Да ли смо ми и даље оковани у Платоновој пећини?

          Око 375 година пре рођења Христа грчки филозоф Платон је написао дело Држава. У седмом поглављу те књиге написана је алегорија о пећини . У њој Платон , кроз Сократа који је приповедач у књизи ,приказује групу људи који су цео живот провели у пећини , везани тако да не могу чак ни главе да померају . Они не знају ни за какав други живот ван пећине, не виде једни друге , нити излаз из пећине и једино што виде су сенке на зиду који је испред њих . Иза њих гори ватра и захваљујући тој ватри везани људи виде сенке оних који пролазе иза њих и сенке предмета,направа , кипова животиња које ти људи носе . Они који бацају те сенке на зид у суштини контролишу искуства везаних људи . Платон нас упоређује са окованим људима који гледајући сенке мисле да виде стварност.

           Потом Платон замишља ситуацију да су ти оковани људи одједном ослобођени . Како би се они понашали? Ослобађање од окова, код, сада бивших, затвореника изазива болове, и то двоструке: болове који настају покретањем својих вратова које, пошто су сад ослобођени, могу да померају у правцима у којима њихов организам није навикао да се креће; и боловима у очима, зато што ослобођеници гледају светлост коју нису навикли да гледају. Они се радије окрећу оним сенкама које су навикли да посматрају, пре него да гледају предмете који им се приказују по ослобођењу.

             Даље треба да замислимо, каже Платон, шта би се десило ако би једног од њих ослободили и приморали да устане, да се окрене и пође према светлости. Сунчева светлост задавала би му много мука,  јер је навикнут само на мрак, он не би успевао да јасно види ствари. Када би се привикао на светлост, видео би шта се заиста дешавало у пећини и постао свестан заблуде у којој се до тада налазио. Он би изашао из пећине и први пут видео сунце, животиње, биљке , свет. Живот у пећини представља наш живот и спознавање на основу света чулних ствари, нашу заробљеност материјалним и телесним; а излазак из пећине уздизање душе у свет идеја,  које се постиже разумским и умним сазнањем.  Мит о пећини Платон завршава тако што поставља питање шта би се догодило са тим човеком који је успео да изађе из пећине и посматра сунце, ако би се вратио у пећину и покушао да објасни осталим људима који су оковани шта се заправо догађа и шта је права истина. Остали би сматрали да је он полудео и да је права истина оно што се дешава на зиду пећине, а ако би овај покушао да их ослободи и поведе изван пећине, они би га и убили, каже Платон, алудирајући на судбину Сократа кога су Атињани осудили на смрт. Без обзира на то што би филозоф, који је стекао највише знање о Идеји Добра, угрозио како субјективну срећу тако, можда, и свој живот ако би се вратио у пећину, чини се да је то његова дужност, макар се и завршила неуспехом .

       Платон је схватио да стварност може бити промењена и изманипулисана у циљу стварања света који одговара онима који владају . Платон је алегорију о пећини писао пре скоро 2400 година али она је и даље веома актуелна . Просто боде очи колико је слична ситуација где несрећници из пећине гледају у сенке на зиду са ситуацијом савременог човека који гледа телевизију. Иако ће се многи иронично насмејати на идеју о томе да је телевизија опијум за масе та идеја има основа у научним истраживањима . Током шездесетих година прошлог века научник по имену Херберт Кругман спровео је низ експеримената за војску који су испитивали утицај телевизије на мождане таласе човека . Он је открио да гледање телевизије води човека из бета стања можданих таласа ,које се повезује са будношћу , активним , критичким размишљањем, у алфа стање у коме се налазимо када смо опуштени, када сањаримо . Тај прелаз из бета у алфа стање се дешава након мање од једног минута гледања телевизије . Након једног минута критичка хемисвера мозга се искључује и гледалац прелази на аутопилот режим рада . Рађена су скенирања мозгова истих особа док гледају телевизију и док спавају . Том приликом откривено је да су снимци ‘зачуђујуће слични’ . Није ни мало чудно што се каже -тв програм(ирање) . Кругманови закључци се могу свести на три главне идеје:
1. Унутрашње алфа реакције се могу изазвати одговарајућим спољашњим фреквенцијама
2. Људи док гледају телевизију не размишљају о информацијама којима су изложени тј гледање телевизије је врста пасивног учења које је појачано вештачким изазивањем алфа таласа код гледаоца као и треперењем светлости на екрану које делује хипнотички
3. Рекламе , иако су најчешће глупе и увредљиве за здрав разум, су изузетно ефикасне јер наш мозак док гледамо телевизују не прави разлику између стварности и маште . То што видимо на телевизији никад заправо не заборављамо . Мозак само складишти те информације док нам не затребају поново – у продавници на пример . Наша испрограмирана реакција на рекламу се наставља дуго након што је тв угашен.

        Истраживања кажу да просечан човек гледа телевизију око 35 сати недељно. Седмица има 168 сати . Ако спавамо 56 сати недељно а на послу проводимо 40 сати , остаје нам само 37 сати када не гледамо телевизију . Колико од тих 37 сати проводимо у разговорима са људима о томе шта смо гледали на тву? Последњих пар седмица сви причају о отмичару -Малчанском берберину и девојчици. Потера се одвијала уживо путем малих екрана , из минута у минут су се пратиле групе људи који тумарају по пољима и брдима у потрази за девојчицом . Цела нација се ставља у стање неурозе и транса . Нешто слично је било пре пар година са убијеном певачицом . Месецима су на насловним странама новина били текстови о томе . То је била наметнута тема . А заиста битне ствари пролазе неприметно .

       Намера сваке власти да влада људима има упориште у уништавању свести људи, држању у стању успаваности , себичлука и опијености . Телевизија је главно средство којим се то постиже .
Све ово је познато још од пре 60 година . На ком степену се технологија манипулације човеком данас налази можемо само да замишљамо .

      Једно је несумњиво – прва ствар коју морамо да урадимо како бисмо кренули из пећине је да угасимо тв и широм отворимо очи , ма колико нас гледање у светло стварности болело …


           Угаси ТВ , видиш да те трује
           Пристојног човека натерују да псује
           А онда ће опет као Хилтер, Чаушеску
           С положаја пасти уз ларму и треску .

          ( Рамбо Амадеус-Карамба,карамбита)

Уредништво Борба за истину