Да ли се владика Лаврентије покајао што је издао Христа
„Заповедамо вам, браћо, у име Господа нашег Исуса Христа да се клоните од сваког брата који живи неуредно, а не по предању које примише од нас“ [1]
Увек су зликовци из Ватикана покушавали да нас ставе под своју власт, да нас натерају да прихватимо папу и тиме се одрекнемо Христа. Међутим, оно што нису успели ножем, маљем и бомбама, покушавају да остваре уз помоћ оних који продадоше веру за вечеру, поштење за печење, а крсте за масне прсте, екумениста у СПЦ. Један од зачетника и главних носилаца екуменистичке издаје у СПЦ био је владика Лаврентије, који је починио толико екуменистичког безакоња да је тешко све и набројати. Поменимо, Христа ради, само највеће чинове његовог безакоња, од којих сваки подлеже анатеми Светих Отаца и довољан је да се његов починилац прогласи за јеретика. То су:
-Деведесетих године папа и Ватикан водили су трећи крсташки поход на Србију у 20 веку. Папа је у Ватикану 25.05.1991.г. благословио Туђмана да изврши оно што је почео његов предходник Павелић, да Хрватску очисти од Срба, тако што ће трећину побити, трећину превести у римокатолике, а трећину протерати, што је Туђман успешно извршио уз помић србских издајника на власти. Папа је позвао НАТО да изврши “праведну Божију освету“ над Србима у БиХ, а благословио је и НАТО бомбардовање Србије, због чега је та фашистичка одмазда над Србијом популарно названа “милосрдни анђео“. И док је Ватикан спроводио трећи геноцид над Србима у 20 веку, владика Лаврентије редовно је ишао на “молитве за мир“ које организују ватикански злочинци у Асизију (Италија), и тамо се молио са представницима разних јеретичких хришћанских конфесија (римокатолици, протестанти…), као и ислама, будизма и индијанског шаманизма. То владики Лаврентију није било довољно, него је 1994.г. на радио Ватикану исказао своју “заветну жељу“, рекавши да је папа добродошао у Београд, али не док траје ембарго (тај сурови ембарго према Србима је уведен по папиној жељи).
-У својој епархији владика Лаврентије се редовно дружио са надбискупом Перком, а касније са надбискупом Хочеваром, и при томе је присуствовао мисама које су дотични служили у римокатоличким храмовима у Ваљеву и Шапцу. На свом радиу “Глас цркве“ дозволио је римским јеретицима да имају своју емисију, на којој су они ширили јеретички отров међу ионако духовно неписменим Србима (то је трајало неколико месеци, све док под притиском часних Срба није прекинуто). Али, владика се није дружио само са римокатолицима, успоставио је тесну сарадњу и са секташима – пентакосталцима и другима, који су у Србију дошли да би наше људе одвојили од православне вере. У пролеће 1998.г владика Лаврентије је дао благослов за штампање пентакосталне брошуре “Књига живота“, у којој се, по протестанском обрасцу, препричава Христов живот. Владика је и одраслима и деци књигу препоручио “топло и од срца“, а истакао да иста “може идеално да послужи и као уџбеник веронауке“. Сарадња са разним верским групацијама – сектама наставила се половином јуна 1998.г. када је, по његовом благослову, у Богатићу одржан скуп у организацији Центра за стратегијске и интернационалне студије из Вашингтона, са темом “ међувјерски дијалог и обука за рјешавање сукоба.“ Скуп је био затворен за јавност. Поред два претставника СПЦ, римокатолика и муслимана, били су присутни и пентакосталци и кришнаисти.
-Подигао је код Љубовије своју задужбину Соко град, који са базеном и разним пратећим објектима више личи на туристичку атракцију него на манастир. За то је примао и прилоге римокатолика, а златни крст који стоји високо изнад манастира је поклон римокатолика. У складу са оним што је и сам признао, “Овај манастир треба буде седиште екуменског покрета“, он у априли 2000.г. у њему организује међурелигијски скуп под називом “ЈЕДАН ЈЕ БОГ“, где поред претставника римокатолика и муслимана окупља и представнике око 64 секте, као што су суботари, пентоксталци и други. Годинама су се у Соко граду организовале некакве мобе, на којима су се окупљали млади из разних крајева Европе и којом приликом су се, по изјави очевидаца, догађале разне ствари непримерене и за обичан камп, а камоли за манастир. Темплари су такође користили манастир за своје ритуале.[2]
-Наравно, владики Лаврентију, и поред дружења са припадницима разних секти, најважнија је била сарадња са римокатолицима. Он је био чест гост на римокатоличким мисама, посебно у римокатоличком храму у Шапцу, при чему често са собом води своје свештенике и црквени хор. Тако је 2000.г. извео шабачки православни црквени хор“Свети Јован Богослов” са Свете Литургије и одвео га у римокатолички храм на мису и прославу “Свете Ане, заштитнице шабачке жупе“. Наведени хор је том приликом отпевао “Оче наш“ и “многолетствије“ на крају мисе, као и на латинском складбу “Аве Марија“.
-Владика Лаврентије даје прећутни благослов шабачком фратру Ђероламу Јакобучију за превођење више десетина Срба у римокатоличку јерес, за време од неколико година колико је провео у Шапцу. Једном приликом, владика Лаврентије је похвалио успешан рад фратра Ђеролама (унијаћење Срба) речима: “Он је омиљенији код мојих верника него ја!“ А када је фратар Ђероламо одлазио из Шапца, испраћен је са највећим почастима, као велики Србски добротвор.
-Врхунац безакоња владике Лаврентије, од чега је задрхтала цела Небеска Србија, био је његов одлазак са својих 36 послушника у мантијама, свештеника Епархије шабачко-ваљевске, на поклоњење папи.[3] То се догодило у августу 2000.г. у папиној резиденцији у Кастел Гандолфу, свих 36 свештеника са владиком Лаврентијем је пољубило крваву руку папину, којом је он благословио убијање Срба. Тада му се владика Лаврентије обратио речима: “Ваша светости, ја и свештеници из моје дијацезе из Србије дубоко смо благодарни на части коју сте нам указали да нас примите и благословите. Долазимо Вам са четири жеље. Прво, да што боље упознамо живот сестринске Римокатоличке цркве и њених пастира и да заједно са Вама учествујемо у прослави овог јубилеја Цркве Христове. Долазимо да братском народу, хришћанима суседне Италије, од срца захвалимо на несебичној хуманитарној помоћи коју су нам указали и указују у овим најтежим данима србским, у ратним и послератним трагедијама нашим. Захваљујемо Вам што у нашој дијацези имамо ваша два свештеника, дон Ђиролама и оца Драгу, људе великог хришћанског срца који пуно доприносе нашем међусобном разумевању и зближењу. И најзад, хвала вам до неба што сте нам у Београд послали бискупа у лицу монсињора Станислава Хочевара, који достојно наставља мисију свог претходника Франца Перка. И најзад, моји свештеници желе да Вам од срца подаре један мали, скроман поклон, икону спаситеља нашег Господа Исуса Христа, на успомену на овај велики дан у нашем животу“. Сви свештеници су за издају Христа тада добили медаље у виду кључа од “раја“, у ствари попутнину за пут у пакао. Замислите тог лицемерства међу онима који управљају СПЦ, само неколико месеци раније на Сабору су канонизовали свете новомученике, владике Платона, Петра, Саву и Доситеја, свештенике Ђорђа и Бранка са старцем Вукашином, а онда дају благослов владики Лаврентију да са 36 свештеника пљуне по поменутим мученицима и да целива руку њиховог крвника. Да је за то добио благослов од Синода СПЦ или од оних који управљају Синодом, потврдио је и сам владика Лаврентије, када га је по повратку питао један частан Србин Светосавац “како је могао да се поклони папи са свештеницима“. А он му је одговорио: “За све што радим имам благослов“.
-Да за владику нема границе у екуменским злочинима, показао је и организовањем поклоњења гробу усташког злочинца Степинца. Послао је свог архијерског намесника Владу Станимировића са шабачким црквеним хором “Свети Јован Богослов“ и вођом пута, поменутим фратром Ђероламом, у обилазак римокатоличких храмова по Италији. Тада су они планирано дошли у загребачку катедралу, где су се поклонили гробу кардинала смрти и ономе који је благословио убијање преко милион Срба.
-Треба поменути да Шабац са пуним правом зову Мали Ватикан, због тога што се римокатолици у њему осећају као код своје куће, раде шта хоће, а и зато што све делегације из Ватикана које долазе у Србију, обавезно долазе и у Шабац, где се дочекују са највећим почастима. Свештеници их том приликом дочекују у шпалиру и на Светим Литургијама гости стоје на почасним местима. У Саборном храму у Шапцу свештеници без имало стида причешћују и римокатолике, говорећи да је то владика благословио.
-По благослову владике Лаврентија ђакон Љуба Ранковић је објавио књигу “Жена иконе цркве и благо света“, у којој по неправославним критеријумима тумачи и велича улогу жене, а на презентацијама исте књиге говорио је да треба и женама дозволити да служе као свештеници.
-Врхунац свеколиког безакоња и лицемерства владике Лаврентије је био његов допис од 26.11.2010.г., у којем забрањује свештенству, монаштву и верницима било какав контакт са прогнаником због вере, владиком Артемијем и његовим присталицама, при томе претећи најстрожијим санкцијама…
Ову су само неки од светих канона којима подлеже безакоње владике Лаврентија:
– 45. правило Св.Апостола: “Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне“.
– 6. правило Лаодикијског Сабора: “Не може се допуштати јеретицима, који остају упорни у јереси да улазе у дом Божији“.
– 33. правило Лаодикијског Сабора: “С јеретицима или расколницима не сме се заједно молити“.
– 38. правило Лаодикијског Сабора: “Не сме се празновати са незнабошцима, нити општити у њиховом безбожју“.
Да ли се владика Лаврентије на крају свог земаљског живота покајао не знамо, али једно је сигурно, он је својим екуменистичким безакоњем оставио тешке последице по СПЦ и верни народ. Зато, уместо лицемерних хвалоспева о архипастирском раду владике Лаврентија, потребне су молитве и покајање да се уклони екуменистичко зло које је он посејао.
Уредништво Борба за истину
[1] 2. Сол. 3, 6
[2] https://www.youtube.com/watch?v=ipkTs_UXvBY
[3] https://www.youtube.com/watch?v=-tdMSMm4D_c
