ова претешка времена. И наравно поменимо и групу грађана која у више од 1030 дана тражи излаз и сведочи времену.
„Српски народ је горостас борбе за слободу у светским размерама, тако ће и остати!“
Аутор: Гордана Кангрга-Микулић, двоструки магистар електротехнике, иницијатор сам и организатор Сабора Унивезитетских Професора у оквиру којег сте сведоци многих излагања наших цењених професора и доктора наука петком у просторијама Ћирилице. Десетине излагања у оквиру Сабора можете погледати на сајту: www.suprof.org
