Да ли Сирија, након пада Асада, постаје централа нове терористичке интернационале?
Фотошопирање Ал Нусре
Свет не може себи да дозволи да само стоји и посматра како вехабије нападају не само хришћане, Јевреје и шиите, већ и суните, упозорио је западну јавност ирански министар спољних послова Мохамад Џавад Зариф у ауторском чланку за „Њујорк тајмс“.
Пи-ар фирме које без гриже савести узимају прљаве петро-доларе, уверавао је ирански званичник, стекле су невиђену прилику за стицање огромних зарада и прихода.
„Њихов најновији пројекат је био да нас убеди да Ал Нусра, филијала Ал Каиде у Сирији, више није претња, и, како је портпарол Ал Нусра објавио на ЦНН-у, преобликована оружана група, наводно издвојена из своје родитељске терористичке организације, сада је постала „умерена опозиција“.
НЕМА ПОШТЕЂЕНИХ
Десет година касније дешавања на Блиском истоку дала су му за право. У антологијском тексту Зариф поентира: „Фанатизам из мрачног доба тако је продат за „сјајну визију“ Блиског Истока у 21. веку. Проблем за богате, углавном арапске клијенте пи-ар фирми, који су тако обилато финансирали Ал Нусру, у томе је што докази њихових поражавајућих политика не могу бити фотошопирани као да више не постоје. Ако је ико имао икаквих сумњи, многи видео снимци „ребрендираних умерењака“, који секу главу дечацима од 12 година, био је ужасавајуће враћање у реалност“.
Оно о чему је писао Зариф деценију касније показало се дубоко истинитим. Турска је окупирала и даровала Сирију терористима, променила специфични баланс снага у арапском свету, и најавила нову епоху ратова и терористичких акција у региону од којих ниједна држава неће бити поштеђена.
ТИРАНИЈА АЛ-НУСРЕ
Истина је да су сунитске земље са „Муслиманском браћом“ након бројних терористичких акција у изведених у Европи, Русији и Америци претрпеле трансформацију и из милитантног закорачиле у онај нашминкани вехабизам – не напуштајући притом идеологију. Овде не би требало правити разлику између талибана, реинкарнација Ал Каиде, или тзв Исламске државе (ДАЕШ).
Данас су милиони становника Сирије, муслимана сунита и алевита, хришћана и друза, суочени са тиранијом Ал Нусре, уверени да је њено одрицање од Ал каиде и тероризма орочена представа. Претходна искустава таквих покушаја маскирања указују на циљ: осигурати безбедност Израела, задовољити турске неоосманске амбиције и омогућити да тајни прилив петро-долара екстремистичким групама у Сирији и целом региону, постане јаван, па чак и да привуче западне владе да подрже ’умерењаке‘.
ПОСЛЕДЊА СТАНИЦА- ИРАН
Процене које иду у правцу закључка да сада постоји већи степен безбедности у основи су погрешне. Онај ко мисли да је Турска, као неоосманска и исламистичка држава заједно са глобалним терористичким организацијама и њиховим муџахединима, већа гаранција безбедности од слабог и изолованог Ирана, очигледно је да се прерачунао.
Рат који је Турска покренула у Сирији показатељ је да је турска влада одустала од освете због покушаја свргавања Ердогана, понудивши платформу сарадње западним газдама. Турска је рачунала да би заузврат они подржали њену офанзивну тактику и употребу терористичких организација које би у коначници могле додатно ослабити Иран – ако се арапски свет гурне у хаос.

ЗАОКРЕТ КА СИРИЈИ
Вратимо се на 2016. и Зарифов ауторски текст под наивом „Let Us Rid the World of Wahhabism“. Још тада ирански званичник указује на обавештајне операције Саудијске Арабије везане за „ребрендирање“, терористичке организације „Ал Нусра“. Американци су разумели поруку и домете ове операције и извршили притисак на Саудијску Арабију да дигне руке од финансирања и контроле над овом терористичком организацијом, након чега је Ал Нусра са „геополитичком машницом“ прихваћена од стране Турске и Катара, као најпожељнији партнер у извођењу специјалних операција у арапском свету. Био је то преломан тренутак након којег ова терористичка организација добија улогу у Сирији, уједно постајући експеримент утицаја медија на свест грађана. Изненадни напад турских специјалних јединица и турске војске, уз помоћ снага терористичке организације „Јабхат ал-Нусре“ (преименоване у „Јабхат Фатех ал-Шам“) на Алеп, Хаму и Хомс из смера југо-истока, те улазак у Дамаск након само једанаест дана, присилио је режим Башара ал Асада да капитулира и побегне из земље.
АМЕРИЧКО „НАМИГИВАЊЕ“
Подсетимо да већина тзв умерених опозиционих снага није прихватила америчко-руски споразум из Женеве, између осталих и оне највеће исламистичке организације попут „Ахрар ал- Шама“ и „Џаиш ал-ислама“. Резултат је био да је током тзв примирја, којег су се придржавале само владине снаге, погинуло више стотина сиријских војника. Америчка страна, такође, опште је место, није успела извршити своју кључну обавезу из постигнутог споразума – брзо раздвајање „умерених“ опозиционих снага од терористичких организација. Наравно, та политичка логика познаваоцима стања на сиријском терену и укупне актуелне геополитичке слике света није уверљива. Несумњиво да су они добро упознати са тим каква је стратегија сваке од појединих страна укључених у сиријски сукоб, и коме у суштини, у овом тренутку не одговара мир на тим просторима. Са друге стране, главни услови које је поставила америчка влада односили су се на безбедност Израела (нове границе и бафер зоне), поштовање курдске аутономије (која показује тенденцију формирања прве државе Курда) те довршетак обрачуна са снагама и групама које су углавном, настале од структура Исламске државе.
РАТ НИЈЕ ОКОНЧАН
Када сумирамо сва дешавања, закључно са падом Асадове владе закључак је да рат у Сирији није окончан. Све што се десило је привремено гашење западних рефлектора над Блиским Истоком како би у тами муслиманског радикализма, неписмености, дивљаштва били озакоњени нови стратешки, геополитички интереси и повучене границе између руске и америчке интересне сфере.
У тренутној констелацији, сукоби руске и турске војске практично су искључени. Такође, Русија и Иран, упркос свему, могу користити друге начине за обуздавање евентуалних непланираних турских амбиција, за разлику од непосредних војних. Све ово, наравно, још увек не значи да ће у Сирији већ данас отпочети тотални рат свих против свих и да се на крају опет неће сести за преговарачки сто али да су ратни сукоби неизбежни, то је свима јасно. Карта расподеле моћи на Блиском истоку показује да регионална нестабилност неће бити од помоћи у зауздавању Ирана.

ШМИНКАЊЕ АЛ-НУСРЕ
Вехабијска теолошка изопаченост заслужна је и за то да се у БиХ и на Косову, у целом региону Балкана ислам потпуно изменио. Иако је, привидно, привукао само мали део муслимана, вехабизам је данас широки разарајући фронт који агресивно делује на свест и емоције муслимана. Свака терористичка група која злоупотребљава име ислама — од Ал Каиде и њених изданака у Сирији у виду ИСИЛ-а и Ал Нусре, до Боко Харама у Нигерији, Ал Шабаба у Сомалији па на даље – инспирисана је култом смрти.
Напади у Мадриду, Берлину, Бечу, Ници, Паризу, Лондону, Петрограду, Москви, Беслану и Бриселу доказ су да отровна претња вехабизма не сме бити игнорисана и да ју је немогуће поправити и политички пацификовати. Уместо даровања Сирије на геополитичком пладњу, нужно је било водити одлучне и конкретне акције против тог верског екстремизма а не процес рехабилитације.
БЛЕФ
Пре покретања озбиљних акција на овом плану Aмериканци су донели одлуку да изврше кадровску реконструкцију вођства Ал Нусре. Прво је убијен наводни оснивач Ал Нусре Абу Мариа ал Кахтани (право име Мајср ал Џабури) а затим су уклоњени његови наследника Мухамеда Абдел Хамад и Абу Омар Саракеб, тврдокорни противник пакта са Западом и супарник актуелног лидера Мухамед ел Голанија. Анализирајући ову серију убистава турски обавештајци су закључили да су Aмериканци покренули процес ребрендинга организације, па у истом извештају подсетили да је управо Абу Мухаммед ал-Голани још у децембру 2016. године, у хотелу „Континентал“, у турском граду Гзиантепу, јавно одбацивао сваку могућност прекида односа с „Ал-Каидом“ и преименовања организације, због чега су посумњали у крајње домете ових акција.
Иако су на споменутом састанку учествовали турски и арапски обавештајци и наводно настојали да наговоре челника „Ал-Нусре“ на раскид веза и сарадње с „Ал-каидом“, руске обавештајне структуре су заклјучиле да та „настојања“ представљају чисти блеф Анкаре и Дохе. Непосредно пред окупацију Сирије од стране турске војске и терориста Ал Нусре, Голани је обећао службени раскид „Ал-Нусре“ с Ал Каидом а потом и њену инкорпорацију или савез с организацијама „Ахрар асх-Шхам“ и „Јаисх ал-ислам“. Прва се налази под патронатом Анкаре и Дохе, а друга под спонзорством Ријада.
ИГРА ДОХЕ И АНКАРЕ
Турска и Катар су годинама били главни играчи када је реч о испорукама материјалне и војне помоћи „Ал-Нусри“ јер се све одвијало преко турске територије а друкчије и није могуће или је врло несигурно због ратних акција на сиријском терену. Службени Ријад просто није могао учинити ништа друго него прихватити захтеве Анкаре и Дохе за ребрендингом најјаче терористичке, антивладине организације у Сирији, посредством које су они у знатној мери надзирали ратне процесе у тој земљи. Окупација Сирије на овај начин и са овим снагама, занемарила је међусобну и теоријску искључивост између ексклузивнога хуманизма и ексклузивнога ислама што представља функционалну обману и највећу несрећу у својим практичним политичким манифестацијама.
БОСАНСКИ ПАКТ АЛ-КАИДЕ И ДАЕШ-А
Истина је да су тероризму склони психотични и фанатични исламисти али, овде треба рећи, да су тероризам као геополитички инструмент и војнополитичку акцију развиле, унапредиле и усмериле западне службе и западне владе. Слабост политичких система и државе са неразвијеним институцијама омогућили су деловање Запада на исламском и на православном истоку. Све велике геополитичке поделе и сукоби, једнако као малигна западна пропаганда, видљиви су били и у БиХ, кроз однос Ал Каиде и ДАЕШ-а.
Наиме први Завахиријев војник на Балкану, који од 2013. године ратује за Ал Нусру, Нусрет Имамовић, је у свом „Сведочењу о фитни у Сирији“ објављеном 13.августа 2014. године, у име свих „босанских муслимана“ дао „присегу“ Ал Каиди и Аиману Завахирију те одбацио Исламску државу и Багдадија, образлажући верске разлоге оваквој одлуци. То сведочење се може наћи на на порталу Ал Каиде у БиХ – (http://putvjernika.com/) који контролишу радикални исламисти из Маоче.
ЗА ИМАМОВИЋА ПЛАВА ОБЈАВА
На страницама овог портала који несметано ради, могуће је упознати се са актуелним дешавањима у Сирији: чути изјаве водећих људи Ал Каиде: Шејха Ебу Катаде, Шејха Тарифија, Шејха Мухејсинија, Шејха Ејмена… и других. Ту је, још увек доступан, и Проглас о формирању „Тахрир ал Шам“ уз изјаву о подршке шест шејхова. Држава БиХ није нашла за сходно да за Нусретом Имамовићем, путем Интерпола распише црвену потерницу него је тек објавила „плаву објаву“ која значи само прикупљање података о лицу које може бити и кривац и сведок, али, кога не треба хапсити.
Коначно, анализа овог Ал Каиденог интернет гласила сведочи о америчком патронатству, иако, овај портал подржава магазине које издаје Исламска држава у Паризу (Дар ал Ислам). Иако су ове организације у рату – иако једна другу оптужују за отпадништво, о чему сведочи и писмо Нусрета Имамовића, Ал Каидини војници знају да треба рекламирати америчке пројекте па то чине отворено, док западне структуре, учествују у промоцији фанатизма и празноверја.
Аутор: Џевад Галијашевић
Извор: eagleeyeexplore
Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!